petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac, zubarka i zubarica…

Трибина о језичким недоумицама студената Филолошког факултета у Великој сали СКЦ-а (Фотографије Небојша Марјановић)

U Velikoj sali Studentskog kulturnog centra upriličena je tribina pod nazivom „Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac”, čime je posle jednogodišnje pauze zbog pandemije virusa korona nastavljen ciklus „Jezik i društvene mreže”. Pet studenata Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Tanja Novaković, Miloš Milićević, Anita Petrović, Aleksandra Stojanović i Sergej Avramov – govorilo je o uticaju istorijsko-jezičkih prilika na strukturu nekih reči, o značenjskom ukrštanju reči koje imaju sličnu formu i značenje, kao i o preterivanju nekih normativista u vezi sa ograničavanjem višeznačnosti. Konkretno, tema su bile izvesne jezičke nedoumice o kojima se raspravlja na društvenim mrežama.

– Tribina „Jezik i društvene mreže” nastala je prošle godine, u okviru manifestacije „Mart – mesec srpskog jezika” koju je osmislila profesorka Vesna Lompar s ciljem da, po ugledu na matematičare koji imaju „Maj – mesec matematike”, skrenemo pažnju šire javnosti, i simbolički i stvarno, na značaj brige o srpskom jeziku. Nas dve smo sa svojim studentima pripremile četiri tribine, ali smo već posle prve, koja je bila veoma posećena, morale da odustanemo, zbog epidemije. Studenti su dobrovoljno, sa velikim entuzijazmom, prihvatili učešće na ovoj tribini i bili su prilično samostalni dok su pripremali svoja izlaganja – rekla je profesorka Rajna Dragićević u uvodnoj reči.

Uvodna reč profesorke Rajne Dragićević

Sve se češće može videti da se, kako na javnim grupama ili stranicama tako i na privatnim nalozima, raspravlja o različitim jezičkim pojavama i tome kako je „pravilno” nešto reći ili napisati. U svom „Rečniku jezičkih nedoumica” Ivan Klajn za jezičke nedoumice kaže da su to „teškoće i dileme koje se javljaju pri svakodnevnom izražavanju”. Ima ih raznih i neke su dobile svoja normativna rešenja, a neke ne. Takođe, sa njima se ne susreću samo govornici kojima srpski jezik nije maternji, već i oni kojima jeste.

Naučnici uglavnom teže tome da naprave popis rešenja, a tako se lako izostave sve one stvari oko kojih govornici nisu sigurni. Posledica toga jeste njihova nepoverljivost prema normativističkim priručnicima, kao i površna informisanost, te stvaranje sopstvenih teorija koje se lako šire u javnosti, naročito na društvenim mrežama.

Na ovoj tribini Tanja Novaković je razrešila nedoumicu o kojoj se raspravlja svake godine – kako čestitati Uskrs; da li sa „Hristos vaskrse!” ili „Hristos voskrese!”. Pomenula je i neke od nepravilnih oblika, kao i to da se neki sada zalažu i za čestitku: „Hristos uskrsnu!”

Miloš Milićević govorio je o razlici između Srbina i Srbijanca i kako korisnici društvenih mreža sve mogu shvatiti ove dve lekseme. Potom je prisutne Anita Petrović uputila da li ženu stomatologa možemo zvati zubarkom ili možemo koristiti i leksemu zubarica. Aleksandra Stojanović bavila se nekolikim jezičkim nedoumicama, počevši svoje izlaganje večitim pitanjem – „po mom mišljenju” ili „po meni”. I na kraju, Sergej Avramov se bavio time da li lekseme levak i levoruk imaju isto ili slično značenje, odnosno kakvu konotaciju ima prva, a kakvu druga.

Oni su se, pri svojim izlaganjima pozivali na literaturu, normativne rečnike i knjige profesora Aleksandra Milanovića, Miloša Kovačevića, Rajne Dragićević, Ivana Klajna... Takođe, uputili su publiku i na rezultate sopstvenih istraživanja koja su obavljali za potrebe radova o jezičkim nedoumicama.

Komеntari21
4efa9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lujza i Lena
Mi cemo i "uskrsnuti" i "vaskrsnuti" kad budemo imali pravnu drzavu, zdravu opoziciju, normalnu Skupstinu i nekorumpirano sudstvo i policiju.
Драгољуб Збиљић
С лингвситичке старне лако је објаснити зашто су у језику Срба нормативне обе речи и Васкрс и Ускрс. Ускрс је новиај галсовна промена јер јее Ва претворено у у. Даакел, у српском речнику су две добре речи и Васкрс и Ускрс. Међутим, Васкрс је реч коај треба да се једина употребљаава у вези с најсрећнијим верским празником само ерч Васкрс, и то еје једина реч која се користи у Српској православној цркви, па и у верујуећм српскомнароду. У језику Хрвата се користи ова друаг реч Ускрс увек.
Драгољуб Збиљић
Много је већи проблем код Срба ћирилица или алтиница у писању српског језика (језика Срба). Уласком у Југославију, Србима је почело наметање хрватске абецеде, па сада већина Срба у обмани пише наметнутим му хрватским писмом. А то не само да је културно, цивилизацијски и идентиететски много штетно по српски народ него је писање Срба својих књига хрватским писмом директно омогућено пребацивање српских књига у хрватску културну баштину. Хрвати то знају, па своеје књиге пишу само својом гајицом.
ос
@dragan stankovic Може бити ”Ускрс” и ”ускрсао”, али не у православљу. У православном црквеном календару јасно стоји: ”ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА - В А С К Р С”.
ivan seljak
da li je neko čuo za hrvatijanca ili mađarijanca ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.