Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Porodična posla: on, ona i mi

Posle serije „Porodica”: podlegavši iskušenjima vlasti, nesposoban da im se odupre, Milošević je trebalo da izabere samo jednu, tako prostu stvar: miran rastanak sa Srbima

Baka koja je toliko opčinjena Slobodanom Miloševićem, da ne primećuje kako je izgubila unuka, umire dok Slobu odvode u beogradski zatvor. Smrt starice u briljantnoj ulozi Svetlane Bojković, simbolički je odlazak generacije koja je u njemu videla socijalističko božanstvo koje je probudilo uspavani srpski nacionalizam, nudeći naciji minuli rad cara Lazara.

Dečak posmatra nepomičnu baku pred upaljenim televizorom i pita se, šta će sada biti sa njom, njim i Slobom? O njemu i njegovoj politici dečak ne zna ništa, osim pitanja zašto je bio životna opsesija njegove bake. Umesto Mika Džegera, recimo. Tek je dve godine mlađi od Miloševića.

Ko je sada unuk? Ima oko trideset godina i zna li išta više o Slobi nego što je znao onda kada se izgubio u masi očajnika. Ne verujem da danas previše misli o njemu.

Služavka koja se igrom sudbine našla u vili „Mir” tokom nekoliko dramatičnih dana, odlazi u taksiju svoga oca. Za oboje je odavno sve gotovo, ali se oni ne predaju očaju. Izbeglice iz Knina, sa gorkim osećajem Miloševićeve izdaje, voze se u tatinom taksiju. Utisak je da taj put ne vodi nikuda. Pitaju se imaju li pasoše, kako bi posetili grobove njenog brata i njegovog sina, njene majke i njegove supruge. Svesni da imaju samo jedno drugo, brižni otac i pametna devojka, baka koja je otišla sa Slobom i unuk koji je neizmerno voli, glavni su junaci serije „Porodica”, iako su, naizgled, tek epizodisti u produkciji koja je postrojila Srbe pred televizore.

Ono što su dečak, služavka i njen otac postali i ko su danas, mnogo je važnije nego što su to političke spletke i poslednji dani na slobodi Slobodana Miloševića. Da li su postali slepi sledbenici sadašnjih opsenara ili su uzeli sudbine u svoje ruke, shvatajući da se stvarni život vodi van državnih i partijskih kabineta, televizijskih vesti i društvenih mreža. Uzgred, da su tada postojale, Milošević nikada ne bi pao. Ne bi imao ko da ga sruši, da s njim pregovara ili ga hapsi, a zatim isporučuje u Hag. Šta bi radili njegovi protivnici? Sedeli bi kod kuće, tvitovali i brojali lajkove. Ili tome slično.

U ćeliji istražnog zatvora, kao i nekoliko dana ranije, nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije, okružen egzotičnim likovima, svojim grotesknim vrhovnim štabom i pomiren sa sudbinom, znao je da je odavno mrtav, mnogo pre 24. septembra, 5. oktobra i njegovog hapšenja. Kao što je to znao i Zoran Đinđić. Završnica serije u kojoj tadašnji ministri Vlade Srbije, šefovi službi, plus Beba Popović, čestitaju Čedi Jovanoviću, a potom traže Zorana, dok se kadar zaustavlja na praznoj stolici tadašnjeg premijera, samo je prikaz jezivog usuda vladarske stolice u Srba. Da sam na mestu scenariste i reditelja Bojana Vuletića, tu bih napravio rez i stavio odjavnu špicu.

Bulumenta analitičara i učesnika, samo što se ne pobiju među sobom, iznosi svoje verzije istine, ali ipak preovlada jedna dimenzija: ona da su Slobodan Milošević i Mira Marković odredili sudbinu tolikih ljudi, promenili im živote, razorili domove, snove ili mnoge sahranili. Ali ono što jeste fascinantno kod takve vrste, jeste da imaju takozvanu sferu normalnosti, izgledaju uobičajeno van kamera, čak normalno. Kao obična porodica. Takva vrsta vaninstitucionalne normalnosti je ono što bez presedana tumače Boris Isaković u ulozi Slobe i Mirjana Karanović u ulozi drugarice Mire. Da se odmah razumemo. Boris Isaković nikada nije bio slobista, nedavno je tumačio Ratka Mladića u filmu „Kvo vadis, Aida?”, te je konstatacija da je zaslužio beneficirani radni staž sasvim na mestu. Ali veličina Isakovića jeste u tome da on nije predizborni kandidat jedne od strana podeljene Srbije, one koja još pušta suzu za Slobom i one koja bi ga streljala već glumac koji tumači lik gospodara Srba koji je vladao prošlošću i budućnošću, ali nije u stanju da uspostavi red u sopstvenom domu.

On zna da je napravio kobnu grešku jer nije priznao izbore 1996. godine, prepuštajući Mirinim zilotima da, stvarajući JUL, postanu politički komesari, a socijalisti partizani sa ponešto četnika pripravnika. Ali on joj na tome ne zamera. Otuda pogrešna teza da je serija pokušaj rehabilitacije Slobe, njegov povratak na belom konju, ili povratak džedaja. Mirjana Karanović savršeno predstavlja svoju imenjakinju: ženu zarobljenu u partizanskoj kič ideologiji Veljka Bulajića, bez ikakve svesti o realnom svetu: padu Berlinskog zida, ujedinjenju Nemačke, raspadu Jugoslavije što je najmanje želeo Milošević.

Da li su Kučan, Alija i Tuđman možda bili nevinašca? Ali Milošević nije shvatao da se kao izabrani predsednik u tri mandata, bez saveznika u svetu, mora prilagoditi tektonskim globalnim promenama, raspadu Sovjetskog Saveza i ujedinjenju Nemačke, umesto da upada kao lutajući asteroid u stratosferu velikih sila, uništavajući na domaćem terenu srednju klasu, svodeći je na kontejnersku ishranu bez bonova. Istovremeno je omogućio enormno bogaćenje nekoliko hiljada ljudi, pretvarajući ih u finansijske upravnike, a potom gazde Srbije. Nova tajkunska elita nije bila u vili „Mir”, već ga je izdala, pronašavši nove pokrovitelje.

Teoretičari zavere već plasiraju tezu da je serija snimljena po Vučićevoj narudžbini, kako bi se mladima prikazalo kako žuta bulumenta koju predvodi Zoran Đinđić hapsi s Legijom sirotog dekicu, uz zli Zapad koji ih em uslovljava da to učine, em im za to daje lovu. Uliks Fehmiu je ulogu Zorana Đinđića prihvatio u poslednji čas, zbog bolesti prethodnih kandidata i stiče se utisak da mu je trebalo vremena za uigravanje. I uigrao se.

Ali ni Đinđić nije imao drugačiji izbor. Za razliku od Slobe, shvatao je nešto bolje odnose snaga u svetu i položaj dosovske Srbije. Svetozar Cvetković takođe, fizički ne podseća na Vojislava Koštunicu, ali je suptilno prikazao njegovo kolebanje. U igri političke moći koja se odvijala van vile „Mir”, između Koštunice i Đinđića, jasan je rascep koji će zauvek udaljiti Voju i Zorana, čime je uništena nada građana da će konačno živeti u demokratskoj zemlji. Naprotiv, Slobinim tajkunima pridruženi su i dosovski reš-bogataši, čime je stvorena hobotnica, stvarni vlasnik Srbije.

Svi su tu. I naravno, Čedomir Jovanović i Beba Popović. Ako će neko izvući politički benefit od serije, to je Čeda, koga više nego dobro prezentuje Milan Marić. Bebu je Radovan Vujović tako skinuo, kao da su klonovi, mada bi bilo intrigantno, iako nije tema serije, provući da li je Beba sada zaista daleko od Vučića.

Sudeći po javnim nastupima i razumevanju za Slobino ponašanje u vili „Mir”, kao tolerantni pregovarač, još lebdi u Vučićevoj orbiti. Ako „Porodicu” ne iskoristi da probije cenzus, bolje da se konačno mane politike i pređe kod Srećka Šojića.

Posle serije, konačno je skinut mrak sa događaja iz bliske prošlosti i sada se dramaturški mogu slikati i ostali, po pravilu, istorijski događaji. U tome ne oskudevamo. Čovek koga su Srbi najpre masovno proglasili za božanstvo, a potom aklamacijom ražalovali u nečastivog, završio je tamo gde zaslužuje: u fioci prepunoj tragičnih likova nacionalne mitologije. Za to je kriv on sam, jer je podlegao iskušenjima vlasti, nesposoban da im se odupre. Trebalo je da izabere samo jednu, tako prostu stvar: miran rastanak sa Srbima!

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Proffesor
Narod je izabrao Milosevica, kao i sada sto bira Vucica..Razlika je jedino u tome, sto je Slobodan imao ogromnu vecinu, a ovaj vlada uz pomoc manjine, jer opozicija bojkotuje i nema petlju da se pojavi..Prema tome, niko nema pravo da sudi ni Slobi, ni Vucicu, nego samo narodu!! Narod je uvek ili kriv, ili prav, a ne pojedinac koji je izabran...Narod uvek zasluzuje sudbinu, kakvu odabere ! Kako smo birali, tako smo prosli i tako cemo proci !
Mihajlo Jovic
Solidan tekst.
Daca
Bilo je kako je bilo.Najgore od svega sto nikakve pouke ne izvlacimo,sto nasa elita ne shvata gde i ko nam je neprijatelj.Jedan od primera takvog ponasanja su npr. nasi glumci.Glume za saku evra u antisrpskim filmovima,a sa druge strane ne mozes cuti ni rec protiv nacina kako se stvorila cista Hrvatska,ili o zlocinima Bosnjaka.Cak cujemo da se snimaju antisrpski filmovi.Po Hrvatskoj odavno,a u Bosni o heroju Oricu.Da li je ta nasa elita zaista nasa,ili je to produkt komunizma .
Razvigor
Čudi me da se u ovom nadahnutom prilogu ne pominje kako su nas Mira i Sloba bombardovali, progonili i pljačkali i kako je DOS svemu tome stao na put.
Вукица
Пошто смо „после боја сви генерали“, није ни чудо да не успевамо, на жалост, да се придржавамо давно изреченог савета: De mortuis nihil nisi bene, ,,,“(О мртвима све најбоље, о живима само истина.) Ваљда зато што смо само "небески народ", али-свеци нисмо!
Вукица
@M. Petrovic, @Dubravka-Не припадам онима, који "једини знају праву истину“ о свему на земаљској кугли, па ни Милошевића не амнестирам, нити му судим, само мислим да су овакви напади изгубили сваки смисао. (Мудри Латини, на основу сопственог искуства, извукли су поодавно поуку, која „небеском народу“ ни данас не помаже да не понавља њихове грешке! А, о сопственим промашајима ће размишљати неком другом приликом...)
Dubravka
Vukice, o mrtvima samo ISTINA! Ne treba od njih praviti mitove niti stvarati lažnu sliku, nego se suočiti sa istinom. Na osnovu toga izvući iskustvo da se greške ne ponavljaju. Odluke sa vrha politike plaća stanovništvo. "O mrtvima sve najbolje, o živima samo istina", tako govorite za komšije, ali ne za politički vrh čije odluke utiču na živote miliona ljudi. Tako govorite o poznanicima, ali ne o ljudima čije odluke dovode do nemira, ratova, propasti ili napretka cijele nacije.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.