četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 09.04.2021. u 13:42 Jasna Petrović-Stojanović

Prestanak rada nije uvek uslov za penziju

Zakon o PIO omogućava posebnim kategorijama penzionera koji su ostvarili starosnu ili prevremenu starosnu penziju da ne moraju da prekidaju radni odnos da bi se penzionisali
(Фото Н. Марјановић)

Iako bi zaposleni, po pravilu kada ispune uslove za starosnu ili prevremenu starosnu penziju, trebalo da prekinu radni odnos pa tek nakon toga da nastave ponovo da rade ukoliko to žele, to ne mora uvek da bude tako.

Naime, Zakon o PIO pojedinim grupama starosnih penzionera ostavlja mogućnost da to urade mnogo jednostavnije. Tako što uopšte neće prekidati posao.

Među njima su hranitelji, ali i oni koji rade preko omladinske zadruge ili obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu...

Kako navode u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje ovo pravilo, kada je reč o starosnoj i prevremenoj starosnoj penziji, važi za preduzetnike, osobe koje obavljaju privremene i povremene poslove samostalno ili preko omladinskih zadruga. Kao i za one koji rade po osnovu ugovora o delu ili autorskim i drugim ugovorima. Ili onima koji posluju za strane poslodavce, koji nemaju predstavništva u Srbiji, a od kojih dobijaju platu. Pravo da ne prekidaju radni odnos imaju i hranitelji.

Reč je, dakle, o specifičnim zanimanjima kod kojih bi obaveza da se prekine rad dovela u pitanje sam posao, a u pojedinim slučajevima i korisnike, kakav je slučaj sa hraniteljima.

Vlasnici firmi pravo na penziju mogu da ostvare tako što će prekinuti radni odnos, ali uz zadržavanje osnivačkog uloga i prava po tom osnovu u preduzeću, objašnjavaju u penzijskom fondu.

Za sve ostale starosne i prevremene starosne penzionere zakon propisuje da mogu ponovo da se zaposle, ali s tim što su u obavezi da prekinu radni odnos makar na jedan dan, kako ne bi doveli u pitanje utvrđeno pravo na penziju.

Više o ovoj temi u štampanom izdanju „Politike”

Komеntari9
b8eb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милекол
Скоро свуда у свету могу и пензије и плате заједно само што су плате захваћене порезом и до 70%, тј. пензионер ће са платом морати да зарађује више у корист државе. Право на рад се неможе никоме узети.
Проблем је вишеслојан
Није тачно да је то могуће скоро свуда у свету, мада јесте у неким земљама (од којих смо ми преписали ракво решење). Проблем није толико економски колико је социјални и морални. У тим земљама постоји пуна запосленост и велике могућности рада у свим областима, а код нас је велика незапосленост, нарочито младих, који све више одлазе из земље.
Ivan jovic
Поштована Политиком.дајте нам што више оваквих текстова ово је драгоцено за све људе. Хвала
Vujisic
Trik je u tome sto poslodavac ima manje troskova. Ne brinu oni o radniku i njegovim pravima nego o investitoru.
Ne može i plata i penzija
@Joli, niko vam ne može zabraniti da radite privatno i razvijate svoj privatni biznis, ali ne treba da ste u radnom odnosu u preduzeću i zauzimate mesta mladima. Naprotiv, treba da nastavite sa radom, isto kao i penzioneri koji obrađuju zemlju na selu. Tako je na primer u Sloveniji. @penzioner u najavi Prethodnim odgovorom odgovorio sam i vama.
Боривоје Банковић
Некада у социјализму професионални омладински руководиоци од тридесетак и више година су били предмет спрдње, јер су по статуту омладинске организације чланови могли имати највише 26 година. Иста старосна граница је важила и за чланство у омладинским задругама, а данас преко њих раде чак и пензионери. Шта значи напредак... Данас се и са 65 може бити омладинац и све је по закону.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja