Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Egzotika „Dvorske bašte”

U ovom Spomeniku prirode u Sremskim Karlovcima kao najdekorativnija stabla četinarskih vrsta ističu se beli, crni i vajmutov bor, a krasi ga i džinovska tuja
(Фото: Викимедија CC BY-SA 4.0)

Skoro svaka ulica, kuća ili zgrada u Sremskim Karlovcima svedoče o bogatom nasledstvu srpske kulture i duhovnosti. Jedan u nizu bisera ovog, kako neki vole da istaknu, vinogradarskog grada omeđenog obroncima Fruške gore s jedne strane i Dunav s druge, jeste i Dvorska bašta podignuta po ugledu na bečke parkove pre 173 godine.

Bašta se nekada, kao i danas, koristila kao učionica u prirodi karlovačkih đaka. Prostire se na dva nivoa. U gornjem delu su sportsko-rekreatvni sadržaji, a u donjem šetališta.

Bašta na staroj razglednici od pre Prvog svetskog rata iz kolekcije Jasne Maširević Atanacković

Kažu da su učeni Srbi iz celog sveta donosili u Baštu retko drveće i drugo bilje. Krasile su je palme, limun, pomorandže, agava, araukarija i drugo egzotično bilje koje je preko zime držano u zimovniku. U podrumu se čuvao led  koji je zimi donošen sa Dunava, a tokom leta upotrebljavan za hlađenje poslastica. Imala je Bašta i svoj rasadnik borova i smreke, a naplaćivala se i usluga čuvanja egzotičnog bilja. Danas sve to može da se vidi na starim razglednicama od pre Prvog svetskog rata, koje nam je pokazala Jasna Maširević Atanacković, dipl. inženjer hortikulture, član Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca.

Dva su mosta ne potoku Straževskom potoku (Foto Printskrin)

Od svog nastanka Dvorska bašta je jedan od najvrednijih objekata vrtne arhitekture u pokrajini. Pod zaštitu države kao Prirodni spomenik stavljena je 1974. godine. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (PZZP) 2010. godine uradio je reviziju i predložio da granica zaštite Spomenika prirode „Dvorska bašta”, koji predstavlja objekat prirodnog i kulturnog nasleđa naše zemlje, obuhvati 7,29 hektara.

Aleja u Dvorskoj bašti (Foto Printskrin)

– Analizom parka zabeleženo je 115 vrsta drvenastog bilja, od toga 21 četinar i 94 lišćara. U parku preovladava listopadno drveće. Najzastupljenije vrste su: sofora, dudovac, srebrna lipa, trnovac, kiselo drvo, klen i crni jasen. Velikom starošću i lepotom krošnji ističu se stabla mečije leske i srebrne lipe, a posebno interesantna, zbog svoje retke zastupljenosti u našoj zemlji su stabla pterokarije. U našim parkovima retko se sreću pitomi kesten, brekinja, grab, grabić i bukva koje su prisutne u Dvorskoj bašti, navodi u Studiji zaštite Mirjana Mlađenović, dipl. inž. hortikulture.

Među najdekorativnijim stablima četinarskih vrsta ističu se stablo belog bora, crni bor, vajmutov bor i džinovska tuja u blizini fontane. Na prostoru nekadašnjeg rasadnika, zaostala su stabla ginka i paulovnije.

 Od 115 vrsta drvenastog bilja 21. je četinarskih (Foto Printskrin)

Sprat žbunja grade: kleka, tisa, magnolija, mahonija, obična leska, sirijski hibiskus, suručica, kerija, japanska dunja... Kao pokrivač tla u zasenjenim delovima parka javlja se bršljan, a ima i puzavica.

– U prvom poglavlju istorije, u doba Arsenija IV Jovanovića Šakabente i kasnije, Dvorska bašta je utilitarni vrt, koji zahvaljujući brizi mitropolita Pavla Nenadovića izrasta u lepo uređenu baštu sa voćnjakom. Godine 1794. profesor Karlovačke gimnazije postaje Andrija Volni koji uvodi metod očigledne nastave i podstiče interesovanje za botaniku. Novo poglavlje u istoriji Dvorske bašte obeležio je patrijarh Josif Rajačić koji izdvaja površinu od 6,97 ha i poziva arhitektu iz Beča da izradi projekat. Do Drugog svetskog rata Bašta je bila uredno održavana od strane stručnih baštovana. Bila je u vlasništvu Patrijaršije do posle Drugog svetskog rata kada je nacionalizovana, navodi se u Studiji zaštite PZZP.

– Propadanje Bašte počelo je dolaskom vojske 1944. godine koja se u njoj zadržala do 1953. Vojska je u parku držala teško naoružanje, topove, tenkove… Moj otac, šumarski inženjer Lazar Maširević, službenik u NP „Fruška  gora”, išao je sa kolegom kod dr Gojka Nikoliša, sanitetskog general-pukovnika, narodnog heroja i predratnog đaka karlovačke gimnazije, da bi ga molili da vojska izađe iz parka. Saslušao ih je. Ništa im nije rekao, ali je vojska počela postepeno da se iseljava, – objašnjava Jasna Maširević Atanacković i dodaje da je nakon toga nastupio period oporavka.

Na razglednici od pre Drugog svetskog rata 

Vojska je predala park opštini koja poverava objekat na upravljanje Nacionalnom parku. Tada je osnovan rasadnik sadnog materijala, počela je opravka i adaptacija građevinskih objekata, popunjen dendrološki sastav. Godine 1959. gornji plato je ustupljen sportskom društvu Stražilovo.

Od 1974. NP „Fruška gora” nije brinuo o Spomeniku prirode onako kako on to zaslužuje, kaže naša sagovornica uz napomenu da se pre šest godina urušio krov zimovnika, neke biljke su se osušile, dok se fontana samo nazire. Međutim, veruje da je zajedničkim trudom crkve i društva moguće vratiti Karlovcima arboretum kakav je nekada bio i kakav zaslužuje da bude.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko
Nadam se da će crkva uspeti da povrati stari sjaj. Lep gest crkve je i besplatno ustupanje gornjeg dela bašte za sportske terene
Hajduk Veljko
Biser Karlovaca. Samo malo zapusten.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.