Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: TEROR POLITIČKE KOREKTNOSTI

Prohujalo sa Sunđer Bobom i Brzim Gonzalesom

Stvarajući mitologiju idealizovane Amerike koju smo voleli, Džon Vejn će, poput Džona Forda, Majkla Ćimina, Martina Skorsezea, Frensisa Forda Kopole, možda biti izbrisan iz sećanja. Prekomerna upotreba političke korektnosti dobija groteskne razmere. Loš reditelj, loš film! Pokazalo se da je makartizam, kao istorijska epizoda upokojen, ali na određeno vreme, sa obaveznim rimejkom koji upravo gledamo.
Један од најдоброћуднијих ликова из цртаћа Сунђер Боб кажњен је због крађе гаћица, а Кеба Краба зато што је у карантину због „рачијег вируса”, што се сматра непримереним због тренутне пандемије (Фото ЕПА ЕФЕ - П.Б.)

Sasvim ozbiljno se razmatra da holivudski preki sud oduzme Hemfriju Bogartu cigarete i dupli viski, vršeći istorijsku reviziju „Kazablanke”. Šta će, dakle, Bogi da pije u lokalu, u koji ulazi Ingrid Bergman sa novim dečkom? Šokiran jer vidi svoju bivšu dragu, cugnuće dupli sok od cvekle. Lokal neće biti zadimljen, Hemfri će uključiti mirišljavi osveživač vazduha.

Da kataklizmična cenzura filmskog klasika nije tek moja fikcija, potvrđuje sudbina Skarlet O’Hare. Razmažena ćerka dobrostojećeg vlasnika plantaže s juga, lepotica kojoj muškarci padaju pod noge, ali ona želi Ešlija, savršeno patetičnog Leslija Hauarda, zaljubljenog u njenu rođaku Melani. Tokom Građanskog rata i poraza južnjaka, Skarletin sunovrat u siromaštvo okončava se neurotičnom romansom sa Retom Batlerom ili Klerk Gejblom. Mnogi poznavaoci filma još raspredaju gde završava Ret, a gde počinje Klark.

Dobitnik nagrade „Oskar” „Prohujalo s vihorom”, teško ih je pobrojati, stavljen je pod lupu kritike nakon kolumne scenariste Džona Ridlija koji je u „Los Anđeles tajmsu” pozvao HBO Maks da razmisli o uklanjanju filma iz ponude, jer on glorifikuje Jug posle Građanskog rata i ignoriše užase robovlasništva, te održava u životu neke od najbolnijih stereotipa u vezi sa obojenim ljudima. Ridli razmislio, film povučen.

Kultna rečenica Skarlet O’Hare „Sutra je novi dan, misliću o tome sutra”, pošto je Ret šutnuo, postala je metafora sudnjeg dana, posle terora političke korektnosti, koji je eskalirao nakon rasnih nemira u Americi i brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda. Ubio ga je bezdušno beli policajac. Usledilo je masovno rušenje spomenika generalima južnjačke vojske. Albert Pajk je završio na lomači, usred Vašingtona. Crni rekord ipak drži Kristofer Kolumbo. U Bostonu je ostao bez glave, u Ričmondu je završio pod vodom. Talas ulične revizije istorije prelio se i preko okeana. Na meti demonstranata našli su se belgijski kraljevi, italijanski pisci, trgovci robovima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Gipsanog Vinstona Čerčila štitile su specijalne snage. Makijavelija nisu takli.

Ridli se nije setio da napiše kako je odnos između Skarlet i njene crne sluškinje Mami metafora odnosa majke i ćerke, iako je ona robinja, u nezaboravnoj ulozi Hati Mekdenijel, prve crne glumice u istoriji koja je dobila „Oskar”. Tokom ceremonije u februaru 1940. godine, morala da sedi u drugom delu sale, odvojena od svojih belih kolega. Zastava konfederalnog Juga je bačena, ropstvo je ukinuto, ali ne i rasna segregacija u Americi. Što uzgred zaslužuje poseban film.

Da je đavo odneo šalu, pokazuje i slučaj crtanog junaka Pepe le Tvora, koji je ispao iz prve petorke nastavka blogbastera „Svemirskog basketa”. Sa Majklom Džordanom, ipak će igrati Patak Dača i Duško Dugouško, mada su i oni sumnjivi. Kampanju protiv crtanog junaka započeo je „Njujork tajms”, čiji je kolumnista Čarls M. Blou napisao da je le Tvor normalizovao kulturu silovanja. Na listi osumnjičenih našao se i Brzi Gonzales koji popularizuje rđave stereotipe o pijanim i letargičnim Meksikancima, a na Blouovom skeneru našli su se Tom i Džeri. Verovatno dotični kolumnista voli mačore, jer je miš Džeri zaista nepodnošljiv, dok maltretira zlog, ali do zla boga smotanog Toma.

Ko je sledeći? Badža, nesumnjivo, zlostavlja Olivu. Srećom da su tu Popaj dopingovan spanaćem. Sunđer Bob, Dambo i Petar Pan su takođe uklonjeni. Uočljivo je da niko ni da zucne o Baji Patku, najbogatijem crtanom junaku na svetu, poreklom iz Škotske. Ni da pomenu njegovu škrtost koja se takođe može podvesti pod stereotip o Škotlanđanima kao cicijama. U bogate se ne udara, čak ni u burlesknoj cenzuri starih crtaća na kojima smo odrasli. Pepe le Tvor koji je 1945. godište mnogo je lakša meta za prekomernu upotrebu političke korektnosti, definiciju koju je lucidno uočila koleginica sa Radio Beograda, Aleksandra Glovacki.

Pokušavajući da prekroje istoriju umetnosti, američki neoliberali ne samo da ne mogu da izbrišu kontroverznu istoriju koja ruši mit o američkoj izuzetnosti već novim lovom na veštice upadaju u novi vrtlog kulturne revolucije koji oličavaju novi Holivud, Volstrit, supermilijarderi iznikli iz siliciujumske doline, u savezništvu sa dinastičkim naslednim redom Klintonovih, Obaminih i Bušovih.

Siroti Mark Tven, najveći američki pisac i njegov mangup Haklberi Fin. Nemaju više šansi da se vrate na fabričko podešavanje i iskupe za grehe počinjene daleko od političkog novogovora. Tačno pre 10 godina, klasična dela Marka Tvena su cenzurisana. Iz avantura Toma Sojera i Haklberi Fina su kao rasistički, izbačeni originalne reči „crnja” i „crvenokožac”. Umesto njih su štampani politički korektni „rob” i „indijanac”. Došlo je do neobične pojave da profesori u američkim školama masovno preskaču i izbegavaju Tvenove romane, jer je deci afroameričkog porekla i potomcima domorodačkih naroda neprijatno da čitaju to štivo.

Uzalud su protivnici književne cenzure i amputacije klasičnih književnih dela podsećali da je Tven bio osvedočeni antirasista, uz ocenu da Tvenova remek dela, nazivaju ga američkim Homerom, predstavljaju temelj američkog kulturnog nasleđa. Neka se pripremi Ernest Hemingvej. U noveli „Starac i more”, ostareli ribar Santijago i dečak Manolino imaju isuviše blizak odnos. Zajedno su 40 dana lovili ribu. Izaberite kolumnistu maoističkog kulturološkog modela, smestite ga ispred laptopa i taj će Hemingveja očas proglasiti za prikrivenog pedofila. Ne šalim se, Hemingvej je ionako previše levičario. Po toj logici, trebalo bi da se cenzuriše čitav kosovski ciklus: Marko Kraljević i Musa Kesedžija postali bi aktivisti za ljudska prava koji organizuju tribine o međuetničkoj toleranciji. Podrazumeva se da Kraljević Marko nikako ne bi smeo da naliva rujnim vinom vernog šarca.

I Šekspir, najveći od najvećih, doći će na dnevni red, kao lažno optuženi antisemita koji je, onako kvaran, svoje ideje plasirao u „Mletačkom trgovcu”. Hoće li spaliti knjige Vladimira Nabokova i „Lolitu”? Nije li Hambert Hambert, glavni junak, seksualno opsednut dvanaestogodišnjom Dolores Hejz? Kako je film po istoimenom romanu režirao Stenli Kjubrik, sa Džejmsom Mejsonom u glavoj ulozi, eto i Stenlija na crnoj listi. Za života je njegov genijalni film „Paklena pomorandža” o ekstremnom nasilju tinejdžera opsednutog Betovenom povlačen iz bioskopa, kao najava psihološkog uslovljavanja, opasnog oruđa koje totalitarne vlade koriste za kontrolu građana.

Vinsent Kenbij, kritičar „Njujork tajmsa”, napisao je da je „Paklena pomorandža” briljantna i opasna, ali opasna na način na koji su opisane sve briljantne stvari. Time je zapravo formulisao svu besmislenost apsolutizma političke korektnosti koja bi da vreme vrati unazad i propere prljavu prošlost.

Politička nekorektnost je zapravo ključna pokretačka snaga umetnosti, koja protiveći se preovlađujućim dogmama, razotkriva vladajuću travestitiju. Što će reći, političku upotrebnu vrednost političke korektnosti. Bilo bi krajnje zabavno napraviti uzbudljiv film o kompanijskim pravilima današnje Amerike. Sa sobom, recimo, na prijem više ne vodiš muža ili ženu već tebi drugo značajno biće. Sa njim možeš biti u vezi, zvaničnoj ili nezvaničnoj, ono može biti dvopolno i bespolno, čak i ne mora da poseduje ljudske karakteristike, podtekst je korporativnih pozivnica. Dakle, ako eventualno skoknem do Njujorka, na prijem ću morati da povedem teletabisa. Čuo sam da je Skarlet Johanson zauzeta. Ne čudi me zašto je tema oko predatora Le Tvora glavna tema u SAD. Zato se vraćam u srećnija vremena.

U verovatno najvećem filmu, vesternu „Tragači” Džona Forda, Itan Edvards je kontaminiran mržnjom prema Indijancima i neskriveni je rasista, sa misijom da pronađe svoju bratanicu Debi, igra je Natali Vud, koju su pet godina ranije oteli Komanči. Ali Itana, ispunjenog mržnjom koga progone unutrašnji demoni, jer je zaljubljen u ženu svoga brata, igra Džon Vejn. U epskoj potrazi, povratnik iz građanskog rata isijava patološku mržnju, ali Džon Vejn u najvećoj muškoj ulozi svetske kinematografije (druga je uloga Bate Živojinovića u filmu „Tren”), osvaja gledaoce, čime se Fordova režija i danas izučava: složenost raznih razlika u Americi razliva se u crvenoj pustinji na granici Jute i Arizone, bez licemerja i prekrajanja. Vejnov ideološki neprijatelj, slavni francuski reditelj Žan Lik Godar izjavio je: „Koliko god mrzeo Vejna zbog njegovog angažmana oko vijetnamskog rata, spreman sam da mu sve oprostim istog trenutka kad u „Tragačima” podigne Natali Vud u naručje, uz reči: „Idemo kući, Debi.”

Džon Vejn nije glumio. Jednostavno je boravio u kadru, kao da je kod kuće. Ostalo je bila metafizika. Zato sam ga s pravom uporedio s Batom Živojinovićem. Bio je konzervativac i kada bi skinuo šešir i odložio revolvere, obožavao je Ričarda Niksona. Votergejt je smatrao budalaštinom. Bio je homofob, ali je igrao šah sa Rokom Hadsonom, nazivajući ga otvoreno peškom. Bata je skidao titovku, družio se sa Titom i nešto manje Slobom, postajući sam po sebi žanr, kao partizanski kauboj koji je gerilski ušao u crni talas ili kič komedije.

Stvarajući mitologiju idealizovane Amerike koju smo voleli, Džon Vejn će, poput Džona Forda, Majkla Ćimina, Martina Skorsezea, Frensisa Forda Kopole, možda biti izbrisan iz sećanja. Zar i ti, „Kume”? Koliko je samo Robert Deniro morao da pokoka Vijetnamaca, da bi, po povratku iz rata, shvatio da više ne može da ubije jelena. Tek kada se socijalizovao, smuvao je Meril Strip.

Hoće li izbrisati i „Lovca na jelene”? Nije nemoguće. Ovo uostalom nije prvi lov na veštice, jer aktuelni totalitarizam u umetnosti ima ideološku pozadinu. Posle Drugog svetskog rata, podosta reditelja, scenarista i glumaca, simpatizera komunista je zabranjivano, a neki su izvesno vreme proveli u zatvoru.

Glavni potkazivač, komunista pokajnik, bio je Elija Kazan, reditelj filmova „Tramvaj zvani želja”, „Na dokovima Njujorka”, „Sjaj u travi”, „Istočno od raja”. Jedan od najvećih reditelja svih vremena bio je, dakle, komunista, ljubavnik Merlin Monro, što nije nevažno. I, ujedno, cinkaroš. Kazan je tako dokazao da i moralne nule mogu biti ogromni talenti.

Takvih prodanih duša gigantskih razmera danas gotovo i da nema. Zato prekomerna upotreba političke korektnosti dobija groteskne razmere. Loš reditelj, loš film! Pokazalo se da je makartizam, kao istorijska epizoda upokojen, ali na određeno vreme, sa obaveznim rimejkom koji upravo gledamo.

Kad smo kod toga, ko je sledeći Džejms Bond? Tamnoputi muškarac ili žena? Možda tamnoputa žena?

Komentari37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran
Amerika je izvršila genocid nad Indijancima, ukrala 600,000 ljudi iz Afrike, podržavala Hitlera i Franka, bacila bombe na Hirošimu i Nagasaki, bombardovala svakog ko joj se nije svideo, uključujući i Jugoslaviju... Takva Amerika teško da će da se promeni sa nekim kozmetičkim potezima, sa Mi Tu, BLM etc. Možda je bilo moguće 60tih i 70tih, ali posle Regana, Buša i Trampa, više nije. Amerika je oduvek bila konzervativna rupa koja je samo na filmu i TVu izgledala kao raj na zemlji.
Pogled sa strane
Kad sam bio dete gledao sam filmove kako kauboji tamane indijance kao gamad. Vinston Čerčil je bio deklarisani beli suprematista. Džon Vejn je bio rasista i siledžija. Robovlasništvo je bilo divno ako ste robovlasnik. Generacije su vaspitane u tom duhu. Džems bond je kreiran da bude ideoloska propaganda protiv Rusa. Sada nove generaciju to sve gledaju drugim očima a nekima u Srbiji izgleda to smeta. Sve dok sami ne postanu žrtve rasizma.
ljiljana ljiljana
Ova besmislena akcija ne moze da izbrise da su se belci zaista tako gadno ponasali. Uceci nove generacije da toga nije bilo je teska laz i manipulisanje istorijom. Dzon Vejn nije bio samo rasista vec je bio teski cinkaros u Holivudu i mnoge odlicne glumce, pisce i rezisere je oterao u Mcartijev zatvor. Tako je ispalo da jedan los gluac postane ikona americkog vestern filma. Ako niste, pogledajte film Drambo. Zlodela iz proslosti se ne smeju brisati iz umetnickih kreacija. To je svedocanstvo.
LaCosta
Sve sto se radi, radi se po principu "da se vlasi ne dosete". Nakon sto okrecimo nasu staru oronulu kucu, ona ce izgledati kao nova i izdrzace svaki zemljotres.
Mikica
Po tom ,,rezonu" glavni grad Vašington mora da promeni ime zbog groznog robovlasnika, da mu se sruše spomenici i da se u udžbenicima pomene u par rečenica.
Dr Zoran Markovic
Predivan clanak. Oslikava sav apsurd danasnjice. Posebno paralela sa makartizmom i zakljucak oko Elije Kazana. Autor je jedino zaboravio da pricu poveze sa situacijom kod nas, na Balkanu (zabrana Njegosa, situacija u Srbiji). Ali to je jedna posebna i velika tema, tako da je verovatno ostavio za neki drugi clanak. Hvala Vam, gospodine Apostolovovski, na iskrenosti, zaru i poznavanju teme. Na jasno izrazenim mislima i udarcu "pravo u sridu".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.