četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.04.2021. u 13:47

Srpsko kulturno blago rasuto po zbirkama širom sveta

U privatnim zbirkama širom sveta nalazi se više hiljada predmeta srpskog kulturnog nasleđa a retki su primeri da se neki artefakt vrati u Srbiju
Крстионица кнеза Вишеслава налази се данас у Хрватској (Фото Википедија)

Više hiljada predmeta srpskog kulturnog nasleđa nalazi se u javnim zbirkama širom sveta, kao što su institucije u Irskoj, Rusiji, Nemačkoj, mada još nema značajnih pokušaja da se one vrate u Srbiju.

Dok stručnjaci smatraju da država ne čini dovoljno da bi ta kulturna građa bila vraćena u domaće nacionalne institucije, za Srbiju bi mogao biti je poučan primer Grčke čiji su mnogi vredni artefakti otuđeni u vreme formiranja evropskih muzejskih zbirki.

Prema našem zakonu, briga o kulturnom nasleđu u Srbiji i van njenih granica, u rukama je Arhiva Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Narodnog muzeja, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Narodnog pozorišta u Beogradu.

Te ustanove su u obavezi da istražuju, evidentiraju i vode brigu o zaštiti pokretnog kulturnog nasleđa van granica Srbije, što podrazumeva i vođenje Centralnog registra tih kulturnih dobara.

Ipak, kako smatraju istoričari, za ovakve poduhvate, potrebna su značajna finansijska sredstva, jer istraživači moraju otići do određenih institucija u inostranstvu, obaviti potrebne analize i onda ta istraživanja završiti na teritoriji Srbije, u jednoj od nadležnih institucija.

Jedan od povoda da kulturna javnost Srbije postavi pitanje sudbine srpskog pokretnog kulturnog nasleđa u drugim državama bio je dogovor, postignut pre dve godine, da se iz Sankt Peterburga vrati 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja.

Ruski arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski je sredinom 19. veka otcepio 166. list Miroslavljevog jevanđelja prilikom posete Hilandaru i odneo ga u Rusiju.

U nedelju je Pokret obnove Kraljevine Srbije zatražio od Republike Srbije da uputi zvaničnu inicijativu Hrvatskoj za vraćanje drevne srpske relikvije - krstionice kneza Višeslava.

Artefakati srpski kulturne baštine rasuti su po inostranstvu, kao na primer nestanak 60 srednjevekovnih spisa iz Arhiva Srbije i Narodne biblioteke Srbije, među kojima je bila i osnivačka povelja manastira Hilandar.

Kada je počeo Prvi svetski rat, Ministarski savet Kraljevine Srbije dao je nalog Arhivu Srbije i Narodnoj biblioteci Srbije da izdvoje najdragocenije iz kolekcije nacionalnog arhivskog i nacionalnog bibliotečkog fonda.

Sve navedeno sa posebnom železničkom kompozicijom, zajedno sa građom Ministarstva spoljnih poslova, stiglo je do Kruševca, gde je i ostalo do 2015. godine.

Srpski istraživači su prethodnih decenija locirali veliki broj artefakata, kao što je prizrenski prepis Dušanovog zakonika, koji je vraćen Jugoslaviji sredinom 30-tih godina prošlog veka i danas se nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije.

Krajem 60-tih godina, iz Nemačke je vraćeno nešto manje od 20 srednjevekovnih rukopisa.

Osim Osnivačke povelje manastira Hilandar, mnogi rukopisi su pronađeni u različitim institucijama Evrope i sveta.

Za sada poslednji slučaj vraćanja artefakata srpske kulturne građe iz inostranstva bio je 2010. godine, kada je iz Nemačke vraćen čuveni krst kralja Aleksandra Obrenovića koji je on poklonio manastiru Žiča na dan svog miropomazanja 20. juna 1889. godine.

Taj krst je iznet iz manastira Žiča 1941. i sve do 2010. godine nije bio vraćen.

Dešava se i to da se vredni predmeti iz kulturnog nasleđa Srbije najčešće pojavljuju na aukcijama i postaju predmet velikog interesovanja u tim situacijama.

Istoričari smatraju da država Srbija mora biti aktivnija u vraćanju svog kulturnog nasleđa iz inostranstva, jer na to ima pravo po odredbama Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba iz 1954. godine.

Oni kao primer ističu Grčku, koja se već decenijama traži da joj Britanci vrate drevne grčke skulpture izložene u Britanskom muzeju u Londonu. Ključni predmet koji Grci traže nazad je Partenonski friz, isklesan pre 25 vekova, koji je krasio hram na vrhu Akropolja. Britanija uporno i odlučno odbija te zahteve.

Grci su 2009. godine u Atini otvorili velelepni muzej Akropolja, zato što su im u mučnoj prepirci Britanci često prigovarali da i inače ne bi imali gde da smeste eksponate ako bi bili vraćeni.

Grčka je 2018. u godini evropske kulturne baštine, osnovala Međunarodni komitet za povraćaj skulptura sa Partenona, zahvaljujući kome su mnoge zemlje zvanično podržale njen zahtev, pa je ponovo oživljeno to pitanje.

Sličan model međunarodne saradnje i posredovanja bi mogla da primeni i Srbija iz koje je iznet nepregledan broj umetničkih predmeta, javlja Tanjug.

 

Komеntari14
a95e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Jesu komunisti i Broz "istinu" o Višeslavu zabranjivali i skrivali od Srba kao i Jasenovac? Očito jesu. 21 stoljeće je upoznavanje Srba sa "svojom" poviješću. Glupostima nikad kraja.
Ivan
Višeslavova krstionica srpska? I onda se čudite što vas ismijava cijeli svijet..
Милош
Остави личне импресије и говор мржње за интимну употребу.
SLOBODAN MIKAVICA
Srbija ima mnogo argumenata da trazi vredne artfekte narocito od Njamcke, ako nista zbog bombardovanja biblioteke u Beograda. Uvjeren sam da bi zahtijev Srbije nasao pozitivan odgovor. Treba angazovati odgovarajuce sluzbe da preduzmu takav poduhvate- Nemojo biti uzdrzani , danas mnoge zemllje Afrike. Azije traze njihove istoriske vrijednosti od njihovi bivsi kolonizatora.
Баба
Замислите какав је тај народ који прво бомбардује библиотеку! За њих кажу да су "културан народ" Ко зна шта су нам све уништили тим бомбардовањем...разнели су нам историјске чињенице које многима сметају
Petar
Stvarno me zanima po kojoj je osnovi knez Višeslav proglašen Srbinom?
Petar
@Vladimir Petković, i ja vjerujem svemu što piše na Internetu. Usput rečeno, po najnovijoj teoriji, krstionica je bila namijenjena nekom od Slavenskih knezova kao dar. Ne postoje pisani tragovi o Višeslavu kao pripadniku nekog od etničkih skupina. Isklesana je i pronađena u Veneciji, a 1941. predana je NDH kao dar Musolinija.
Roko
Odlicnono pitanje! Odgovor je: po naucnoj osnovi tj. arheolosko-istorijskoj. Postoji mnogo istorijske literature o time u nasim i svetskim arhivima.
Prikaži još odgovora
Дејан Р. Тошић
Из ког разлога подручја Лепенског вира,Старчева и Винче,нису сврстани у УНЕСКО-ову листу? Зашто Немачка није обновила библиотеку на Косанчића Венцу ? Зашто деца из Србије не могу да посете српску баштину на Косову? Зашто се камени стуб на Косву пољу који је Деспот Лазаревић подигао у част свога оца у сећање на косовску битку не заштити од пропадања? Зашто министарство културе нема средстава да откупљује археолошке артефакте од савесних проналазача? Зашто деца у школи не уче само српску ћирилицу?
Robin Hood
Sve se slažem, osim "samo ćirilice", jer znanje je moć!! Ali prvo azbuka, pa abeceda kasnije malo, jer treba za strane jezike, svakako!! Oficijalno pismo da bude ćirilica, znači naravno!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja