ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.04.2021. u 08:37

Sve manje šanse da Stepinca kanonizuju u sveca

Алојзије Степинац (Фото Википедија)

Kako vreme protiče, sve su manje šanse da se nadbiskup Alojzije Stepinac kanonizuje, kaže diplomata i orijentalista, profesor Darko Tanasković, koji je bio član Mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koja je godinu dana razmatrala ulogu Stepinca u Drugom svetskom ratu.

„Papa Franja nema nameru da u okviru svoga pontifikata izvrši kanonizaciju Alojzija Stepinca, zbog toga što se sa prolaženjem vremena umnožavaju razlozi zbog kojih je on i posumnjao da je treba izvršiti”, rekao je Tanasković.

Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu, rekao je za Sputnjik da papa Franja smatra da je hrišćanstvo pod takvim izazovima da biskupi i episkopi ne smeju da donose odluke koje dele hrišćane, prenosi Tanjug.

Kao jedan od veoma značajnih aspekata rada Mešovite pravoslavno-katoličke komisije, on vidi privlačenje velike pažnje domaće i strane javnosti na ovaj slučaj što je, kako kaže, pomoglo da se vidi da je stvar krajnje sporna i problematična „tako da postaje sve teža za onoga ko bi želeo da ga kanonizuje, da se to zaista i učini”.

Tanasković je dodao da dva pisma iz obimne prepiske koju je Stepinac, tokom 1941. godine imao sa Vatikanom i papom Pijem Dvanaestim, nisu ništa novo za komisiju.

Ocenio je da je, na osnovu ukupnog materijala i uvida u komunikaciju kardinala Alojzija Stepinca i Svete stolice, sasvim jasno da je on bio problematična istorijska licnost i da ni u kom slučaju i ni po kakvim kriterijumima ne bi mogao da bude svetitelj.

„Nama je bilo važno da se to dokaže, a u kojoj meri je on ratni zločinac, u kojoj meri je neposredno učestvovao u nečemu, šta je sve znao i šta je mogao da spreči - još se istražuje”, rekao je Tanasković.

Kako je naveo, pouzdano je da je nadbiskup Alojzije Stepinac u punoj meri podržavao ustaške vlasti, da je morao biti svestan zločina koje su na teritoriji Hrvatske u to vreme činjeni prema Srbima, Romima i Jevrejima, da je ponekad činio neke gestove da pomogne na individualnom planu, da je ponekad čak i upozoravao na neke stvari, ali da nikada nije doveo u pitanje samu ideju da se taj prostor očisti od Srba kroz katoličenje.

„Dakle, on je dovoljno problematican da prema našem shvatanju ne može biti svetitelj, ali će na kraju ipak odlučiti Vatikan”, naveo je Tanasković.

Istakao je i da je patrijarh Irinej u prepisci sa papom Franjom insistirao na tome da vernici SPC, Srbi u celini, a i većina pravoslavaca u svetu, ne bi mogli da prihvate da nadbiskup Stepinac sa svojom ulogom u istoriji bude svetitelj u hrišćanstvu.

Papa Franja je, kaže on, to dobro razumeo i insistirao je na tome da ne smeju da se donose odluke koje će još više da podele hrišćane.

Završni sastanak članovi Komisije su, dodaje Tanasković, imali sa papinim sekretarom kardinalom Pjetrom Parolinom i to je indikativno, jer je članove pre početka primio papa Franja, a na kraju nije.

To vidi kao signal da Vatikan računa da će se o tome razgovarati. „Na tom poslednjem susretu blaženopočivši mitropolit Amfilohije je odigrao veoma značajnu ulogu u zaključnom delu, jednom izuzetnom diplomatskom formulacijom, a kardinal Parolin je izrazio želju da se o tome nastavi dijalog u nekoj formi. Drugim rečima, ne verujem da će ova komisija i dalje raspravljati o ličnosti i delu nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata, ali postoji želja i verujem da je obostrana, da se nastavi dijalog o toj teškoj temi, jer je i započet u jednoj korektnoj atmosferi”, rekao je Tanasković.

Kaže da nije siguran da će nastavak dijaloga doneti nešto u opipljivom smislu, ali da ima utisak da je Vatikan izrazio opredeljenje da se kanonizacija odloži.

Tanasković očekuje da se neki vid dijaloga nastavi i posle otvaranja dela Vatikanskog arhiva koji se odnosi na pontifikat pape Pija Dvanaestog.

Komеntari29
5694e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mici
A šta se nas Srba tiče koga rvati kanonizuju ... neka kanonizuju i kolegu od njega pavelića ili luburića ... to više govori o njima i njihovimn svetcima!!! Nije to radi toga o čemu je govora nego kako da preko toga oni kao imaju obzir do srba i da i nas u nekom dogledom vremenu dovedu pod svoje skute i da mi postenemo pod ekumenizmom novi rvati i tad će rim biti cjelina i očišćen od šizmatika srba
Mila
Stepinac je nacisticki zlocinac, i ga treba posthumno osuditi za genocid!
Sasa Trajkovic
Ако је то тако ако Папа и Ватикан данас имају тај став зар није дужност и Србије али и СПЦ да подрже и јавно позивом Папи да посети Србију продубе то пријатељсво и за наредне векове. Мало мудрости мало дипломатије и много дијалога.
Anabela
Stepinac je zasluzio da bude osudjen. Glupo je sto se i razgovara o njegovoj "svetosti". Sa druge strane, zasto bi Srbi spasavali dusu "vatikana"? Covek je umro u kucnom zatvoru, iza njega nije nista ostalo, u zagrebackoj katedrali drze neku lutku, na mestu gde bi drugi imali svetiteljske netrulezne mosti.
Filip Cosopt
Politika je objavila puno tekstova vezanih uz ovu temu. Zajedničko svima, pa i ovom današnjem tekstu, je da svi srpski članovi mješovite komisije iznose isključivo svoja osobna mišljenja, uvjerenja i očekivanja. U očekivanju konačne odluke Pape i Vatikana, ne vidim svrhu ovakvih tekstova jer svima su jasni stavovi i očekivanja srpskih članova i s druge strane hrvatskih članova mješovite komisije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja