četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.04.2021. u 13:44

Ustaški genocid počeo vešanjem biste kralja Petra I

Краљ Петар Карађорђевић (Фото Википедија)

Završen je Prvi svetski rat 1918. godine. Poraženo veliko Austrougarsko carstvo raskomadano je na nekoliko novih evropskih država. Turska je proterana s Balkana u Malu Aziju i Bosfor zadržavši Istanbul i malo parče Evrope. Nemačka je bačena na kolena. Pobedničke imperijalne države i mala Srbija, koja je dala veliki doprinos toj pobedi pretrpevši velike ljudske žrtve i materijalna razaranja, crtale su novu kartu Evrope. Srbiji su pripojene Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Vojvodina (bivši delovi Austrougarske monarhije) i zajedno s Crnom Gorom i Makedonijom stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevina Jugoslavija. Dobijena je najveća balkanska država i jedna od najvećih u Evropi.

U Dubici (Banija) podignut je na trgu spomenik Petru I Karađorđeviću. Trg i spomenik bili su okruženi zgradama za stanovanje i trgovačkim radnjama viđenijih i bogatijih meštana, tu si bili zgrada Srpske pravoslavne crkve za administrativne poslove i smeštaj sveštenika s porodicom, opštinski ured, osnovna škola, pošta, Vatrogasni dom, a nešto dalje na levoj strani druma prema Kostajnici Katolička, a na desnoj strani Pravoslavna crkva. Nekoliko stotina metara od trga prema reci Uni nalazila se zgrada koja je u vreme Austougarske monarhije služila za zatvor („Rešt”). Nameće se pitanje otkuda spomenik kralju u najmanjoj banijskoj opštini, a veći gradovi (Sisak, Petrinja, Glina, Dvor na Uni, Kostajnica) nemaju takav spomenik. Enigmu ćemo rešiti ako se vratimo u sedamdesete godine 19. stoleća. Tada su se dva mlada Srbina, jedan iz Dubice, iz ugledne porodice Hrvaćanin (Ervaćanin), a drugi iz Beograda – Petar Karađorđević, može se reći princ Srbije, susrela u Švajcarskoj na školovanju. Sprijateljili su se i u slobodno vreme zajedno posećivali političke skupove levih i desnih ideologija, čak su prisustvovali političkom skupu čiji je moderator bio prvi anarhista Evrope, rus Bakunjin.

Drugu polovinu školovanja Petar Karađorđević je nastavio u Parizu. Nemirna duha, priključio se Legiji stranaca, s kojom je učestvovao i u nekim ratovima. Kad je u Bosni 1875. godine podignut ustanak protiv Turaka, Petar Karađorđević, pod pseudonimom Petar Mrkonjić, pridružuje se ustanicima, s kojima ratuje do 1876. godine, kada ilegalno prelazi reku Unu (granica između Turske i Austrougarske carevine) i dolazi u porodicu Hrvaćanin kod svog prijatelja iz Švajcarske. Da bi zameo trag austrougarskim agentima, Petar Mrkonjić (Karađorđević) je premešten u hrvatsko selo Baćin, u porodicu Ordanić (Hrvati katolici). Nekoliko dana kasnije u zaprežna konjska kola stavljeno je veliko bure, a u bure budući kralj Srbije Petar Karađorđević i noću u buretu odvezen do ušća Une u Savu (Jasenovac), prevezen je čamcem preko Save i niz levu stranu reke (Austrougarska carevina), stigao je do Srbije.

Posle ulaska Hitlerove soldateske u Jugoslaviju 1941. godine i stvaranja kvislinške Nezavisne države Hrvatske, ustaški genocid u Dubici počinje vešanjem biste kralja Petra I Karađorđevića. Hteli su da ponize Srbe, pa su priredili ceremonijal kojem su morali prisustvovati svi meštani okolnih zgrada. Skinuli su sa postolja bistu kralja Petra i odneli je u zatvorsku zgradu koju su zaključali. Postolje spomenika su porušili i bacili u smeće. Tog dana napravili su vešala na mestu na kojem je bio spomenik, a sutradan su doneli iz zatvorske zgrade bistu kralja i obesili je na vešala. Ceo dan je bista visila na vešalima. Predveče su je skinuli i velikim čekićima razlupali u paramparčad, koju su odvezli na obalu reke Une i prosuli u reku.

Nekoliko dana kasnije ustaške vlasti su naredile Srbima u Dubici da poruše svoju pravoslavnu crkvu i njenim ruševinama posipaju razrovane blatnjave seoske sokake.

U međuvremenu, katolički kler je počeo pokrštavanje Srba pravoslavaca u Dubici u katoličku veru. Kada su 30. maja ustaše oterale sve Srbe iz Dubice i Cerovljana u logore smrti Jasenovac i Gradišku, nisu poštedeli ni one Srbe koji su primili katoličku veru.

Očito je jedan od lidera hrvatske nacije iz 19. stoleća Ante Starčević bio vidovit kad je kazao da Srbe u Hrvatskoj (područje bivše Vojne krajine – Slavonija, Banija, Kordun, Lika, Kninska Krajina, Dalmatinska Zagora, Gorski Kotar), taj „remetilački nakot” treba likvidirati (klica ustaške ideologije u Hrvatskoj).

Prof. dr Slobodan Čikarić,
univerzitetski profesor u penziji

Komеntari2
a53b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavko
Prvi put čujem kako su Slovenija, Hrvatska i Bosna tada pripojene Srbiji. A ja mislio kako se država Slovenaca, Hrvata i Srba spojila sa kraljevinom Srbijom u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Метузалем
Хвала професоре на дивном тексту. И, дозволите, само једну исправку: када је стварана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца Македонија није ушла самостално у њу, она је претходно већ била део Краљевине Србије (још од Балканских ратова, као Стара Србија).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja