Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac, zubarka i zubarica…

U Velikoj sali Studentskog kulturnog centra upriličena je tribina pod nazivom „Vaskrs i Uskrs, Srbin i Srbijanac”, čime je posle jednogodišnje pauze zbog pandemije virusa korona nastavljen ciklus „Jezik i društvene mreže”. Pet studenata Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Tanja Novaković, Miloš Milićević, Anita Petrović, Aleksandra Stojanović i Sergej Avramov – govorilo je o uticaju istorijsko-jezičkih prilika na strukturu nekih reči, o značenjskom ukrštanju reči koje imaju sličnu formu i značenje, kao i o preterivanju nekih normativista u vezi sa ograničavanjem višeznačnosti. Konkretno, tema su bile izvesne jezičke nedoumice o kojima se raspravlja na društvenim mrežama.

– Tribina „Jezik i društvene mreže” nastala je prošle godine, u okviru manifestacije „Mart – mesec srpskog jezika” koju je osmislila profesorka Vesna Lompar s ciljem da, po ugledu na matematičare koji imaju „Maj – mesec matematike”, skrenemo pažnju šire javnosti, i simbolički i stvarno, na značaj brige o srpskom jeziku. Nas dve smo sa svojim studentima pripremile četiri tribine, ali smo već posle prve, koja je bila veoma posećena, morale da odustanemo, zbog epidemije. Studenti su dobrovoljno, sa velikim entuzijazmom, prihvatili učešće na ovoj tribini i bili su prilično samostalni dok su pripremali svoja izlaganja – rekla je profesorka Rajna Dragićević u uvodnoj reči.

Uvodna reč profesorke Rajne Dragićević

Sve se češće može videti da se, kako na javnim grupama ili stranicama tako i na privatnim nalozima, raspravlja o različitim jezičkim pojavama i tome kako je „pravilno” nešto reći ili napisati. U svom „Rečniku jezičkih nedoumica” Ivan Klajn za jezičke nedoumice kaže da su to „teškoće i dileme koje se javljaju pri svakodnevnom izražavanju”. Ima ih raznih i neke su dobile svoja normativna rešenja, a neke ne. Takođe, sa njima se ne susreću samo govornici kojima srpski jezik nije maternji, već i oni kojima jeste.

Naučnici uglavnom teže tome da naprave popis rešenja, a tako se lako izostave sve one stvari oko kojih govornici nisu sigurni. Posledica toga jeste njihova nepoverljivost prema normativističkim priručnicima, kao i površna informisanost, te stvaranje sopstvenih teorija koje se lako šire u javnosti, naročito na društvenim mrežama.

Na ovoj tribini Tanja Novaković je razrešila nedoumicu o kojoj se raspravlja svake godine – kako čestitati Uskrs; da li sa „Hristos vaskrse!” ili „Hristos voskrese!”. Pomenula je i neke od nepravilnih oblika, kao i to da se neki sada zalažu i za čestitku: „Hristos uskrsnu!”

Miloš Milićević govorio je o razlici između Srbina i Srbijanca i kako korisnici društvenih mreža sve mogu shvatiti ove dve lekseme. Potom je prisutne Anita Petrović uputila da li ženu stomatologa možemo zvati zubarkom ili možemo koristiti i leksemu zubarica. Aleksandra Stojanović bavila se nekolikim jezičkim nedoumicama, počevši svoje izlaganje večitim pitanjem – „po mom mišljenju” ili „po meni”. I na kraju, Sergej Avramov se bavio time da li lekseme levak i levoruk imaju isto ili slično značenje, odnosno kakvu konotaciju ima prva, a kakvu druga.

Oni su se, pri svojim izlaganjima pozivali na literaturu, normativne rečnike i knjige profesora Aleksandra Milanovića, Miloša Kovačevića, Rajne Dragićević, Ivana Klajna... Takođe, uputili su publiku i na rezultate sopstvenih istraživanja koja su obavljali za potrebe radova o jezičkim nedoumicama.