petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 09.04.2021. u 18:00 Vladimir Vuletić
POGLEDI

Porodični antivakseri

Ključno pitanje je kako motivisati građane da prihvate vakcinaciju i kako se suprotstaviti antivakserskom pokretu? Pritisak na izvorište, odnosno identifikacija nosioca antivakserskih poruka i ograničavanje njihovog delovanja samo je jedan i to manji i lakši deo posla. Mnogo važniji i ozbiljniji zadatak je komunikacija sa onima na koje antivakseri deluju. Reč je o običnim građanima koji imaju rezerve, sumnje, upitanost i kolebanje u vezi sa pitanjima vezanim za pandemiju i vakcinaciju

Tri teme su obeležile proteklu nedelju. Nakon razgovora sa premijerkom Brnabić američki ambasador je iskazao poštovanje za zadivljujući uspeh Srbije u sprovođenju masovne imunizacije stanovništva protiv virusa korona.

Par dana ranije u izveštaju Evropskog parlamenta zamereno je Srbiji da ne prati politiku EU prema Rusiji i Kini.

Jasno je, međutim, da uspeha u sprovođenju imunizacije ne bi bilo bez kineskih i ruskih vakcina kojih, takođe, ne bi bilo da Srbija prema tim zemljama vodi politiku koja se očekuje u Strazburu.

Ovaj primer pokazuje da EU, ne samo da gubi korak u trci za globalni uticaj sa istočnim centrima moći, već mekoj moći Kine i Rusije pokušava da parira pritiscima i upozorenjima.

Postavlja se pitanje da li pritiskom na antivaksere i privođenjem na informativne razgovore lekara koji šire antivakserske ideje može da se suzbije njihov uticaj na javnost.

Uprkos uspehu u pribavljanju vakcina čime je stvoren preduslov za uspešnu imunizaciju, kao i odličnoj organizaciji i izuzetnoj ljubaznosti osoblja koje sprovodi vakcinaciju javio se problem sve slabije zainteresovanosti građana za ovaj vid zaštite od kovida.

Odgovornost se adresira na antivakserski pokret. U osnovi reč je o javnosti manje poznatim ličnostima koje zahvaljujući svom mesijanskom fanatizmu, prvenstveno putem društvenih mreža, šire istinu” o pogubnosti vakcinacije na zdravlje ljudi.

Poznato je da vanredne okolnosti kao što su ratovi, epidemije, prirodne katastrofe ili katastrofe izazvane ljudskim nemarom izazivaju strah i nesigurnost, a neretko i masovnu histeriju. To je pogodno tlo za bujanje lažnih vesti, poluistina i laži. Infodemija, kako je nazvana ova pojava podstiče porast nepoverenja i time otežava efikasnost sprovođenja akcija usmerenih ka rešavanju problema.

U tom smislu i delovanje antivakserskog pokreta može da pokoleba spremnost ljudi da se vakcinišu što usporava proces stvaranja kolektivnog imuniteta kao jedinog načina za očuvanje zdravlja ljudi, zdravstvenog i socijalnog sistema, ali i privrednih aktivnosti.

Nemoguće je tvrditi da Srbija nije isključivi krivac za građanski rat, a sa druge strane Miloševića videti kao bezdušnog zlikovca. Milošević i njegova porodica u ovoj seriji su predstavljeni kao ljudi sa vrlinama i manama. To je dobra polazna osnova da se bez apriorne moralne osude sagleda njegova uloga u zbivanjima koja su obeležila devedesete godine prošlog veka

Ključno pitanje je kako motivisati građane da prihvate vakcinaciju i kako se suprotstaviti antivakserskom pokretu?

Pritisak na izvorište, odnosno identifikacija nosioca antivakserskih poruka i ograničavanje njihovog delovanja samo je jedan i to manji i lakši deo posla. Mnogo važniji i ozbiljniji zadatak je komunikacija sa onima na koje antivakseri deluju. Reč je o običnim građanima koji imaju rezerve, sumnje, upitanost i kolebanje u vezi sa pitanjima koja se odnose na pandemiju i vakcinaciju.

Nažalost, utisak je da se veoma malo zna o tome šta su ključne dileme tih ljudi – šta ih čini nesigurnim, šta im je nejasno i šta ih plaši u vezi sa vakcinacijom. Krizni štab, lekari i razni stručnjaci koji na ovaj ili onaj način komuniciraju sa građanima u većini slučajeva čine tipičnu grešku stručnjaka” pa podrazumevaju da svi ljudi znaju ono što oni znaju. Svoje viđenje stvari prezentuju na način kojim ubeđuju ljude u ispravnost svog pogleda na svet zanemarujući da različiti ljudi imaju različite polazne osnove sa kojih različito sagledavaju stvarnost. Razumevanje pozicije tih ljudi je, međutim, osnovni preduslov za uspešnu komunikaciju. Ni jedna strategija za komunikaciju sa tim ljudima neće biti uspešna bez razumevanja njihove pozicije, a to razumevanje je teško bez uključivanja društvenih naučnika u taj proces. Nažalost, u kriznom štabu nema stručnjaka iz ove oblasti sa ovakvim afinitetima. Upravo iz tog razloga čini se da uprkos dobronamernim apelima i marketinškim kampanjama, poruke koje otuda stižu imaju manje efekta od poluistina i dezinformacije koje šire antivakseri. Naravno, sve to ne isključuje praktične mere kao što je uvođenje unutrašnjih „kovid pasoša” koji bi olakšali svakodnevni život onima koji su se vakcinisali i omogućili im besplatno lečenje od ove bolesti.

U moru besmislenih serija koje su postale same sebi svrha pojavila se Porodica”.  O njoj se bar govori. Sam izbor teme svedoči o nameri autora da vrati ljudski lik Miloševiću i njegovoj porodici koja je u postpetooktobarskom političkom diskursu dehumanizovana i demonizovana. U tome se nesumnjivo uspelo. Ali, a to je ključno pitanje, zašto bi iko imao potrebu da nakon dve decenije uopšte otvara ovu temu. Na to pitanje je teško dati odgovor bez razumevanja sadašnjeg istorijskog i političkog konteksta. Revalorizovanje događaja iz devedesetih, odnosno realnija procena uloge Srbije u jugoslovenskom građanskom ratu  nemoguća je bez dekonstrukcije mita o Miloševiću kao zlikovcu i balkanskom kasapinu”. Nemoguće je, naime, tvrditi da Srbija nije isključivi krivac za građanski rat, a sa druge strane Miloševića videti kao bezdušnog zlikovca. Milošević i njegova porodica u ovoj seriji su predstavljeni kao ljudi sa vrlinama i manama. To je dobra polazna osnova da se bez apriorne moralne osude sagleda njegova uloga u zbivanjima koja su obeležila devedesete godine prošlog veka.

U tom smislu manje je važno da li su i u kojoj meri svi događaji prikazani potpuno verno i  kako učesnici tih događaja ocenjuju način na koji su prikazani. Za one koji su ostali uktovljeni u tom vremenu – bez obzira na kojoj strani, ni duža vremenska distanca neće biti dovoljna da umiri strasti, ali za generacije koje dolaze i kojima Miloševićevo ime ne znači mnogo ova serija će pružiti priliku da na drugačiji način i sa manje strasti sagledaju sukobe koji su delili njihovi roditelji.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari9
ff420
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bob V.
Otkad su se najviši državni zvaničnici vakcinisali pred kamerama stvari su se popravile.
Lena i Lujza
Svuda ima antivaksera, u celom svetu. U drustvima koja smatraju da je vakcinacija spas, primer su dali poznati ljudi. U Izraelu je do danas vakcinisano vise od 50% stanovnistva, a PRIMER SU DALI predsednik drzave, veliki rabin, poslanici, gradonacelnici, akademici, rektori univerziteta, direktori javnih ustanova, popularni glumci i sportisti. Svi oni su se javno vakcinisali, najcesce pred kamerama.
PantaOz0
Наши стари имали ону узречицу..... Глуп народ, јака држава!
Цецко
"Антиваксери...мање познате личности...". Рече човек и остаде жив.
Саша
"како се супротставити антиваксерском покрету" Почети са темељним истраживањем а не убризгавати експериментални лек. Прочитајте радове Dick Bijl, председавајућег европске радне групе за праћење делотворности и нуспојава лекова и биће вам јасно. Е сад још само да Политика објави коментар а не да и себе заслепљује "експертским мишљењима". Стоматолог ;)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja