I bubrezi na meti virusa korona

Nakon više od godinu dana borbe s novim virusom korona, posledice koje ostavlja kovid 19 sve se jasnije sagledavaju i to ne samo na plućima već i na brojnim drugim organima. Prof. dr Višnja Ležaić, nefrolog i redovni član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva objašnjava koliko virus korona može da ugrozi normalan rad bubrega.

 – Akutno oštećenje bubrega česta je komplikacija kod bolesnika s kovidom 19 ne samo u sklopu oštećenja funkcije drugih organa već i zbog toga što virus pokazuje posebnu sposobnost da inficira i oštećuje bubrege. Ono se javlja skoro kod polovine hospitalizovanih bolesnika, a čak kod 80 odsto pacijenata koji su lečeni u jedinicama intenzivne nege. Faktori koji doprinose akutnom oštećenju su dodatna infekcija izazvana bakterijama i gljivicama, sepsa, mikrozapaljenje, povećano zgrušavanje krvi koje „začepljuje” bubrege, nizak nivo kiseonika zbog bolesti pluća i slabljenje disajne funkcije. Virus direktno inficira bubreg – objašnjava naša sagovornica.

Do akutnog poremećaja u radu bubrega češće dolazi kod starijih ili osoba koje već imaju dijabetes, visok krvni pritisak ili malignu bolest, ali i kod teških formi kovida 19, kada je infekcija zahvatila vitalne organe. S druge strane, bolesnici koji se leče dijalizom, imaju transplantiran bubreg ili imaju odmakli stadijum hronične bubrežne insuficijencije u većem riziku su da obole od teških formi kovida 19.

Važne laboratorijske analize

Dr Višnja Ležaić (Foto lična arhiva)

– Poremećaj u radu bubrega dijagnostikuje se prilikom prijema zbog kovida 19 ili se ispoljava pet do deset dana posle prijema u bolnicu. Kod skoro svih bolesnika dominiraju opšti poremećaji i simptomi, poput visoke temperature, bolova u mišićima, zamora, kašlja, glavobolje i dijareje, a nijedan znak ne pokazuje direktno oštećenje bubrega. Upravo povišena temperatura ili dijareja, ako traju nekoliko dana pre prijema, dovode do gubitka tečnosti iz organizma i doprinose nastanku poremećaja u radu bubrega – navodi doktorka Ležaić.

Laboratorijske analize već otklanjaju dilemu. Na snižen rad bubrega ukazuje povišen kreatinin u serumu, što se ispoljava kod petine pacijenata (21 procenat) pri prijemu u bolnicu. Registruju se i promene u mokraći: prisustvo belančevina, krvi, leukocita. Kod određenog broja bolesnika s teškim oblicima kovida 19 prvo se smanjuje, a zatim i prestaje funkcija mokrenja. Bolesniku se pomaže najpre konzervativnim metodama lečenja, ali ako se i dalje pogoršava rad bubrega, primenjuje se prečišćavanje krvi različitim metodama dijalize.

Akutno oštećenje tokom kovida 19 može povećati rizik za nastanak hroničnog oštećenja bubrega. Nefrolozi već znaju da je ponekad potrebno pratiti funkciju bubrega i nekoliko decenija pre nego što se uoče posledice bilo koje, pa i kovid 19 infekcije na bubrezima.

Primećeno je i da se problemi s bubrezima nastavljaju i nakon završene akutne faze infekcije kod bolesnika koji su bili na bolničkom lečenju, ali i kod onih koji su imali blagu kliničku sliku. Ove tegobe su podjednako česte i kod ranije potpuno zdravih i kod bolesnih osoba, a tada se govori o produženom kovidu. Kod nekih se ovo stanje ispoljava kao izrazito zamaranje, kod pojedinih pacijenata se javljaju tegobe koje ukazuju na oštećenje srca, pluća i mozga. Kod nekih bolesnika se otkrije dijabetes, a kod drugih se vrednosti šećera u krvi teže kontrolišu. Beleže se poremećaji u funkcije jetre, štitaste žlezde, pojava i pogoršanje neuromišićne i reumatološke bolesti i poremećaj u radu bubrega. Četvrtina bolesnika ima simptome koji traju obično do pet nedelja posle pozitivnog testa na virus korona. Tek svaka deseta osoba se žali na simptome koji traju i duže od 12 nedelja.

– Simptomi koji prate oštećenja bubrega najčešće su blagi ili ih uopšte nema. Zato je neophodno da posle izlečenja kovida 19 lekar iz kovid bolnice ili doma zdravlja pacijenta uputi kod nefrologa, a na osnovu laboratorijskih analiza krvi i mokraće i pregleda bolesnika – podseća profesorka Ležaić.

Prema podacima objavljenim u stručnoj literaturi, funkcija bubrega posle otpusta normalizovala se kod 74 odsto bolesnika, koji su imali akutno oštećenje, ali nisu lečeni dijalizom. Kod trećine bolesnika, koji su tokom lečenja morali da budu dijalizirani, nastavljeno je lečenje dijalizom i posle otpusta i izlečenja od kovida 19 i oni moraju da ostanu pod stalnim nadzorom nefrologa. Pregled nefrologa savetuje se i bolesnicima koji tokom kovida 19 nisu imali akutno oštećenje bubrega (ureja i kreatinin u krvi bili su normalni), ali koji su imali krv ili proteine u mokraći kao pokazatelje direktne infekcije bubrega virusom i razvoja bolesti koja se zove glomerulonefritis.

Plan da se spreče komplikacije

Nefrolog će u svim navedenim slučajevima da obuči bolesnika kakav dijetetski režim je neophodan i da napravi plan kojim će se smanjiti rizik od razvoja hronične bolesti bubrega u kasnijem periodu.

– Uzroci i patološki procesi koji su posledica produženog kovida još se ispituju. Dosadašnje saznanje pokazuje da promene mogu da nastanu zbog oštećenja organa koje su se razvile tokom faze akutne infekcije, održavanja hiperinflamatornog stanja, održavanja infekcije iz rezervoara virusa negde u bolesniku ili usled stvaranja autoantitela. Kliničku sliku dodatno mogu da zakomplikuju i loša fizička kondicija nakon dugog toka bolesti, ranije pridružene bolesti i psihičke traume, nakon dugog ili teškog toka bolesti – ukazuje dr Ležaić, Ona predviđa da će, bez sumnje, pandemija dovesti do povećanja broja ozbiljnih bubrežnih bolesnika. Zato je sledeći potez da se identifikuju bolesnici s visokim rizikom od komplikacija produženog kovida, uključujući i bubrežne, a radi planiranja ranih preventivnih mera i sprečavanja bubrežnih komplikacija.

Veći rizik

– Akutno oštećenje bubrega javlja se kod ranije zdravih osoba s kovidom 19 kada dolazi do iznenadnog gubitka funkcije bubrega i zadržavanja viška vode, soli, neželjenih proizvoda metabolizma i supstanci stranih organizmu. Kod osoba koje imaju hroničnu bubrežnu bolest i povišen kreatinin u serumu od ranije mogu se očekivati pogoršanja. Kako bolesti bubrega nisu praćene izraženim simptomima, kod osoba koje su u riziku može da nastane „usput”. Najpodložnije osobe za to su dijabetičari, hipertoničari, gojazni, stariji od 65 godina, kao i osobe koje imaju porodičnu pojavu bubrežnih bolesti ili se leče od sistemskih oboljenja ili imaju jedan bubreg koji funkcioniše.

Mere prevencije

Mere prevencije za napredovanje hronične bolesti bubrega su:

• redovne kontrole kod izabranog lekara i nefrologa
• striktno regulisanje i kontrola vrednosti šećera (glikemije našte 5,1-6,5 mmol/l; HbA1c 6,2-7,5 procenata)
• stroga kontrola krvnog pritiska
• lečenje poremećaja lipida
• ograničenje unosa soli i belančevina ishranom
• prestanak pušenja
• umerena fizička aktivnost
• održavanje telesne težine
• kontrolisano unošenje alkohola