Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Monah Vasilije iz manastira Čečevo

Обнова манастира Чечево (Фото Епархија будимљанско-никшићка)

Ko je bio Smilj Dabižov Dabetić? Njegovo ime se pominje u Hrisovulji Stefana Dušana Trećeg, u kojoj se utvrđuje pravni položaj manastira Visoki Dečani i veličina poseda koji su bili priloženi kraljevskoj zadužbini. Posedom Dobra reka (Zlorečica) upravljao je, pre nego se zamonašio, sokolnik Smilj Dabižov.

U manastiru Čečevo podno Komova obitavao je i podvizavao se, kao apostoli ranog hrišćanstva, spisatelj Smilj Dabetić, monaško ime Vasilije, koji je bio učitelj i prosvetitelj srpskog naroda toga vremena, čije je delovanje okupljalo narod oko svete crkve, stalno nastojeći da ga privede najuzvišenijem cilju – Bogu. Iza Vasilija je ostao zapis iz 1344. godine, pisan ugljenom. Zapis se zove „Zbornik Smilja Dabižova Vasilija”, te ga neki porede sa pisanjima znamenitih srpskih svetitelja kroz prohujale vekove, naročito sa zapisima Svetog Save, čiji je put sledio, kao i podvizima prvog kanonizovanog sveca Svetog Petra Koriškog, kome su se klanjali i koga su slavili slavni Nemanjići. Monah Vasilije je u njima imao veliko nadahnuće, stalno govoreći narodu „da je svaka njihova sveta”, pa je u svemu sledio njihov put.

Na prvoj stranici knjige monah Vasilije se potpisuje kao „zlođel i crn” (mučenik i crnorizac). Ovaj zapis otkrio je sveštenik Miloš Velimirović 1862. godine, a čuvan je u ličnoj arhivi popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića, sve do početka septembra 1912. godine, kada je predat na čuvanje SANU u Beogradu, gde se i danas nalazi. Knjiga ima 80 stranica, te predstavlja jedan od glavnih ćiriličnih spomenika 14. veka. U zapisu se govori o tri plemena koja su došla u Debrec (tadašnja oblast u dolini Lima, od Plava do Budimlje). Ova tri plemena, kako piše monah Vasilije, „ujedinio je vladika Radoslav u jedno pleme”.

Monah Vasilije je u ovom kraju ispod Komova širio pismenost. U manastiru je postojala prepisivačka škola. Manastirske veze s Pećkom patrijaršijom, Visokim Dečanima, Mileševom, moračkim i pivskim manastirom, kao i Primorjem, bile su veoma jake. Ovuda je prolazio „carski drum”, kojim su se kretali trgovački karavani prenoseći srebro i zlato srpskih vladara prema Dubrovniku i dalje prema Mlecima. Oni su svesrdno darivali manastir u Košutićima i njegovu obitelj – bogoslužbenim knjigama, ikonama, srebrnim i zlatnim krstovima. Mnoge od ovih knjiga i ikona obrele su se, nakon paljenja i rušenja manastira, u raznim krajevima tuđih zemalja – najviše u Turskoj, Austriji, Nemačkoj, Rusiji, Italiji – kraseći danas vitrine njihovih muzeja.

U barskom Ljetopisu popa Dukljanina pominje se župa Dobra rijeka (današnja Zlorečica), koja se prostirala od Komova do Andrijinog grada (današnje Andrijevice). U njenom središtu nalazio se manastir Čečevo, kao središte episkopije. Moguće je da je to bio manji grad s vernicima i sveštenstvom. Dolaskom Osmanlija „namastir” u Košutićima je više puta paljen i obnavljan, a do temelja je bio razoren 1738. godine.

Milutin Osmajlić,
Beograd

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dejan sakos
Sjajno, hvala autoru, očekujemo još...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.