petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 18:00 Radoš Bajić
POGLEDI

Dželati i žrtve

​Sve vreme sam očekivao, da će se pojaviti sekvenca u kojoj ćemo videti i čuti dublje i stvarnije –šta se zapravo događalo u Vladi Srbije? Po čijem nalogu je i zbog čega na način kao da je „šibicar” hapšen Slobodan Milošević? Znamo kome je bila namenjena uloga žrtve – ali, ko su dželati

Odgledao sam TV seriju „Porodica” sa velikom mukom u stomaku. Moguće zbog toga što je petodelni  storijal o poslednjim danima slobode bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, sve koji su bili savremenici i pasivni taoci strašnih i dramatičnih događaja u kojima ništa nije zavisilo od nas – vratio u vreme beznađa i anarhije. U kojoj je posle izgubljenih ratova i potoka prolivene krvi Srbiji nametnuta kolektivna krivica, a nama, njenim građanima, da budemo bespomoćni svedoci egzekucije srama, poniženja i stida.

Uz poštovanje etičkog kodeksa kojeg se držim, da se nikada kritički javno ne izjašnjavam o filmovima i TV serijama svojih kolega, uz pohvale i čestitke koje upućujem scenaristi i reditelju Bojanu Vuletiću na hrabrosti i odvažnosti – i ovoga puta ću se uzdržati od profesionalnih  analiza i zanemariti činjenicu da bi se TV seriji „Porodica” imalo štošta zameriti?

Ipak, da bih potkrepio  temu i razloge zbog kojih pišem ovaj tekst, čak i ako skačem sebi u usta  prekršiću pravilo, pa moram da primetim, da su u dramaturškom i sadržajnom smislu, one sekvence

koje su pratile dramsku radnju u porodičnom okruženju predsednika Miloševića u vili „Mir”, pogotovu u odnosu na one koje su tretirale događanja u Vladi Srbije u kojima su protagonisti bili premijer Đinđić i ekipa  – bile daleko koherentnije, verovatnije i u rediteljsko-scenarističkom smislu snažnije i bolje. Uz činjenicu da je svojom glumačkom igrom koja je mnogima bila nalik na podržavanje i imitaciju,  kolega Boris Isaković u ulozi Miloševića odneo šnjur i osvojio simpatije publike, dobronamerno zapažam da je u svih pet epizoda izostala kontrapunktalna ravnoteža između – tragičkog junaka sa jedne strane i onih koji su danonoćno zasedali u Vladi Srbije? Kojima je bio cilj  ili zadatak da „zločinca” strpaju u zatvor i isporuče ga Hagu? Rekao sam da neću o manama, ali počev od diskutabilne, mlake i problematične glumačke podele čelnika DOS-a,  utisak mi je da je izostanak treće strane, one kojoj smo polagali račune, one koja nas je dve godine pre zasipala bombama, po čijem nalogu i diktatu je Milošević morao biti uhapšen, unižen i isporučen haškom tribunalu – čini se da je namerno i neobjašnjivo zapostavljen i zanemaren? Sve vreme sam očekivao, da će se pojaviti sekvenca u kojoj ćemo videti i čuti dublje i stvarnije –

šta se zapravo događalo u Vladi Srbije? Po čijem nalogu je i zbog čega na način kao da je „šibicar” hapšen Slobodan Milošević? Znamo kome je bila namenjena uloga žrtve – ali ko su dželati? Ko je postavljao ultimatume i zatezao šrafštuk? Ko je pretio i ucenjivao? Jesu li telefoni u Nemanjinoj 11 bili usijani? Da li je bilo pritisaka i poziva iz Brisela, Berlina, Londona, Vašingtona – ili premijera Đinđića zbilja niko nije zvao? Ne pitam kao neko ko poseduje takve informacije i zna da jeste – već kao neko ko bi želeo da zna? Ko je držao u rukama štap i šargarepu – i zbog čega?

Umesto da naše pravosuđe sudi bivšem predsedniku za zločine koje je učinio u svojoj zemlji, prema državljanima naše države, ako se utvrdi da ih je učinio – ko je kršeći Ustav nalogodavno  insistirao da se Milošević uhapsi i po hitnom postupku deportuje u Hag? Da bi mu se po unapred pripremljenoj orkestraciji sudilo na međunarodnom sudu, kako bi se kao glavni i jedini krivac za rat na području Jugoslavije  imenovao jedan čovek i jedan narod? Kako bi se opravdala i amnestirala NATO agresija i divljačko besomučno bombardovanje jedne suverene zemlje –  bez odluke Saveta bezbednosti  Ujedinjenih nacija? U protivnom, da to nisu uradili, makar bi zahtev Srbije za obeštećenje u desetinama milijardi dolara za štete kojoj su joj učinjene – bio logičan, opravdan i razložan?

Ovako, izgleda da se premijer Đinđić i ekipa u vladi zbilja samo znojila i zurila u telefone i motorole – i čekala informacije iz vile „Mir”? Da Legija i Čeda Jovanović poput junaka s brda i dola sklepanog trilera uživo – obrlate, ubede, uhapse i strpaju u maricu Miloševića? Pa da, otvore viski, onaj koji je čuveni Beba Popović izneo na sto – kako je to prikazano u jednoj sceni serije? Za koga je ovih dana prvi sledeći premijer Srbije posle streljanja Zorana Đinđića u martu 2003. godine – izjavio nešto u šta i malo dete teško može da poveruje, „da nije tačno da je Beba Popović imao bilo kakvu važnu ulogu u hapšenju Miloševića, da on uopšte nije bio u kabinetu Đinđića, već da se, dok je sprovođena akcija hapšenja ’balkanskog kasapina’ kako su zapadni mediji krstili Miloševića – motao po hodnicima vlade”?

Takva izjava uopšte ne čudi, jer su bitka za lovorike i postđinđićevsko nasleđe veoma dugo posle njegove smrti  kod bivših perjanica DOS-a bile razlog trvenja, nipodaštavanja i fabrikovanje važnosti  – čije su zasluge za demokratski prosperitet i napredak zemlje veće i značajnije? Kad bi se šalili…

Elem, najdobronamernije sam začuđen da autori  i producenti „Porodice” nisu u dramskom sučeljavanju hteli da pokažu i prikažu, i tu treću, možda najvažniju i najzainteresovaniju stranu za  rasplet i ishod jedne od najtragičnijih i najžalosnijih epizoda u savremenoj srpskoj istoriji? Kada jedan narod biva prisiljen da isporuči i preda na dalje postupanje predsednika sopstvene države – drugim državama? Uz obmanu i obećanja – za koja dvadeset godina kasnije vidimo da su bila laž? Ogromna i masna laž! A slovilo je tih dana i meseci – da će nas Evropska unija uz klimoglav velikog brata iz SAD, brže-bolje i po hitnom postupku nagraditi i primiti u svoje društvo? Da će nas zasuti dolarima, francima i evrima? I danas, kad zatvorim oči, kao da vidim i čujem čelnika DOS-a koji više nije među živima, kako nedaleko od vile „Mir”, sa trotoara u Užičkoj ulici uz zavijanje policijskih sirena, slavodobitno i usplahireno viče u kameru RTS-a:  „Jedanaest milijardi dolara je na našim granicama.

Treba samo da im isporučimo Miloševića – i taj novac će odmah da uđe u Srbiju”? U kojoj će odmah zatim da poteče med i mleko?

Dakle, reč je o mnogim bolnim i pozleđenim ranama, o pitanjima koja se ponovo otvaraju nakon prikazivanja TV serije „Porodica”? Uz sve nedostatke – za koju mislim da je dobro da je ugledala svetlost dana. Podstakla je dijalog i ponovo otvorila pitanja koja u istorijskom smislu ne smeju  i ne mogu da nestanu? Koja ne može da pojede maca?  Za koja kao narod, zarad sopstvene budućnosti moramo naći i dobiti odgovore?

U turbulentnim vremenima o kojima je reč nisam bio ni učesnik ni svedok – bio sam samo građanin. I za vreme Miloševića, i za vreme Đinđića. Sem na TV ekranima nikada ih u svom životu nisam ni sreo, ni upoznao. Danas, dvadeset godina kasnije  mogu da kažem da ih žalim. I  jednog i drugog.  I jedan i drugi su žalosni tragičari u vremenu bespuća, kako je nakon svrgavanja sa vlasti o tumaranju Srbije govorio i pisao u svojoj ispovednoj knjizi –  treći… Ko je treći? Još jedan tragični srpski lider – još jedan predsednik Srbije. Onaj koji je takođe položio svoj život na žrtvenik srpske nacionalne nesreće,  koji je mučki i bezumno likvidiran u zabiti fruškogorske pitomine – Ivan Stambolić.  Njegovim imenom nije nazvana nijedna ulica u Srbiji? Makar, koliko znam… A nikakvo zlo Srbiji nije učinio – sem što je iznedrio i stvorio Slobodana Miloševića…

Glumac, scenarista i reditelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari13
d1700
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Хранислав Раденковић
Земљаче, добар ти је овај текст а искрен да будем нисам од тебе очекивао да овако нешто да напишеш. На месту ти је свака реч!
Lazar
Rados Bajic kritikuje hapsenje i slanje Slobodana Milosevica u Hag. Ali izbegava da kaze : STA JE, UMESTO TOGA, TREBALO UCINITI ? Ostaviti Milosevica u Srbiji na celu velike SPS partije i dati mu mogucnost da ponovo bude predsednik ? Suditi Milosevica u zemlji i rizikovati sukobe i gradjanski rat ? Ubiti ga kao Cauceskog ?
EvGenije
Ostaviti ga u Srbiji, naravno. Ako je bilo razloga da mu se sudi, suditi mu u Srbiji. Ako nije, zašto mu uskraćivati bilo koje građansko pravo? Po tebi, ispada da se DOS prodajom Miloševića Hagu rešavao političke konkurencije. Činjenica je da je DOS tom političko-finansijskom transakcijom poručio Zapadu da je bio u pravu što nas je bombardovao. Da ne pominjem potrebu pokazivanja vazalske poslušnosti Zapadu kao sizerenu (paralela Miloš Obrenović - Karađorđeva glava - Porta).
Поздрав Радошу..!
"...челника ДОС-а који више није међу живима, ..недалеко од виле „Мир”, са тротоара у Ужичкој улици... славодобитно и усплахирено виче у камеру РТС-а: „Једанаест милијарди долара је на нашим границама, само да им испоручимо Милошевића..."! Ја сам тада дошао на једну славу где је било пола ватерполо репрезентације заједно са тренером. Како сам дошао са посла из РТС, сви су погледи били упрти у мене.. "Стигло је" театрално сам обзнанио ..ено истоварају џакове из вагона а народ чека у реду SIC!
Eric
Zar je važno ko je zvao Djindjića? Da li je Miloš svojom voljom naredio ubistvo Karadjodja? Znamo ko je to uradio, zar ne? I na koji dan. Kako Zoran na sednici Vlade reče: "Danas je Srbija izabrala carstvo zemaljsko ..."
Ognjen Pavkovic
Bravo Radose, diko i iskreni Patrioto Srbski. Pitam slicna pitanja , kako je moguce da su ga izrucili bas na Vidov Dan.....Namece se pitanje sta je ta "demokratija" ucinila za narod nakon toga??? Zar nisu prodali sve sto se moglo prodati, zar nisu izdali narod i omladinu( koja odlazi iz zemlje) i koliko su dobili da obezbede sebe i svoje porodice takvi izdajnici i marionete zapadne "demokratije" I na kraju,DOKLE cemo trpeti tu tiraniju od "demokratije"??? Pavkovic Ognjen

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja