ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.04.2021. u 12:06 Dimitrije Bukvić
TEMA NEDELjE:TEROR POLITIČKE KOREKTNOSTI

Kad Crvena armija osvoji Mars

Duga tradicija propagande u animiranom filmu seže iz doba svetskih ratova
Мина Саблић Папајић (Фото лична архива)

U jeku Drugog svetskog rata, Paju Patka u cik zore bajonetima bude nacistički vojnici. Odvode ga u fabriku municije na prinudni rad. Dok sklapa bezbrojne projektile, Paja je prinuđen da neprestano uzvikuje „zig hajl” pred sveprisutnim portretima Hitlera. Iscrpljen, pada u nesvest. A onda se probudi u svom krevetu, u pidžami u bojama američke zastave, shvativši da je sve bio samo košmar. U znak zahvalnosti, Paja zagrli minijaturnu repliku Kipa slobode na prozorskom simsu.

Ovo je sažetak Diznijevog crtanog filma „Firerov lik” iz 1943. godine. Duga tradicija propagande u animiranom filmu seže upravo iz doba svetskih ratova. Kako za „Politiku” kaže Mina Sablić Papajić, dramaturškinja koja se bavi istorijom animiranog filma, jedno od prvih takvih ostvarenja bilo je „Potapanje Luzitanije” autora Vinzora Mekeja. Nastao 1918. u Americi, film je posvećen nemačkom torpedovanju istoimenog broda, što je bio povod za ulazak SAD u Prvi svetski rat. Uz animirane sekvence potapanja, smenjuju se tekstualne poruke u kojima se konstatuje da je „nekada velika i moćna nemačka nacija počinila podlo delo na podli način”.

U Drugom svetskom ratu, propagandna animirana ostvarenja nastaju u Nemačkoj, Japanu, SAD, SSSR-u, ali i „manjim” kinematografijama.

„Tako su nedavno u Jugoslovenskoj kinoteci pronađeni animirani žurnali prikazivani u Srbiji za vreme Nedića, u kojima se na primer Tito šunja po kokošinjcu i krade seljacima živinu”, kaže Mina Sablić Papajić.

Ni mirnodopski periodi nisu bili pošteđeni animirane propagande, pa su između dva svetska rata u SSSR-u takva ostvarenja služila širenju ideja Oktobarske revolucije van granica „prve zemlje socijalizma” (kao u filmu „Kina u plamenu”), ali i – planete.

„U ’Interplanetarnoj revoluciji’ iz 1924. grupa crvenoarmejaca odlazi na Mars da tu planetu oslobodi od ’prljavih kapitalista’ i uspostavi komunistički poredak”, kaže naša sagovornica.

Zanimljivo je da su sovjetski animatori od sredine tridesetih godina kao estetski uzor prihvatili Diznijeve crtane filmove.

„U bioskopima u Moskvi su 1936. prikazivani ’Parobrod Vili’ i drugi filmovi o Mikiju Mausu. Sovjetska publika nije ostala ravnodušna, a tamošnji animatori su odlučili da preuzmu Diznijevu tehnologiju i estetiku, pa su počeli da koriste čovekolike životinjske figure i rotoskopiju – princip kad se kamerom snima živi pokret pa se preko njega crta. Dakle, prihvatili su američka sredstva da bi kritikovali američku ideologiju”, objašnjava Mina Sablić Papajić.

Tako je Ivan Ivanov Vano, jedan od najčuvenijih autora u SSSR-u, koji je prozvan ruskim Diznijem, u vreme Hladnog rata napravio film „Nečiji tuđi glas” (1949).

„U tom filmu imamo idiličnu sliku prirode kao iz Diznijeve ’Pepeljuge’, gde slavuji pevaju ruski folklor. A onda se pojavljuje svraka koja je ’došla iz inostranstva’ i zapevala džez. Tada u šumi kreće haos, slavuji maltene linčuju svraku, a potom glas naratora kaže da je to poruka za sve ptice koje misle da je sve što dolazi iz inostranstva dobro”, navodi naša sagovornica.

U narednim decenijama će se u SSSR-u pojaviti i propagandni animirani filmovi s radnjom smeštena u SAD. Takav je film „Milioner” iz 1969. o psu iz Amerike kojem je bogata gazdarica ostavila nasledstvo, pa je njen ljubimac postao kapitalista i parazit koji puši tompus.

Ni s druge strane okeana nisu ostali dužni: pored „Diznija” i drugi studiji su posle Drugog svetskog rata preusmerili svoju propagandu protiv SSSR-a i komunista, slaveći kapitalistički način života. Primer je film ’Mejk majn fridom’ iz 1948, u kojem sumnjivi putujući trgovac Doktor Utopija nudi američkim farmerima i radnicima, nezadovoljnim radničkim pravima, čudesni napitak „Izam” (aluzija na komunizam), koji će im rešiti sve probleme. Ali zauzvrat moraju da potpišu da se odriču slobode – i svoje i svojih potomaka.

„U nekim drugim filmovima se poredi koliko prosečno zarađuje jedan američki građanin, a koliko Kinez, uz ideju da Amerikanac radi mnogo manje a može da kupi mnogo više. Tako se promoviše konzumerizam i ideja da, ako kupujem, razvijam američku privredu i patriota sam i tako se borim protiv neprijatelja, odnosno komunizma”, ističe Mina Sablić Papajić.

Miting žaba na Skadarskom jezeru

Kada je reč o Jugoslaviji, prvi politički propagandni animirani film „Veliki miting” iz 1951. bio je posvećen „klevetničkoj kampanji Informbiroa protiv naše zemlje”, kako je tada pisao zagrebački „Ilustrirani vjesnik”. U njemu se prikazuje „miting žaba i komaraca na Skadarskom jezeru zahvalnih Enveru Hodži zato što je osujetio da se albanski deo jezera isuši da bi naprkosio Jugoslaviji”.

„Taj film je potpuno u diznijevskom stilu, što ne čudi jer su njegovi autori Robert i Valter Nojgebauer između dva svetska rata crtali Diznijeve stripove”, kaže Mina Sablić Papajić.

(Foto EPA/Claudio Onorati)

Maša i medved

Pre nekoliko godina u Ukrajini je zahtevana zabrana crtanog filma „Maša i medved”, zbog navodne ruske propagande. Mina Sablić Papajić kaže da nije sigurno da li se u ovom slučaju radi o propagandi ili učitavanju sadržaja. A kao primer animirane propagande novijeg doba, ona navodi „crtać” iz Severne Koreje o đaku koji ne može da reši zadatak iz matematike. To mu uspeva tek u snu, kada sanja projektil ispaljen na američki brod pod tačno određenim uglom, koji je ujedno rešenje zadatka.

Komеntari4
3d42a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Krajišnik
Зар и у Политици да се нађе "драматуршкиња". Из којег ово језика потиче, је ли новосрпски? Да Бог сачува у шта претварају српски језик.
Милан
Nije "nacistčki",već nemački.
Radmila Mišić
Što se tiče Tita i krađe iz kokošinjca, to je nastupilo kasnije, kad je bio prinudni otkup. Film je samo malo poranio (ili je autor bio vidovit.)
Божидар Анђелковић
Прича се да је Дизнијев Хроми Даба дизајниран по узору на Џорџа Сороша, али је о томе забрањено да се пише ради политичке коректности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja