subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 07.04.2021. u 09:39 Dragana Jokić-Stamenković

Dualne studije ne znače i manje „bubanja”

Novosadski Poljoprivredni fakultet će na svoj smer Pejzažna arhitektura među prvima u zemlji uvesti novi sistem učenja i rada, dok predstavnici Mašinskog fakulteta već pregovaraju sa stranim i domaćim kompanijama
Представници немачких фирми су у лабораторијама Машинског факултета могли да виде како се ту школују наши инжењери (Фото: Машински факултет)

Izvesno je da će, bar na nekim fakultetima, za pola godine studije izgledati poprilično drugačije jer je Branko Ružić, ministar prosvete, za vikend najavio dugo čekano uvođenje dualnog obrazovanja u visokoškolske ustanove. Na studentskoj konferenciji posvećenoj ovoj temi ministar je rekao da ćemo od oktobra 2021/2022. godine imati prve dualne studijske programe u oblasti odevnog inženjerstva i dizajna, vazduhoplovnog mašinstva i pejzažne arhitekture.

Novosadski Poljoprivredni fakultet će na svoj smer Pejzažna arhitektura među prvima u zemlji uvesti dualno obrazovanje, istaknuto je na konferenciji, potvrđuje za naš list Igor Knežević, student prorektor Univerziteta u Novom Sadu. On veruje da će od oktobra tek krenuti s uhodavanjima na dualnim studijama, a da će se njihov pun potencijal videti kasnije. U međuvremenu će, kaže, zapisivati sve zamerke koje akademci uoče i iznositi ih u najavljenom kvartalnom viđanju s predstavnicima Ministarstva prosvete. Knežević ističe da bi dualno studiranje moglo da reši veliki, dugogodišnji problem ovdašnjih akademaca – da im je po diplomiranju potrebno još mnogo novih praktičnih znanja da bi i stvarno počeli da rade u struci.

Veoma je bitno da jedan od pratećih elemenata uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji bude i donošenje zakona o tom vidu edukacije, kako za srednjoškolce, tako i za studente, podvlači u ime Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu njihov član Jagoš Stojanović. Napominje da je, kao sada već bivši student prorektor BU, učestvovao u diskusijama i panelima povodom uvođenja dualnog obrazovanja na fakultete, ali i u posetama stranim ambasadama na tu temu. Nacrt zakona o dualnom obrazovanju izrađen je, naglašava Stojanović, uz primenu dobrih iskustava drugih zemalja u kojima takav akt već postoji. Koliki je značaj pomenutog obrazovanja govore činjenice koje je saznao od predstavnika stranih ambasada, da u Nemačkoj, na primer, velike kompanije osnivaju čak posebne fakultete za obuku mladog kadra koji će raditi kod njih.

– Naši studenti koji bi po dualnom modelu upisali studije, stekli bi praktična znanja, čiji je fond časova određen zakonom. Bitno je napomenuti da bi studentima bivale isplaćivane naknade za rad dok su na delu studija koje se realizuju u kompaniji i time bi bio napravljen veliki korak unapred u oblasti akademske prakse. Za sada se ističe nekoliko tehničko-tehnoloških fakulteta zainteresovanih da uvedu dualno obrazovanje, a to malo teže ide kada su u pitanju društveno-humanističke nauke, pa se radi na tome da se dualne studije više približe i studentima iz te grupacije – ističe Jagoš Stojanović i dodaje da su strane ambasade dale pozitivno mišljenje na pomenuti nacrt zakona i pomoć pri njegovom sastavljanju.

Jedina visokoškolska ustanova u Srbiji na kojoj se izučava vazduhoplovno mašinstvo, koje ministar pominje, jeste Mašinski fakultet na BU, kaže dekan prof. dr Radivoje Mitrović. Dodaje da oni već pregovaraju ne samo sa stranim već i domaćim kompanijama o uvođenju dualnog obrazovanja. Pažljivo prate transformaciju visokog obrazovanja u Srbiji i uvažavaju činjenicu da kompanije, pored vrhunskog teorijskog znanja, koje na Mašincu već nude, zahtevaju i više praktičnih kompetencija koje će nositi buduće master diplome njihovog fakulteta.

– Deo tih kompetencija studenti već stiču kroz laboratorijski rad na fakultetu, a deo treba da steknu u razvojnim centrima ili u fabrikama koje posluju u Srbiji. Ne samo stranim, poput „Simensa” i „Boša”, na primer, koje su pre konačnog dolaska u našu zemlju prvo slale predstavnike na naš fakultet da vide kakve inženjere im nudimo, nego i domaćim. Nedavno smo na fakultetu ugostili tehničke direktore „Slobode” iz Čačka i „Metalca” iz Gornjeg Milanovca. Uvođenjem dualnog obrazovanja zadovoljićemo i njihove potrebe i zainteresovanost da svršene bečelor studente, koji imaju trogodišnju diplomu našeg fakulteta, zaposle kod sebe uz punu platu pod uslovom da na našem fakultetu nastave dalje dualne master studije na modulima s kojih tim fabrikama trebaju inženjeri. Studenti će tako radeći steći i master diplomu Mašinskog fakulteta. Ovo ne znači da će se smanjivati nivo teorijskih znanja, već će studenti više da uče i preko leta imaju pojačani praktični rad – naglašava dekan Mitrović.

Dodaje da je interesovanju stranih kompanija za saradnju na dualnim studijama baš s „Mašincem” doprinela akreditacija Nemačke akreditacione agencije za visokoškolske ustanove (ASIIN), koja im je drugi put produžena, za osnovne i master studije, do 2025. godine. Mitrović ističe da za master programe niko u Srbiji više nema tu akreditaciju, a da su je oni stekli ugledajući se na studijsku praksu na mašinskim fakultetima u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Poljskoj i Francuskoj.

– Suština je da, uz dualne studije, uhvatimo korak s visokotehnološkim razvojem i razvojem novih tehnologija. Da i naši inženjeri budu deo naprednih kreativnih svetskih industrija i baš oni osmisle nove generacije medicinskih uređaja, vazduhoplovnih motora i turbina, komponenti za automobilsku i vazduhoplovnu industriju – naglašava Radivoje Mitrović.

Komеntari7
af476
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Imam iskustva sa tim dualnim obrazovanjem u Italiji. Sve se svodi na 'zaglupljivanje' naroda i neku materijalnu korist za poslodavce koji zapošljavaju te 'učenike' do 27 godina jer imaju poreske i sindikalne olakšice . Plaćaju ih manje , na njihov rad se plaćaju i manji doprinosi i automatski su otpušteni nakon dve-tri godine kada dobiju 'titulu' ali izgube posao jer ih zamene 'mlađi' ! I paradoks da znam čoveka koji je preko dvadeset godina u knjigama vođen i plaćan kao 'učenik' !
Gale
Prvo, treba biti realan. Vecina nastavnika na MF nema dodir sa praksom jer mi nemamo industriju.Drugo, Bolonja je katastrofa, vratiti integralne studije, 6 godina i da covek zna da je inzenjer kad ih zavrsi. Ovo sve ostalo nula. Nije dobro da nam stranci bilo sta diktiraju. Setimo se kad su dosli stranci dosli da reformisu matematicku gimnaziju. Direktor je pitao koliko ste medalja osvojili na medjunarodnim takmicenjima. Odgovor nijednu. Sledeci odgovor je bio, kad nesto osvojite onda dodjite.
Muradin Rebronja
"Bubanje" može biti teoretski deo iz udžbenika. To je deo gde treba da se upoznaju sa time, šta, kako i zašto? Praktični deo je da nauče da naprave nešto. Kod nas u ugostiteljstvu je to školski primer. Ali, ono što je sada sa "dualnim", par dana u nedelji praktično i par dana u nedelji teoretski je pogrešno. To je bez veze "ceckanje". Ispravno bi bilo kada bi jednu nedelju bili u školskim klupama, da uče teoretski deo, a drugu na praksi, u svom restoranu da uče kako da proizvode i prodaju hranu.
Iz Britanije
U srpskom rečniku ne postoji reč "dualno" već "dvojno, dvostruko".
Пантелија
Зна се шта је академско образовање. Није паметно од факултета правити више школе. Поготово не ако се то ради по диктату страних амбасада.
Francesco
Uništiće nas mantra "uči da ne bi radio". Da li veruješ da postoje moje kolege, inženjeri mašinstva koji ne znaju da zamene lager na rotoru obične brusilice. Ako je cilj akademskog obrazovanja stvaranje nadmenih štrebera koji drže ruke u džepovima i cinično gledaju sve oko sebe onda smo propali 1/1. Što se tiče zapadnih zemalja, njihove ekonomije i jesu uspešne upravo zato što ne gaje cinične štrebere već stručnjake koji znaju da naprave ono što su nacrtali na tabli.
Саша Микић
А шта је то академско образовање? Чиста теорија, а ништа од праксе. Онда дође инжењер у фирму и мајстори му се подсмевају зато што не зна шта се ради на којој машини. Да ли знате да на медицинском факултету будући доктори не уче давање инјекције, већ то касније морају да моле сестре да им покажу како се ради? Наши факултети су направљени и остали као продужено школовање за гимназијалце, јер је све уређено према ономе шта су они учили, а не наставак усавршавања у струци. Част изузецима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja