subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.04.2021. u 10:47 Mirjana Sretenović
TEMA NEDELjE: TEROR POLITIČKE KOREKTNOSTI

Da li je Žilnik uvredio nacionalno biće Albanaca

U „Ranim radovima” Milja Vujanović pita „zašto je vazduh na Fruškoj gori toliko čist” i dobija odgovor da je „to zato što tu nema Šiptara”. Ako bi ovakav dijalog danas nečijom nepažnjom i prošao, reditelj bi verovatno krivično odgovarao – kaže filmski kritičar Miroljub Stojanović.
Филм „Мушкарци више воле плавуше” могао би да повреди осећања осталих жена – црнки, риђокосих и бринета: Мерилин Монро и Џејн Расел (Фото ИМДБ)

U Francuskoj je 2020. izašlo novo izdanje knjige „Deset malih crnaca” Agate Kristi, ali je naslov kultnog krimića, koji je objavljen 1939, zbog političke korektnosti, promenjen u „I ne osta nijedan”. Inače, reč je o najtiražnijem krimi romanu u istoriji, sa više od sto miliona prodatih primeraka u svetu. Ime je dobio po narodnoj pesmi iz 19. veka, ali su ga kasnije izdavači preimenovali po poslednjem stihu pomenute pesme u „I ne osta nijedan”. Reč „crnac”, koja se u romanu pominje 74 puta, izbačena je i zamenjena rečju „vojnik”. Neka izdanja u Americi i Britaniji izlazila su i pod naslovom „Deset malih Indijanaca”...

Dokle ide tiranija političke korektnosti govori i to da izdavači u Americi zapošljavaju „čitaoce koji testiraju osetljivost”. Oni „čiste” knjige od svega što može da povredi osetljive grupe. Džoana Rouling je, recimo, za roman iskoristila neku indijansku legendu zbog čega su joj zamerili da marginalizuje Indijance. Ide se čak dotle da romane pregledaju advokati!

Književni kritičar Vasa Pavković podseća da se u medijima identitet terorista ili ubica krije iza inicijala, a da se slično „zamagljivanje istine” prenosi i u svet umetnosti.

– Anonimni „vlasnici naše sreće”, nikogovići i netalenti bi širom sveta da cenzurišu Šekspira, jer navodno on nije razumeo današnju stvarnost, a ni publika navodno nije u stanju da razume kontekst u kojem je delo napisano. Verovatno će, ako bude po tim mudracima, Hamlet uskoro imati roditelja 1, roditelja 2 i roditelja 2a, umesto majke, ubijenog oca i očuha, odnosno njegovog duha – kaže Vasa Pavković.

Kada u medijima, dodaje, čujemo kako izvesni NN, potpomognut izvesnim (para)državnim ili (para)društvenim telom, želi da osakati klasično delo poput „Odiseje” ili „Rakove obratnice” Henrija Milera (bila je zabranjena zbog pornografije i opscenosti), čini nam se da sanjamo i da je ceo jedan vek moderniteta uzalud izgubljen.

– Po samoj biti, pisac može, a često i mora da bude politički nekorektan, jer bi u suprotnom značajan i možda najznačajniji deo umetnosti bio osakaćen, potom potisnut, a onda uništen od onih koji bi da književnost funkcionalizuju u najraznovrsnije svrhe – da se ne lažemo: pre svega zbog ostvarivanja ideološke ili političke dominacije, kod nas konkretno i ovog časa, najčešće radi protežiranja umetnosti „sa direktnim nacionalnim predznakom” – navodi Pavković.

Književnost je, smatra, jedan od najvažnijih prostora ljudske slobode i nikakva „plemenita, pozitivna, nadhumana” politika i polna, rodna, generacijska korektnost ne obavezuje je na ustupke i povlačenje. „Jer da nema slobode u umetnosti, politički korektni pauci bi premrežili celo nebo i zavili nas u tamu golog pragmatizma”, navodi naš sagovornik.

Ako ćemo na polje filma, naziv „Muškarci više vole plavuše”, sa Merilin Monro u jednoj od uloga, mogao bi da povredi osećanja nas ostalih žena – crnki, riđokosih i brineta. Filmski kritičar Miroljub Stojanović zato naglašava da „karikaturalni oblici ponašanja spram nekih umetničkih dela prošlosti, od književnosti i filma do animacije u novije vreme, ne intrigiraju toliko otkrivanjem mogućih polemičkih prostora (nikakva polemika tu i nije moguća!) koliko iritiraju svojom glupošću, ograničenošću, retrogradnošću, svekolikim nerazumevanjem, bahatošću i militarnim insistiranjem na normativizovanju pravila koja sa umetnošću ne da nemaju nikakve veze, no najdirektnije podrivaju sve ono za šta je umetnost, u ime svog oslobođenja, utrošila vekove”.

– Prostor umetnosti, prostor slobode i imaginacije, postaje tako prostor novog utamničenja, prostor dekretiranja, nebuloznih instrukcija, kalkulativnosti, balansa, jalovosti, prostor u kojem Bauk kruži Evropom, bauk političke korektnosti. Politička korektnost koja će, naravno, uništiti umetnost, i koja, naravno, ide podruku sa pravom na rigorozno sankcionisanje umetnika, podrazumeva da se umetnost upražnjava pod kontrolom instruktora i da se stranice umetnosti, zapravo, ispisuju kao stranice logaritamskih tablica. Stereotip, odnosno multiplikovana matrica propisanog smisla postaje označitelj ove umetnosti. U dodiru sa životom, umetnost ovako zamišljena, postaje groteskni oblik, besmisao utoliko očigledniji što ga sustiže i devalvira život – navodi Stojanović.

Ne radi se o tome, kaže, da trijumfuje prostor lažne umetnosti nego prostor laži. Disbalans koji se, gle čuda, javlja kao redundanca, postaje zvono ovih sadržaja. Podseća da se „Prohujalo sa vihorom” zabranjuje zbog neadekvatnog tretmana afroameričke populacije, u istom trenutku dok u južnim državama Amerike besne neki od najviolentnijih rasističkih ispada u istoriji SAD.

– Umesto prostora visoke kreativnosti, umetnost postaje servilni administrativni sluga čija je prevashodna uloga da zadovolji i odobrovolji svog inkvizitora i Moloha. Sve što smo do juče slavili kao trijumf estetičke, etičke i imaginativne suverenosti, celokupni prostor kreativnog suvereniteta stavlja se pod okrilje izvanumetničke arbitraže. Svaka interakcija s publikom je onemogućena, ukoliko pomoćni sudija mahne zastavicom i otkrije iregularnost. A šta je iregularnost? Iregularnost je ispad, u koliziji sa idejom glavnog cenzora. Koliko samo knjiga, filmova, slika čeka svoje cenzore, strah je i pomisliti – ističe Stojanović.

Sugeriše da Vendersov film „Alisa u gradovima” iz 1974, danas ne bi bio moguć. „Film u kojem Ridiger Fogler luta Evropom s 10-godišnjom devojčicom, inače jedan od najpoetskijih vrhunaca evropskog posleratnog filma, danas bi, u primarnoj optici bio optužen za latentnu pedofiliju. Da li je potrebno da to ovako shvatimo”, pita naš sagovornik.

– U Žilnikovim „Ranim radovima”, filmskoj fantazmagoriji satkanoj od ubojite invencije, postoji dijaloški trenutak u kojem Milja Vujanović pita „zašto je vazduh na Fruškoj gori toliko čist” i dobija odgovor da je „to zato što tu nema Šiptara”. Danas, ovakav dijalog u scenariju ne bi prošao nijednu korektivnu instancu, a ako bi se to, nečijom nepažnjom i desilo, reditelj bi verovatno krivično odgovarao. No, nabrajanje je jako zamorno i ne bi usložilo nijednu početnu premisu. Koliko samo umetnika danas, u 21. veku, ne bi bilo moguće u integralnosti svog izraza – kaže Stojanović.

On se pita da li bi iko normalan pomislio, saobrazno duhu „Ranih radova”, da Žilnik tu odista vređa nacionalno biće Albanaca, ili Kventina Tarantina, najborbenijeg osvedočenog antirasistu, optužio za rasizam budući da se iz filma u film sprda, šali i ironički kontekstualizuje Meksikance. Čitava situacija, kaže, zaudara na garež i podseća na ona mračna vremena kada su zbog nepodobnosti, knjige gorele na lomači. A kao što svi znamo, zaključuje, posle knjiga dolaze na red ljudi.

Komеntari22
e8480
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бата
Захваљујући интернету пратим америчке друштвено политичке и информативне програме. Тамо су већ неко време актуелне јавне дискусије о претеривању са "политичком коректношћу". Врло су критички расположени, то јест досадило им је то стање "опште увређености". Не говорим о њиховим "десничарима", већ о "левичарима" који су најзад скупили храбрости да својој страни кажу да су претерали и да су питања "слобода и полит-коректности" довели до апсурдног нивоа и спрдње.
Aleksandar
Procitajte knjigu " Fahrenheit 451 " ako je ima u prevodu. Pisana 1953 knjiga govori o lomacama literature. Knjige pocinju da gore na temperaturi od 451 stepeni.
bata
kao što neko reče u komentarima.... sakrijte knjige na vreme jer će uskoro krenuti paljenje knjiga kao ono kad je hitler dolazio na vlast.
Velimir Stojiljkovic
Svasta je pre bilo " normalno ". Ili cemo ovo shvatiti kao civilizacijski napredak ili da se vratimo 100 gid. unazad, kada su se homoseksualci krili ili bili izopsteni, kada su zene cutale na fizicka nasilja itd. itd. ...
tako je
u stomak trpamo kojekakvo djubre iz samoposluga:zamrznuto,konzervisano,mlevene svinjske usi i repove zamuljane u zasoljeno i zaljuceno...i sad bi mozak da "hranimo kavijarom"!? sto je mozak bolji nego stomak!?
Пишем Ћирилицом
То само показује у каквом времену живимо. Истина и слобода говора се потискује и забрањује.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja