Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Planetarni bogataši pokupovali polovinu svih vakcina

Afrika i delovi Azije imaće, prema procenama UN, dovoljno vakcina da zaustave širenje pandemije „negde tokom 2023. godine”
Тек мањи део житеља афричког континента је стигао до вакцине (Фото EPA-EFE/Daniel Irungu)

Pandemija korone iznedrila je novi kvintet uzdanica globalne ekonomije, koji čine Kina, SAD, Indija, Japan i Nemačka, procenio je Međunarodni monetarni fond ove sedmice, tokom prolećnog zasedanja sa Svetskom bankom.

U eri nezabeležene simultane svetske zdravstvene i privredne krize, Kina će nadalje biti pokretač globalnog privrednog rasta, doprinoseći petini porasta BDP-a do 2026. (tada će dostići 122 biliona dolara), istakao je MMF.

Kina će, prema ovim analizama, u 2021. ostvariti privredni rast od 8,4 odsto. I to nakon zavođenja drakonskih antikorona mera, energične podrške domaćoj privredi i rasta izvoznih narudžbina, mahom iz SAD. Istovremeno, najveća svetska ekonomija – Amerika, rastom od 6,4 odsto zabeležiće najsilovitiji ekonomski skok od 1984. godine. I to ponajviše zbog izdašnih paketa finansijske podrške privredi i stanovništvu, masovnoj vakcinaciji protiv korone i najave najnovije pomoći ekonomiji u iznosu od 1,9 biliona dolara, nabrojao je MMF. Amerika je, inače, jedina među velikim privredama za koju je MMF-ova procena privrednog rasta za 2022. procentualno veća nego pre pandemije.

Sve u svemu, svet je pred „vidljivim” postkorona privrednim oporavkom, ali će on biti upadljivo neravnomeran, praćen dramatičnim rastom imovinskih nejednakosti i novim i neočekivanim rizicima po stabilnost globalnog finansijskog poretka, upozorila je Gita Gopinat, glavni ekonomista MMF-a.

Prema ovoj finansijskoj organizaciji, svetska privreda zabeležiće u 2021. rast od šest odsto (najveći od 1976. godine), a iduće godine od 4,4 odsto, ali taj zalet neće trajati predugo, veli najveći svetski institucionalni zajmodavac. Naime, MMF očekuje da će globalna privreda već 2026. godine skliznuti na prepandemijsku stopu rasta od oko tri odsto.

Deo razloga za ovaj najavljeni „lom” krivulje globalnog privrednog rasta leži u činjenici da svet ni izbliza nije ravnopravan u sveopštoj borbi protiv pandemije, koja je danas nužni preduslov za oživljavanje privrede. S jedne strane, grupa imućnijih zemalja, koje čine 16 odsto čovečanstva, pazarila je polovinu svih trenutno dostupnih vakcina, primećuje MMF. S druge strane, „milioni radnih mesta iz perioda pre korone, po njenom prolasku, nikada više neće ponovo proraditi”, predskazuje Gita Gopinat.

To stoga što je pandemija ubrzala masovnu digitalizaciju privreda i podstakla e-trgovinu, brišući u kliznom startu „prodavnice od cigle”, navela je Gopinatova. Istovremeno, čovečanstvo se suočava s potpuno novim pristupima turizmu – grani opstanka desetina skromnije razvijenih država širom sveta. Mnoge od tih „siromašnijih, a prelepih zemalja”, kao i „egzotičnih ostrvskih država”, nemaju nikakav pristup gotovo neshvatljivoj sumi od 16 biliona dolara koje je bogati svet uložio u svoj oporavak od korone, i dodatnih 10 biliona dolara, koje su centralne banke u poslednjih godinu dana upumpale u domaće privredno-finansijske sisteme.

Drugim rečima, gotovo trećina zemalja širom sveta još ni izbliza ne raspolaže novčanim oruđima za izlazak iz privrednog „korona-tunela”. O vakcinama i da se ne govori. Afrika i delovi Azije imaće, prema procenama UN, dovoljno vakcina da zaustave širenje pandemije „negde tokom 2023. godine”.

U međuvremenu, dugovi sveta u oskudici samo rastu. Šta biva kada države prestanu s doturanjem finasijske pomoći svojim subjektima, a vodeći svetski institucionalni zajmodavci okončaju odlaganje dužničkih obaveza (na rate i kamate, o otpisu glavnica još nema ni govora), neizvesno je. MMF ipak procenjuje da pandemija korone „neće ostaviti osetnije posledice na razvijene ekonomije sveta”. A ostali?

Tim povodom, prema nezvaničnim najavama, G20 se sprema da doturi MMF-u i Svetskoj banci još 650 milijardi dolara radi „rvanja” s posledicama korone, ali još više s teško naplativim obavezama država-dužnika članica Breton Vudsa.

U tekućoj drami oko para „za sve” usred epidemije globalno mobilnog virusa, MMF istovremeno upozorava da je lavina novodostupnog novca doprinela basnoslovnim novim berzanskim rizicima i nerealnom skoku vrednosti akcija, koji, zajedno uzev, predstavljaju „moguću pretnju po globalni finansijski poredak”.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mister Dolar
Prosta je to računica: Daš milijardu dolara za milijardu vakcina pa prodaš za pet. Siromašni to i ne osete, a tebi puna šaka brade.
Milo Minderbinder
Za maske je marža išla i do 20 puta.....
Божа
Купили па немају, пример: Немачка.
miroslav
Čemu čuđenje, po ko zna koliko puta? Uvek su veli i po bombarderima jaki grabili i otimali tuđe. Tako je i sa ovom vakcinom. Što manje običnog i normalnog sveta bude cepljeno, lakše će otimati.
Немања О.
Јако "планетарни богаташи" знају да ће пандемија трајати до 2023 године?
Mira
Pa mogu se postarati da bude tako.
Bruno
Voleo bih npr da vidim kako bi se ponasao npr Zimbave da je prvi izmislio vakcinu te da li bi prvo vakcinisao svoje stanovnistvo ili npr Juzne Afrike, Namibije...ili da li bi im dao beplatne vakcine a odbijajuci ponudu onih koji imaju para da ih kupe a pride svemu nema ni dovoljno kapaciteta za proizvodnju."Siromasni" Afrike su na neki nacin postali drcni i izbezobrazili se odkako su pocele da stizu pomoc, donacije i sl od 1981 sa Live Aid i slicnie globlisticke inicijtive.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.