ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 10.04.2021. u 21:00 Ivana Albunović

Borba za tržište borovnica

Nezadovoljni američki proizvođači vodili višemesečni spor sa pet najvećih izvoznika ovog voća na to tržiše. – U dokumentu se pominje i Srbija, koja je znatno uznapredovala u ovoj proizvodnji
(Фото EPA/Ralf Hirschberger)

Pandemija je širom sveta povećala različite protekcionističke mere, ograničavanje uvoza kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovome su poslednjih godinu dana pribegle mnoge država kako bi u vreme ekonomske krize štitile svoja tržišta i domaće proizvođače.

Poslednji primer je pokušaj Amerike da zaustavi uvoz borovnice iz pet najvećih država snabdevača. Strah američkih proizvođača i povećana proizvodnja borovnice u Južnoj Americi kao i ostalim delovima sveta bio je povod za pokretanje postupka u septembru prošle godine.

Započela je ozbiljna istraga kako bi došli do odgovora koliki je uticaj uvoza tog voća na američku proizvodnju. Pokrenuta je u septembru prošle godine a obuhvatila je više javnih rasprava u kojoj je učestvovalo pet stranih vlada – Argentine, Kanade, Čilea, Meksika i Perua – sa resornim ministrima, ambasadorima, advokatima...

Američka komisija za međunarodnu trgovinu detaljno je obradila izjave svih učesnika, pobrojane su pretnje po domaću proizvodnju posebno usled pandemije i zatvaranja restorana, škola, odmarališta, što je prema nekim tvrdnjama uticalo da 25 odsto tržišta borovnice nestane. Naglašen je i problem zatvaranja preradnih centara usled zaraze radnika, nemogućnosti organizacije berbe, povećanja prodaje putem interneta...

Ishod ove višemesečne istrage na kraju je bio povoljan za države izvoznice koje su učestvovale u sporu. Komisija je nedavno utvrdila da, bez obzira na uvećan uvoz svežih, pothlađenih i smrznutih borovnica te količine ne predstavljaju pretnju američkim proizvođačima ovog voća.

Interesantno je i da se u pomenutom dokumentu (koji sadrži više od 400 stranica) kao izvoznik, pre svega smrznute borovnice pojavljuje i Srbija iz koje je 2016. u Ameriku izvezeno 116 tona, naredne godine 115, a u 2018. svega jedna tona.

Pre dve godine na američko tržište plasirali smo 35 tona ovog voća, a 2020. oko 29 tona. Kako ovakvi i slični sporovi oko plasmana mogu da utiču na domaću proizvodnju i izvoz borovnice ali i drugog voća pitali smo dr Aleksandra Leposavića, jednog od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.

Prema njegovim rečima, proizvodnja borovnice u Srbiji doživela je veliku ekspanziju u prethodnih desetak godina. Od svega tri do četiri hektara zasada (pre dvadesetak godina) borovnica se sada kod nas gaji na oko 3.000 hektara. 

– U proizvodnji smo za kratko vreme prevazišli konkurenciju gde se ovo voće gaji neuporedivo duže. Pretekli smo ih u tehnologiji, prinosima i kvalitetu – kaže naš sagovornik i dodaje da proizvodnja borovnice u Srbiji za sada ima pozitivan trend, a da bi tako i ostalo potrebno je unaprediti postignuti kvalitet i znatno više uložiti u razvoj proizvoda i marketing.

Leposavić navodi da je pokušaj zaštite domaće proizvodnje proizvođača iz Amerike opomena da u proizvodnju i plasman voća moraju da se uključe i državne institucije, udruženja proizvođača i izvoznici jer svi oni imaju interes za nesmetani izvoz.

– Činjenica da su u ovom sporu učestvovale vlade pet zemalja izvoznica borovnice ukazuju na ozbiljnost pristupa u zaštiti njihovih proizvođača i izvoznika u čemu su ovaj put i uspele – naglašava naš sagovornik.

Svaka od tih država pred komisijom je nastupala argumentovano i uz ozbiljno pripremljenu dokumentaciju. S tim u vezi on napominje da se u našoj zemlji često neodgovorno ophodimo prema malini – najznačajnijem nacionalnom proizvodu. Mada trenutna situacija ide naruku našim proizvođačima i ponekim izvoznicima, on kaže da je to rezultat povoljnih kretanja i porasta tražnje na svetskom tržištu gde trenutno postoji deficit maline.

– Ovakva situacija se ne može pripisati nekim od veoma prisutnih aktera u našoj zemlji, a to su pojedini proizvođači ili samozvani predstavnici udruženja proizvođača maline ili hladnjačara. Nažalost, to nije ni rezultat nekih vladinih tela i oformljenih radnih grupa – navodi Leposavić. Kako naglašava, njihova svrha trebalo bi da bude rad na rešavanju nagomilanih problema u malinarstvu.

Prema njegovim rečima, oni u svom sastavu imaju nekompetentan stručni i nereprezentativan sastav predstavnika proizvođača i prerađivača. To nije dobar način za stabilizaciju proizvodnje maline u kojoj je u Srbiji svakodnevno angažovano više od 30.000  zaposlenih a tokom berbe i više od 120.000 ljudi.

Komеntari4
31fe8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Немачки супермаркети их добијају углавном из Перуа, Чилеа, Низоземске, Пољске. - ГДЕ СУ СРПСКЕ?
Zorko
@Boza; E moj Bozo. U Holandiji ( Nizozemskoj) borovnice ne uspevaju. To oni samo PAKUJU SRPSKE borovnice i maline. Treba gledati ona mala slova na pakovanju. Recimo, A. H. lanac samoposluga prodaje naj cesce upravo srpske borovnice. Pise na pakovanju: Zemlja porekla SRBIJA.
Boba CH
To su Discount prodavanice. Srpske se mogu naći u supermarketima višeg ranga kao npr. edeka. Živim u Švajcarskoj na nemačkoj granici i kupujem Sava proizvode u edeka i druge svježe. Uvijek su na policama delikatesa. Jako su cijenjeni jer njihov put transporta je kraći.
Милош Марић
Када би држава придавсла пољипривреди само 10 посто пажње коју даје страном инвеститорима, где би нам био крај?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja