petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.04.2021. u 12:50 Daliborka Mučibabić

Traži se druga kuća za kreativce iz zgrade BIGZ-a

„Sledi serija sastanaka sa čelnicima Beograda kako bismo pronašli dobro rešenje”, kaže Boris Vlastelica, pevač i gitarista „Repetitora”
У овој згради стасали су многи таленти (Фото: М. Спасојевић)

Četrnaest godina BIGZ je bio druga kuća benda „Repetitor”, a njegovi članovi su sredinom prošle nedelje poslednji put ušli u to zdanje.

„Iselili smo sve stvari, ali kao štakori vraćamo se sve dok je to moguće”, kaže Boris Vlastelica, pevač i gitarista „Repetitora”. Ni on kao ni stotine umetnika iz alternativne kulturne košnice za koju je BIGZ slovio skoro dve decenije više nemaju prostor gde mogu da stvaraju, a morali su da se isele iz zdanja u Bulevaru vojvode Mišića jer je ono u februaru prodato kompanijama „Marera” i „Aleksandar gradnja”. Zato su pogledi ovih kreativaca upereni u grad koji je, kada su se nedavno bivši zakupci BIGZ-a okupili kako bi skrenuli pažnju široj javnosti na svoj problem – da praktično ostaju na ulici – obećao da će pomoći. Neformalni sastanak sa predstavnicima grada usledio je pre nekoliko dana, kaže Vlastelica.

– Grad je pokazao dobru volju da umetnicima koji su izbačeni iz BIGZ-a izađe u susret, sledi serija sastanaka sa čelnicima Beograda kako bismo pronašli dobro rešenje. Rano je da licitiramo koji bismo to prostor i pod kojim uslovima mogli da dobijemo – kaže Vlastelica i dodaje da je alternativna scena na kolenima.

Grad u ovom primeru nema nikakvu zakonsku obavezu da obezbedi prostor za oko 160 zakupaca koliko je ih stvaralo u BIGZ-u i koji su zgradu pretvorili u neformalni kulturni centar. U njemu je bilo 45 muzičkih, 20 likovnih studija, pozorište, skladišta, kancelarije, sportski klubovi, ugostitelji... Za mnoge on je bio poslednji prostor slobode.

Za očekivati je da grad želi da pomogne ne samo zato što smatra da alternativna scena treba da opstane, kako to kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, već i zato što bi konačno trebalo da napravi evidenciju neiskorišćenog prostora koji je u njegovom vlasništvu.

– Tražimo rešenje, ali to ne može biti preko noći. Proveravamo koliko objekata industrijske arhitekture grad ima u svojini kako bismo ih aktivirali tako što će i umetnici uložiti deo. Kirija i dažbine bile bi simbolične – ističe Vesić.

Zakup BIGZ-a, ali i njegova pozicija bili su prijemčivi za brojne bivše korisnike, posebno za one koji su radili sa decom. Zato im ustupanje neke zabačene lokacije ne bi mnogo značilo.

– BIGZ je bio maltene u centru, dobro povezan javnim prevozom. To je važno za decu, dok odrasli koji su ovde svirali mogu bilo gde da se okupe i vežbaju. Sa mlađima je to drugačije jer se mora voditi računa i o njihovoj bezbednosti – kaže jedan od bivših zakupaca prostora.

Da li trajno rešenje mora da bude prostor od najmanje 3.000 kvadratnih metara u širem centru kako su to zahtevali nezavisni umetnici na skupu prošle subote? Zašto su čekali da ostanu na ulici da bi tražili novi smeštaj, samo su neka od pitanja koja se nameću.

– Kada je BIGZ 2007. privatizovan, novi vlasnici su govorili da će biti rušenja u roku od godinu dana i da ćemo svi biti isterani napolje. To se nije desilo i tako smo kupili vreme, imali smo dobre cene zakupa i onda smo se opustili – iskren je Vlastelica.

Većina zakupaca napustila je zdanje koje je projektovao arhitekta Dragiša Brašovan, a oni koji to nisu imaju rok do juna kada svi korisnici treba da izađu iz te zgrade, kažu u „Mareri”.

– Rokovi iseljenja bili su različiti u zavisnosti od delatnosti kojom su se zakupci bavili. Počeli smo čišćenje i pripremamo objekat za renoviranje – ističu u toj kompaniji koja je sa 50 odsto suvlasnik zgrade.

„Marera” bi BIGZ od oko 40.000 kvadratnih metara trebalo da pretvori u gradilište najkasnije početkom jula, a rekonstrukciju da okonča krajem leta sledeće godine. Spoljašnjost zdanja moderne arhitekture treba da ostane autentična jer je reč o spomeniku kulture. U sređivanje „Marera” i njen ravnopravni partner u ovom projektu „Aleksandar gradnja” uložiće više od 40 miliona evra da bi objekat pretvorili u moderan biznis centar.

Kao i sve druge objekte koje „Marera”, u vlasništvu Vladimira Zubrilina, ruskog biznismena, kupuje pa potom preuređuje i izdaje, projektovanje je povereno arhitektonskom birou „Remorker arkitekts”.

Odgovoriti na zahteve umetnika i očuvati industrijsku arhitekturu

Gradski odbor DSS-a Beograd predložio je da se godinama napušteni objekat u Ulici Đorđa Vajferta 12, koji je u vlasništvu JP „Pošta Srbije”, ustupi umetnicima iz BIGZ-a. Potrebno je takođe napraviti inventar sličnih objekata u gradu koji bi mogli postati prostori za umetničko stvaralaštvo.

– Tako bi se odgovorilo na legitimne zahteve umetnika i očuvala bi se vredna industrijska arhitektura srpske prestonice – navodi DSS u saopštenju i dodaje da samostalni umetnici čine najbrojniji deo kreativne scene i da bi njihovo osipanje imalo tragičan epilog za duhovnu vitalnost našeg društva.

Komеntari3
a2e7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Djordjevic
Postoje fabricke hale sirom Srbije koje su prodate za cenu kilograma hleba takozvanim tajkunima koji su isekli masine i prodali u staro gvozdje , a hale ili zvrje prazne porazbijanih prozora ili u najboljem slucaju sluze kao povremeni magacini . Mnogo je takvih prostora po gradovima . U isto vreme nas na Evroviziji predstavljaju muzicari jako loseg zanra , nekada je na primer gitarista Boda Kovacevic mogao sto sta i da pokaze svetu . Ovoj zemlji kao da ne treba kultura , sve se uvozi ?
Perra
i u samoj Knez Mihajlovoj ima vise napustenih objekata...
Бата
Пре 10 дана сам видео на неким вестима репортажу о протесту тих уметника испред зграде БИГЗ-а. Видевши их и чувши њихове изјаве ТВ репортеру, оставили су на мене врло лош утисак: изгледају као одрасли мушкарци и жене у касним двадесетим и тридесетим годинама који носе одећу и фризуре приличне средњошколском узрасту. Својим наступом, тоном и ставом са којим су давали изјаве и читали захтеве одају утисак арогантних особа. Не знам, можда је то карактеристично за младе неафирмисане уметнике.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja