utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
80 GODINA OD POČETKA DRUGOG SVETSKOG RATA U JUGOSLAVIJI

Hitlerova odmazda za nepokorne Srbe

Brutalno i cinično, odgovornost za rat pobesneli Adolf Hitler je svalio na Jugoslaviju, pogotovo na Srbiju i Srbe, proglašavajući ih za agresora, zato što su se drznuli da u tada već uveliko porobljenoj Evropi dignu svoj slobodarski glas otpora nacizmu i fašizmu
Генерал Фон Клајст (у средини) врши смотру немачких јединица испред скупштине у окупираном Београду

Kada je Adolf Hitler 27. marta 1941. godine obavešten da je u Beogradu u jutarnjim satima tog dana izvršen vojni prevrat, prvo je posumnjao u tu vest, misleći da nije autentična, a kada se ubrzo uverio da je puč izveden, odmah je delovao energično. Okupio je svoje svetnike, vojne i političke, i formulisao naređenje da Kraljevina Jugoslavija bude uništena vojnički i kao država.

,,Srbi i Slovenci nikada nisu bili naklonjeni Nemcima”, tvrdio je Hitler, zbog čega je zahtevao ,,da se na Jugoslaviju udari nemilosrdnom žestinom i da se vojnički poraz ostvari munjevitom brzinom”. ,,Treba računati s tim da će pri našem napadu Hrvati stupiti na našu stranu”, te će im biti ,,osiguran odgovarajući politički postupak (docnije autonomija)”, rekao je Hitler na sastanku sa savetnicima.

Sile Osovine, predvođene Nemačkom, započele su napad u noći između 5. i 6. aprila, pošto je prepadom zauzet Đerdap, a u zoru 6. aprila, oko 6.45 sati, iz vazduha je napadnut Beograd, uz učešće sedam vazduhoplovnih pukova sa više od 234 bombardera i više od 120 lovaca ,,Luftvafe”.

Mada je prestonica Kraljevine Jugoslavije imala status otvorenog grada, započeto je izvršenje tačke pet iz plana vojnih operacija: ,,Vazduhoplovstvo će imati zadatak da otpočne, što je moguće pre, razbijanje jugoslovenskih vazduhoplovnih baza i da uzastopnim napadima razori glavni grad Beograd, a pored toga da potpomaže nastupanje kopnenih snaga”.

Pod šifrom ,,Odmazda”, tepih bombe i zapaljive bombe su bezobzirno sejale smrt i razarale pomno izabrane ciljeve – državne, vojne, civilne i kulturne ustanove, industrijske pogone i infrastrukturu, bolnice i podzemna skloništa. U još tri popodnevna bombaderska talasa, a onda i 7. i 12. aprila, ukupno je na Beograd bačeno 440 tona zapaljivih bombi. U herojskom otporu Šestog lovačkog puka jugoslovenskog vazduhoplovstva oboreno je, prema različitim procenama, između četrdeset i pedeset nemačkih aviona, a jedanaest naših pilota je poginulo.

Različite procene o poginulima u Beogradu kreću se oko 4.000, dok je porušeno 627 zgrada, više od 1.600 zdanja je teško, a gotovo 7.000 delimično oštećeno. Već 6. aprila grad je napustilo nekih 150.000 ljudi, gotovo polovina od 350.000 stanovnika tadašnjeg Beograda.

U napad na Jugoslaviju i istovremeni napad na Grčku sile Osovine su krenule sa 34 nemačke, 44 italijanske i četiri mađarske divizije. Hitlerovu naredbu o napadu s posebnom radošću je prihvatio italijanski duče, Benito Musolini, kome se pružila prilika, kako je izjavio  ,,da se raščiste računi s Jugoslavijom, veštačkom tvorevinom Versaja, kojoj je kumovao Vilson (predsednik SAD – prim. a.). Najnovije držanje Jugoslavije nema primera u svetskoj istoriji; odjek je Sarajeva 1914, prouzrokovanog od istih nepopravljivih elemenata”.

Razmere i posledice zločinačkog bombardovanja Beograda i njegov kodni naziv ,,Odmazda”, svakako svedoče i o Hitlerovom besu kada je izdavao naređenje, iz njega su progovorili osvetnički bes i srbofobija, pošto je i sam, kao i Musolini, uspostavio vezu između atentata na Franju Ferdinanda 28. juna 1914. u Sarajevu i vojnog prevrata u Beogradu 27. marta 1941. godine.

Brutalno i cinično, odgovornost za rat pobesneli Hitler je svalio na Jugoslaviju, pogotovo na Srbiju i Srbe, proglašavajući ih za agresora, zato što su se drznuli da u tada već uveliko porobljenoj Evropi dignu svoju slobodarski glas otpora nacizmu i fašizmu.

Naredbu za bombardovanje Beograda izdao je 31. marta general-pukovnik nacističke avijacije Aleksandar Ler, koji je u maju 1945, po okončanju rata, dopao u ruke partizanske Jugoslovenske armije. Pre suđenja, general Ler je u toku istrage rekao da je ,,u prvom naletu trebalo da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički interesantno, zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda”.

Zbog ovog, i drugih besprimernih zločina, Ler je osuđen na smrt, a kazna  je izvršena 26. februara 1947. godine.

U bombardovanju Narodne biblioteke, tipičnom zločinu kulturnog genocida u 20. veku, uništeno je oko pola miliona monografija i drugih knjiga, gotovo 1.400 rukopisa, hiljade svezaka časopisa, izuzetno vredan kartografski materijal i drugi, nebrojeni dokumenti.

Davnih godina, istim povodom, pisao sam na stranicama ,,Politike” da je poslednji međuratni broj našeg lista nosio datum 6. april 1941. godine, ali da u tom broju nije objavljen ni redak o bombardovanju Beograda. Kako se to dogodilo? Ovo izdanje su, naime, kolporteri oglašavali ulicama u popodnevnim satima prethodnog dana, 5. aprila. To rano štampanje izdanja za unutrašnjost („provincijsko” izdanje) uslovio je nekoliko dana pre toga promenjeni, ,,ratni” red vožnje na železnici.

Beogradsko, jutarnje izdanje lista za 6. april 1941. bilo je pripremano do duboko u noć, maltene do samog jutra. Dežurni urednik tog broja, Slobodan Nešović, nastojao je da dođe do teksta ugovora o prijateljstvu i nenapadanju, koji je te noći, pred zoru, kada je napad na Đerdap već započet, potpisan u Moskvi između SSSR-a i Kraljevine Jugoslavije.

Pošto nastojanja Nešovića nisu urodila plodom – tekst dokumenta nikako da stigne u direkciju pošte – više se nije moglo čekati, pokrenuta rotacija je počela da izbacuje prve jutarnje primerke „Politike”. Dogodilo se to pre nego što su počele da padaju nacističke bombe, tako da se na stranicama našeg lista nije našao ni željno očekivani dokument potpisan u Moskvi, kao ni vest da je Hitler krenuo u zločinački rat protiv Jugoslavije.

Smrtonosni tovar bačen na Beograd pogodio je i „Politiku”. Zgrada našeg lista je srušena, uništeni su nova rotaciona mašina i mnogo druge opreme. Tokom bombardovanja Narodne biblioteke, zapaljive bombe su pale i na veliko skladište hartije koju je ,,Politika” brodovima, Dunavom, uvozila iz Austrije i pohranjivala u rupi na Obilićevom vencu, na mestu današnje garaže. Smrad i crnilo gareži prekrivali su centar grada danima.

Osamdeset godina docnije, a povodom skorašnjeg obeležavanja godišnjice 27. marta, ponovo su na raznim stranama, pogotovo preko društvenih mreža, lansirane tvrdnje da Hitler ne bi napao Jugoslaviju da se nije dogodio vojni puč, da bi se Jugoslavija spasla od pošasti rata. Prema ovoj teoriji, u nekom trenutku, kada stvari na mapi rata budu raščišćene, stala bi na stranu pobednica, izbegavši apokaliptična razaranja i milionske žrtve.

Adolf Hitler je, međutim, svoju strategiju prema Jugoslaviji i Srbiji tajno definisao već sredinom tridesetih godina – Južne Slovene će raseliti u Sibir, a Beograd, grad na ušću reka Save i moćnog Dunava, preobratiće u Eugeniju, u slavu princa Eugena Savojskog koji je u ratu protiv Turske osvojio Beograd 22. avgusta 1717. godine. Ali, to je nova tema, s kojom je usko vezan plan o napadu na Jugoslaviju, sačinjen u leto 1940. godine u nemačkom generalitetu.

Komеntari56
9221b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ера
Мислим да било какви договори о ненападању са Хитлером нису били могући и да нас рат није могао заобићи.Чињеница је да су Срби били љути противници Немачкој јер нису се дали покорити,а рецимо Хрватска верни савезник који је награђен 1990.Оно што мора да се појасни је зашто су нас,,савезници,,силно бомбардовали 1944 и побили невин народ,зашто је цео свет ћутао и поред писмених извештај италијанских окупатора директно Хитлету у вези злочина у Јасеновцу и зашто смо увек бомбардовани на Ускрс.
Из Британије
Свако ко прича да је напад на Југославију односно Србију због 27то мартовских демонстрација 1941-ве не познаје ни најобичнију војну стратегију. Да би се напад таквих размера, са толико десетина дивизија и ескадрила извршио потребно је не само десет дана већ шест до дванаест месеци детаљног планирања и гомилања трупа . Врло наивно размишљање да се напад не би догодио а земља распарчана и поред потписивања такозваног ”уговора о ненападању” који заправо није вредео папира на коме је написан.
Дејан Р. Тошић
Чињеница је да Влада Краља Петра другог, није поништила споразум о приступању Краљевине Југославије силама осовине, Немачке, Италије и Јапана. Влада јесте потписала споразум о узајамној помоћи са СССР-ом, који је ступио на снагу 6.априла.Испада, Немачка и Италија су ратом раскинуле споразум са Краљевином Југославијом а споразум са СССР-ом је остао на снази,то је основ војне помоћи ЈСССР-а Југославији и успостављању комунизма. Немачка и Италија су дивљачки,кршећи споразум. бомбардовали само Србе.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, sporazum KJ i SSSR-a nikad nije stupio na snagu, niti je bio u bilo kakvoj proceduri, dakle faktički ne postoji! Drugo, bombardovani su i Zagreb, Split, Skoplje, Kumanovo, Podgorica, Cetinje, Sarajevo, Mostar...
Катарина Крстић
То би се лепо уклопило, да средином маја 1941. године СССР није поступио како јесте, прекинуо дипломатске односе са Краљевином Југославијом и одаслао амбасадора КЈ. Тек на лето исте године, негде крајем јула СССР се мало попишманио и именовао новог,када је већ губио рат. Тек у лето 1943. на иницијативу ВБ крећу преговори о новом Уговору са КЈ иницијаативом СССР, од чега није било ништа и поред око годину дана разговора.
Slobodan
Ti bezumni oficiri koji su izveli puč, kao i "slobodarski glas otpora nacizmu i fašizmu" (koji nas nije ugrožavao), ne samo da su doneli ogromnu nesreću Srbima i ostalim narodima Jugoslavije, nego su zapravo pomogli Nemcima da izvrše svoj glavni cilj. A to je bila Operacija Marita, odnosno poraz Grčke vojske i britanskog ekspedicionog korpusa, koji su pokušavali da oforme nešto nalik Solunskom frontu iz 1 sv.rata. Odatle su planirali da bombarduju jedini nemački izvor nafte u Rumuniji.
Галилео Галилеи
Не постоји никаква разлика између 1914,1941 и 1991.У Србији су стасали нови поданици западне,да је не назовем правим именом,политике."Политика" чувај се да не будеш у том колу.
Драган П.
Тачно. Додајмо овом низу година и 1999.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja