Traži se druga kuća za kreativce iz zgrade BIGZ-a

Četrnaest godina BIGZ je bio druga kuća benda „Repetitor”, a njegovi članovi su sredinom prošle nedelje poslednji put ušli u to zdanje.

„Iselili smo sve stvari, ali kao štakori vraćamo se sve dok je to moguće”, kaže Boris Vlastelica, pevač i gitarista „Repetitora”. Ni on kao ni stotine umetnika iz alternativne kulturne košnice za koju je BIGZ slovio skoro dve decenije više nemaju prostor gde mogu da stvaraju, a morali su da se isele iz zdanja u Bulevaru vojvode Mišića jer je ono u februaru prodato kompanijama „Marera” i „Aleksandar gradnja”. Zato su pogledi ovih kreativaca upereni u grad koji je, kada su se nedavno bivši zakupci BIGZ-a okupili kako bi skrenuli pažnju široj javnosti na svoj problem – da praktično ostaju na ulici – obećao da će pomoći. Neformalni sastanak sa predstavnicima grada usledio je pre nekoliko dana, kaže Vlastelica.

– Grad je pokazao dobru volju da umetnicima koji su izbačeni iz BIGZ-a izađe u susret, sledi serija sastanaka sa čelnicima Beograda kako bismo pronašli dobro rešenje. Rano je da licitiramo koji bismo to prostor i pod kojim uslovima mogli da dobijemo – kaže Vlastelica i dodaje da je alternativna scena na kolenima.

Grad u ovom primeru nema nikakvu zakonsku obavezu da obezbedi prostor za oko 160 zakupaca koliko je ih stvaralo u BIGZ-u i koji su zgradu pretvorili u neformalni kulturni centar. U njemu je bilo 45 muzičkih, 20 likovnih studija, pozorište, skladišta, kancelarije, sportski klubovi, ugostitelji... Za mnoge on je bio poslednji prostor slobode.

Za očekivati je da grad želi da pomogne ne samo zato što smatra da alternativna scena treba da opstane, kako to kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, već i zato što bi konačno trebalo da napravi evidenciju neiskorišćenog prostora koji je u njegovom vlasništvu.

– Tražimo rešenje, ali to ne može biti preko noći. Proveravamo koliko objekata industrijske arhitekture grad ima u svojini kako bismo ih aktivirali tako što će i umetnici uložiti deo. Kirija i dažbine bile bi simbolične – ističe Vesić.

Zakup BIGZ-a, ali i njegova pozicija bili su prijemčivi za brojne bivše korisnike, posebno za one koji su radili sa decom. Zato im ustupanje neke zabačene lokacije ne bi mnogo značilo.

– BIGZ je bio maltene u centru, dobro povezan javnim prevozom. To je važno za decu, dok odrasli koji su ovde svirali mogu bilo gde da se okupe i vežbaju. Sa mlađima je to drugačije jer se mora voditi računa i o njihovoj bezbednosti – kaže jedan od bivših zakupaca prostora.

Da li trajno rešenje mora da bude prostor od najmanje 3.000 kvadratnih metara u širem centru kako su to zahtevali nezavisni umetnici na skupu prošle subote? Zašto su čekali da ostanu na ulici da bi tražili novi smeštaj, samo su neka od pitanja koja se nameću.

– Kada je BIGZ 2007. privatizovan, novi vlasnici su govorili da će biti rušenja u roku od godinu dana i da ćemo svi biti isterani napolje. To se nije desilo i tako smo kupili vreme, imali smo dobre cene zakupa i onda smo se opustili – iskren je Vlastelica.

Većina zakupaca napustila je zdanje koje je projektovao arhitekta Dragiša Brašovan, a oni koji to nisu imaju rok do juna kada svi korisnici treba da izađu iz te zgrade, kažu u „Mareri”.

– Rokovi iseljenja bili su različiti u zavisnosti od delatnosti kojom su se zakupci bavili. Počeli smo čišćenje i pripremamo objekat za renoviranje – ističu u toj kompaniji koja je sa 50 odsto suvlasnik zgrade.

„Marera” bi BIGZ od oko 40.000 kvadratnih metara trebalo da pretvori u gradilište najkasnije početkom jula, a rekonstrukciju da okonča krajem leta sledeće godine. Spoljašnjost zdanja moderne arhitekture treba da ostane autentična jer je reč o spomeniku kulture. U sređivanje „Marera” i njen ravnopravni partner u ovom projektu „Aleksandar gradnja” uložiće više od 40 miliona evra da bi objekat pretvorili u moderan biznis centar.

Kao i sve druge objekte koje „Marera”, u vlasništvu Vladimira Zubrilina, ruskog biznismena, kupuje pa potom preuređuje i izdaje, projektovanje je povereno arhitektonskom birou „Remorker arkitekts”.

Odgovoriti na zahteve umetnika i očuvati industrijsku arhitekturu

Gradski odbor DSS-a Beograd predložio je da se godinama napušteni objekat u Ulici Đorđa Vajferta 12, koji je u vlasništvu JP „Pošta Srbije”, ustupi umetnicima iz BIGZ-a. Potrebno je takođe napraviti inventar sličnih objekata u gradu koji bi mogli postati prostori za umetničko stvaralaštvo.

– Tako bi se odgovorilo na legitimne zahteve umetnika i očuvala bi se vredna industrijska arhitektura srpske prestonice – navodi DSS u saopštenju i dodaje da samostalni umetnici čine najbrojniji deo kreativne scene i da bi njihovo osipanje imalo tragičan epilog za duhovnu vitalnost našeg društva.