Ne znamo koliki je nivo antitela sigurna zaštita od kovida 19

U laboratorijama su ovih dana veliki redovi, ali ne da bi se utvrdilo postojanje infekcije izazvane virusom korona, već da bi se proverio nivo antitela nakon primljene vakcine. Iako ljudi ne znaju da tumače rezultate, uglavnom na svoju ruku donose zaključak da li su zaštićeni od kovida 19 ili ne. Profesor dr Miloš Marković, imunolog s Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, smatra da je na delu prava „antitelomanija”, odnosno da mnogi posle vakcinacije idu u laboratorije da mere nivo antitela i da posle rezultate stavljaju na društvene mreže, o čemu se dalje polemiše. Ovaj stručnjak za „Politiku” naglašava da se zaštita ne nalazi samo u antitelima i da postoji i celularni imunski odgovor posredovan T limfocitima, koji u nekoj meri štite sigurno, a tu su i takozvane memorijske B ćelije. „Merenje samo antitela nije celokupna procena imuniteta. U ovom trenutku mi sa sigurnošću ne znamo koja antitela i u kojoj meri štite. Ne znamo ni koji nivo antitela je potreban za zaštitu”, napominje dr Marković.

Hoćete da kažete da se ne zna koliki nivo antitela treba da ima osoba da bi znala da je zaštićena od kovida 19?

Tako je. Pored toga, različite laboratorije koriste različite tehnike merenja, koje još uvek nisu standardizovane i čiji rezultati ne mogu da se porede, odnosno ne mogu da se porede babe i žabe, slikovito rečeno. Ne znači da će neko ko ima u nalazima antitela 100 biti više zaštićen od onog ko ima 50. Zato ja ne vidim nikakav smisao da se meri nivo antitela, iako sam svestan da ljudi to masovno rade. Dijagnostička metoda je svrsishodna samo ako može da se protumači nalaz i preduzmu neke mere. Ja ne znam da protumačim rezultate antitela, niti mislim da iko u svetu to može da kaže, a ako neko smatra da zna, voleo bih da mi objasni na osnovu čega to misli. Želim da kažem da niko trenutno ne može čoveku da kaže da je sigurno zaštićen od korone.

A da li onima koji nisu razvili antitela treba dati treću dozu?

U ovom trenutku to ne mogu da kažem. Potrebno je da se urade studije da bi se zaključilo kome je potrebna treća doza iste ili neke druge vakcine. To se već pominje u Emiratima. Pa čak je i „Sinofarm”, proizvođač kineske vakcine, pomenuo mogućnost davanja treće doze. Bez adekvatnih studija niko ne može ljudima da daje treću dozu. Dok se ne razjasne stvari u vezi s merenjem antitela i davanjem treće doze, ne treba građanima reći da su sigurno zaštićeni jer onda neće da se čuvaju, da nose maske. A s druge strane, oni koji nemaju antitela mogu da upadnu u paniku zbog toga, te stoga ne treba ni da ih mere.

Mnogi ljudi oklevaju da prime vakcinu jer smatraju da je suviše brzo napravljena i da se ne zna kakve će posledice ostaviti po zdravlje.

Činjenica je da su vakcine napravljene brže nego što je to ranije bio slučaj. Kod većine vakcina je prosek da se osmisli, razvije i pojavi na tržištu bio oko 10 godina. Do sada je u istoriji najbrže dobijena vakcina protiv zauški, i to za četiri godine, što je slučaj i s nedavno registrovanom vakcinom protiv ebole. Sada smo dobili vakcine protiv kovida za manje od godinu dana. Ali, one nisu odjednom stvorene, već su slične vakcine postojale u nekoj fazi razvoja za neke druge patogene. Na primer, postojao je čitav niz eksperimentalnih vakcina za SARS i MERS, koja su dva srodna virusa ovom virusu korona. Stala su istraživanja za vakcine protiv ovih oboljenja jer nije bilo dovoljno interesa za njih, jer je SARS praktički nestao, a MERS se sporadično javlja. Istovremeno je poslednjih godina napravljen veliki napredak u tehnologiji, posebno kod RNK vakcina poput „Fajzerove” i „Modernine”. Zbog pandemije su se udružile male istraživačke grupe i velike farmaceutske kuće i počele zajedno da rade na istraživanjima, a ujedno je ogroman novac uložen u sve to, kako neprofitnih organizacija u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, tako i vlada različitih država. Dakle, sada je sve bilo ubrzano i nije se gubilo desetak godina u nekim međufazama i obezbeđivanju novca za istraživanja, što se inače dešava. Naglašavam da kriterijumi bezbednosti i efikasnosti vakcina nisu nipošto sniženi činjenicom da je sam postupak razvoja vakcina ubrzan. Trenutno je dvadesetak vakcina u trećoj fazi istraživanja, a nekoliko ih je registrovano po ubrzanoj proceduri u uslovima pandemije.

Da li je nešto drugačije urađeno u tim fazama istraživanja?

Ne, osim što je uslovno odobrenje dato pre potpunog završetka faze tri. Naime, za fazu tri istraživanja treba da se sačeka dve-tri godine da bi se dobili rezultati. To se sad nije čekalo. Ali, pitanje je da li je etično da se čeka i da ljudi umiru od korone, a da imate rezultate koji govore da su vakcine bezbedne i efikasne. Rezultati su sjajni. I meni je zato razumljivo što su data privremena odobrenja za vakcine. Možda neko očekuje da one budu 100 odsto efikasne, ali takve vakcine ne postoje. Do sada je dato više od pola milijardi vakcina u svetu. Prate se sve potencijalne neželjene reakcije koje bi mogle da budu povezane s vakcinama i nemamo nikakve alarme po pitanju njihove bezbednosti. Ništa se nije pojavilo što je alarmantno.

Ali u nekim zemljama su se pojavile sumnje na tromboze povezane s vakcinama „Astra Zeneke”...

Objave o ovoj vakcini mogu kod nekog da izazovu sumnju, ali i mir, jer to znači da se sve ozbiljno prati i da se sve što je rizično ispituje po naučnim principima. Kada se utvrdi da sumnje nisu tačne, nastavlja se dalje s primenom vakcine. U suprotnom, obustavlja se primena vakcine. Tromboemolijski događaji kod onih koji su primili ovu vakcinu su izuzetno retki, na nivou od nekoliko slučajeva na milion vakcinisanih. Prevashodno kod žena mlađih od 60 godina primećeno je da može da se stvari tromb u mozgu i do sada je zabeleženo znatno manje od 100 slučajeva na više od 20 miliona datih vakcina „Astra Zeneke” u Velikoj Britaniji i Evropi. Naglašavam da se radi o izuzetno retkoj pojavi i da za sada nije dokazana njena uzročno-posledična veza s vakcinom, ali postoji oprez, pa je u nekim zemljama, na primer u Nemačkoj, u ovom trenutku stopirana vakcinacija kod mlađih od 60 godina. U svakom slučaju, činjenica je da korist od ove vakcine daleko premašuje rizik te stoga većina zemalja u svetu i dalje preporučuje njeno korišćenje.

Ima i onih koji ne žele da prime kinesku vakcinu jer se u javnosti govori o tome da ne postoje rezultati poslednje faze ispitivanja i ne zna se tačno koliko je efikasna.

Ti rezultati nisu do sada objavljeni u nekom naučnom časopisu, a zašto je to tako pitanje je za proizvođača te vakcine. Po meni je vrlo diskutabilan pristup da se ne objave rezultati treće faze ispitivanja. Jednostavno, to nije transparentno. Ne sumnjam u to da oni imaju te rezultate, ali ih nisu zvanično objavili. Drugi proizvođači su dosta transparentniji. Ja sam naučnik i mogu da govorim samo o medicini zasnovanoj na dokazima, a da budem iskren, u ovom slučaju moram da budem u nekoj meri rezervisan jer ti dokazi ovde nisu javni. Doduše, rezultati ispitivanja prve i druge faze su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu „Lanset”, ali samo na nešto više od 600 ljudi. Ali, činjenica je da je ova vakcina pravljena na klasičnoj platformi i da podaci iz naše Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i Instituta „Batut” govore da je u proseku najmanje neželjenih reakcija prijavljeno za ovu vakcinu. Dakle, vakcina je bezbedna.

Koliko ona štiti?

Na osnovu informacija od samog proizvođača i studije koja je sprovedena u Emiratima, kineska vakcina je nešto manje efikasna od nekih drugih, štiti oko 80 odsto. Ona daje solidan stepen zaštite, ali je to daleko od idealnog. Ipak, ona sigurno u velikoj meri štiti od teške forme bolesti, čega se mi najviše plašimo. Tek će se meriti koliko je bilo obolelih među vakcinisanima. Ali, ako ljudi imaju percepciju da je najviše onih koji su dobili koronu, a pre toga su primili vakcinu iz Kine, to nije čudno s obzirom na to da je kod nas najviše osoba dobilo upravo nju. Ako je oboleo jedan odsto vakcinisanih od milion ljudi, onda je to u redu. Mnogo je bolje da ljudi dobiju tu vakcinu, nego da ostanu nevakcinisani. Važno je znati i da je kineski proizvođač podneo zahtev za odobrenje za ovu vakcinu od Svetske zdravstvene organizacije i očekuje se njihov odgovor sredinom aprila.

Studenti se boje vakcinacije jer se po društvenim mrežama šire glasine o tome da vakcine protiv kovida 19 izazivaju sterilitet. Ima li istine u tome?

Sterilitet se uglavnom povezuje sa RNK vakcinama. To nije tačno ni za te vakcine niti bilo koje druge protiv kovida 19. Ne postoje nikakvi dokazi za to. Nije mi jasno koji su motivi ljudi koji su to pokrenuli, ali onda su se uključile društvene mreže i sve je to preuveličano. Nedavno sam imao jedan vebinar i shvatio prave dimenzije problema kada je trećina pitanja studenata bila povezana s tom tvrdnjom i da se mladi ljudi plaše. Tražili su od mene dokaze da vakcina ne izaziva sterilitet, a ja sam im rekao da čekam da mi neko prvo dokaže da izaziva. Želim da budem krajnje jasan, ne postoji nikakva veza između steriliteta i vakcina protiv kovida 19. Bez brige se vakcinišite.

A šta da rade ljudi koji imaju alergije? Da li mogu da se vakcinišu?

Oni treba da dobiju vakcinu. Dešava se da ti ljudi odu na vakcinaciju, ali da ih vrate s obrazloženjem da ne mogu to da obave zbog alergija. Ako je neko imao polensku kijavicu ili alergiju na hranu ili na ubod ose, bez problema može da dobije vakcinu. A ljudima koji su u životu ranije imali teže reakcije poput anafilaktičkog šoka, naročite na lekove koji se ubrizgavaju, treba obezbediti vakcinaciju u bolničkim uslovima, što dosta znači i psihološki i za pacijente i za lekare. Naglašavam da kod nas do sada posle vakcinacije nije zabeležen nijedan pravi anafilaktički šok.

Pojavila se ovih dana vest da samo oni koji su imali neku reakciju na vakcinu mogu da budu sigurni da je ona delovala. Kako to komentarišete?

To je uprošćeno viđenje koje nije potkrepljeno naučnim dokazima. Postoje velike individualne razlike u reakcijama na vakcine, neko nema nikakvu, neko ima blagu, a neko jaču reakciju. Niko nije dokazao da oni koji imaju bol ili crvenilo na mestu uboda ili višu temperaturu imaju bolji i imunski odgovor i veći stepen zaštite.

Kakav je vaš stav o teoriji da vakcine protiv gripa deluju i na koronu?

Tako nešto nije utemeljeno na činjenicama. Ne postoje dokazi za to. Ali koristim ovu priliku da skrenem pažnju da ove godine nismo imali grip, savetujem da se ljudi vakcinišu sledećih sezona jer će nam se on sigurno vratiti, moguće i u težoj formi. Kada ga nema neko vreme, ljudi se ne prokužavaju, pada im imunitet.

Koliko ljudi treba da se imunizuje da bismo stekli kolektivni imunitet?

Teško je to tačno proceniti, ali je verovatno potrebno još minimum od milion i po do dva miliona vakcinisanih. Ljudi treba da budu svesni da će svako pre ili kasnije dobiti kovid 19 i da virus korona neće nestati. Jedini način da se bolest ne dobije jeste vakcinacija ili da neko živi na izolovanom ostrvu i stoga svako ko još uvek nije vakcinisan treba da se vakciniše.