petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Bajdenova opčinjenost Putinom

Borbeni pristup američkog predsednika ohladio je analitičare koji su se nadali da će dolaskom nove administracije sa Moskvom biti uspostavljeni produktivni radni odnosi

​Odnosi Amerike i Rusije „dotakli su dno”, ocena je šefa ruske diplomatije koja potvrđuje dubinu tektonskih pomeranja na geopolitičkoj ploči sveta unoseći nespokoj u međunarodnu zajednicu.

Od ulaska u Belu kuću Džo Bajden je strele svog armiranog liberalizma usmerio prema Moskvi doprinoseći da odnosi sa Rusijom dospeju na najniži nivo od pada Berlinskog zida. Pri tom ne žuri da popravi veze sa Kinom koje su najgore od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1979.

Postkomunistička Rusija svakako nije demokratija, ali ni pretnja američkim interesima kakvu je nekada predstavljao SSSR. Zašto je onda američki predsednik u prvom intervjuu 2021. imao potrebu da se složi sa konstatacijom da je Vladimir Putin „ubica”?

Borbeni pristup šefa Bele kuće ohladio je nadanja analitičara da će dolaskom nove administracije biti uspostavljeni produktivni radni odnosi. Umesto toga, u negativnoj atmosferi se utvrđuju pozicije na kolizionom kursu i nastavlja razmena baraža međusobnih optužbi za neprihvatanje obnove zamrznutog dijaloga.

U Dumi su se čule poruke da Amerikanci „jedino mogu da razumeju jezik sile”, ali utisak je da Moskva nudi više pomirljivih inicijativa. Vašington je glatko odbacio Putinovu ponudu za telefonski razgovor sa Bajdenom kako bi se spustila tenzija stvorena sasvim nediplomatskom izjavom američkog predsednika.

Šef Kremlja je, pre „dodirivanja dna”, upozoravao na mogućnost „nepovratnog pogoršanja odnosa” pošto „ni Putin ni bilo ko iz ruskog vođstva neće dopustiti Americi ili bilo kom drugom da sa nama razgovara na taj način”, kako kaže zvanični govornik Dmitrij Peskov.

Oštrina prema Rusiji je u kontrastu sa pristupom Donalda Trampa koji je izbegavao direktnu konfrontaciju i o Putinu često govorio povoljno. Bajden je međutim uveren da je šef Kremlja autorizovao hakerske napade i ilegalna uplitanja u američke izbore na strani Trampa.

Iako optužbe o mešanju nisu ništa novo u praksi njihovih odnosa – Boris Jeljcin teško da bi 1996. bio izabran bez pomoći Bila Klintona – Bajden preti da će Rusija „morati da plati” za svoje grehe.

Čak trojica američkih predsednika su se od aneksije Krima 2014. oslanjala na trgovinske restrikcije za više od 700 ruskih kompanija među kojima su „Gazprom”, „Rosnjeft” i Sper banka, i zabrane putovanja i zamrzavanje računa pojedincima, uključujući Putinove bliske saradnike.

Bio je to odgovor na ruske „maligne aktivnosti širom sveta” a Bajden ih je u martu dopunio sankcijama prema kompanijama koje učestvuju u gradnji gasovoda „Severni tok” i sankcijama zbog pokušaja trovanja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Biće i „drugih oruđa”, nagoveštava Bela kuća.

Koliko su ove mere efikasne predmet je debata. Pritisak na Rusiju „apsolutno nema šansi da uspe”, poručuje Sergej Lavrov. Mnogi se slažu u oceni da sankcije imaju relativno skroman učinak po rusku ekonomiju, ali veoma negativno političko dejstvo.

Bajden je ljudska prava vratio među prioritete spoljne politike, pa ne iznenađuje oštrina novog izveštaja Stejt departmenta o kršenju ljudskih prava u Rusiji koji je dopunjen direktnom intervencijom državnog sekretara Entonija Blinkena i njegovog tima. Moskva se optužuje za napade na „političke disidente i mirne demonstrante” i za raširenu zvaničnu korupciju.

Bajden bi da po Evropi smanji uticaje sa istoka. Britanija je za sada jedina koja je Rusiju imenovala kao svog „neprijatelja broj 1”, dok EU ima svoje interese: ruske energente i trgovinu sa Kinom. Drugo je pitanje da li će unija zadržati „stratešku autonomiju” ili će pokleknuti pod pritiscima SAD i pripremiti se za Blinkenovo „dugoročno strateško nadmetanje”.

Nadmetanje? Oko čega?

Za kolektivnu odbranu liberalne demokratije, glasi odgovor koji podstiče pobornike ideja da Putin mora da se sruši i da Amerika mora da radi na promeni sistema u Kini.

Problematične su ocene o nužnom povratku opasnog nadmetanja. Za početak, nema reči o povratku, jer rivalstva nikada i nisu prestajala. Pre će biti da Bajdenovo insistiranje na konfrontaciji podseća na san o povratku na period od tri decenije posle hladnog rata kada su SAD predvodile unipolarni svet – kojeg više nema. Želja za sučeljavanjem je posredno priznanje da Amerika pred sobom ima sile u usponu koje nije u stanju da obuzda.

Umesto prihvatanja realnosti rivalstva sa „onima koji pokušavaju da preispitaju ključne aspekte međunarodnog poretka”, strategija oslonjena na konfrontaciju preti da se pretvori u nadmetanje koje je samo sebi cilj. Otuda fiksacija Rusijom i Kinom koja maskira ozbiljnu raspravu o međunarodnom sistemu i ulozi Amerike u njemu.

Vašingtonska politička zajednica izgleda da je uverena da se stvara opasan svet u kome su SAD obavezne da spreče projektovanu agresiju Rusije i Kine. Rizik je da se unište decenije detanta i da dve istočne zemlje prihvate konfrontaciju svaka na svoj način.

„Rusija će predstavljati izazov Sjedinjenim Državama, izazov nacionalnoj bezbednosti SAD, moguće na neki način i najopasniji, sve dok je Putin tamo”, nedavno je za „Vašington post” izjavio bivši direktor CIA Robert Gejts.

Bajden utakmicu između velikih predstavlja kao sukob na sve ili ništa. Lavrov poručuje da Rusija neće „kucati na zatvorena vrata” i na rastući američki pritisak uzvraća približavanjem Kini. Stvara se zajednički front dva autokratska režima protiv Amerike koju optužuju za imperijalizam, hegemoniju i želju za apsolutnom dominacijom.

Takva antanta značila bi krah vašingtonske ideje da spreči zbližavanje dve sile sa istoka. Strategija unošenja podele između Moskve i Pekinga, koju je Ričard Nikson koristio sedamdesetih, teško da može da uspe jer Kina više nije „mali sovjetski brat”. Novo strateško partnerstvo gradi se na snažnijim temeljima, što znači da su pred Amerikom „teški dani”, kako kaže savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari18
dd256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Ništa čudno. Uvijek su "demokrati" zauzimali čvršći stav od "republikanaca" u američkoj vanjskoj politici.
Робеспјер
То "глатко" одбијање разговора Владимира Путина и Бајдена јер због тога што је Владимир Путин предложио разговор али јавно у живом преносу. Јер је Русима доста препричаних лагарија како је Бајден "био чврст". Наравно, да Бајден не може уживо и смислено да разговара ни са ким а камоли са државником калибра Путина.
Vesko
Boško tradicionalno u svojim analizama naklonjen satanistima i Bajdenu.Ali ,moraće da se navikne na novu realnost da njegovi miljenici polako gube moć i da se pita i neko drugi a ne kako su navikli samo oni.
SONE
Izvinite Vesko, da li ste vi procitali tekst ili ste samo onako proizvoljno napisali komentar. Koji ima cak 104 preporuke. Neverovatno. Bosko ni u jednoj reci ne velica Bajdena ili pominje bilo kakve satane, vec daje veoma realan pogled na celu trenutnu situaciju u svetu. I cak veoma je proRuski ili na neki nacin objasnjava da je zbog Amerike ojacao savez Kine i Rusije. Sto uopste nije lose, jer Amerima je stalo samo do dominacije, i to po svaku cenu. Pogledajte sta su uradili Arapskom svetu.
Мали Ђокица
Прво: да су Руси хтели да убију Наваљног он не би ни стигао до авиона, а камоли до Немачке. Друго: да су помагали Трампу он би победио са 99,9% гласова. Треће: како би то Руси "платили"? Можете послати 10.000 атомски бомби на Русију. И шта? Загадили би планету за бар 50.000.000 година и нико не би остао жив. И то ако они не би послали свих 40.000 својих бомби на Америку. На сву срећу Америка још има паметних генерала бар као онај руски који није хтео да притисне дугме, и спасао свет катаклизме.
Мали Ђокица
@Дипломирани политиколог. Постоје разни подаци о броју бомби, али Американци кажу да Руси имају 4 пута више бомби. А за за сајбер напад је касно. Руси су одавно за важне ствари прешли, бар колико се зна, на писаћу машину и папир. А за санкције одговор може бити још ниже цене нафте или "хипер продукција" злата, рецимо. Падају берзе, а са њима и америчка привреда, преко ноћи.
Дипломирани политиколог
Како ће то Руси да "плате" је велико питање, ја типујем или на оштрије санкције или на огроман сајбер напад. Што се нуклеарног оружја тиче, Американци и Руси заједно имају око 12.100 бојевих глава (Руси око 6.300, Американци око 4.800, с тим што и једни и други активно распоређују по 2.000 отприлике). То је довољно да једни друге униште тачно 12 пута, а целу планету 4 пута. Само ако су потпуно малоумни ће се определити за ту опцију, јер просто нећемо више постојати.
Rade Stojkovic
Apsolutna istina. Svaka reč.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja