utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 11.04.2021. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

Violina više ne svira

Napravite jednostavan eksperiment. Ukucajte na „Guglu” Predrag Živković Tozovac i pročitajte spisak najvećih pesama koje je komponovao i otpevao. Mnoge hitove koji se smatraju nacionalnom kulturnom baštinom, napisao je i za druge, poput „Cigane, sviraj, sviraj”. Otpevala je Silvana Armenulić.

Dakle, ako to učinim, kolumna je završena. Da li da počnem sa „Violino ne sviraj”, „Vlajnom” ili „Donesi vina krčmarice”? Možda sa „Zoki, Zorule”? O „Jeremiji” je suvišno i govoriti. Zbog toga je Tozovac pobegao u emigraciju. Komunisti su prepoznali previše srbovanja za njihov socijalističko-samoupravi ukus.

Sećate li se, možda, „Mirjane”? Za mnoge, to su bile „Oči jedne žene”, pa naručuju „Rujno vino”. Konobari se uzalud trude, jer je „Prazna čaša na mom stolu”, ali oni ne odustaju. Izvesnije je da će takvi „Tražiti ljubav novu”, vodeći se pragmatizmom u klasiku „Uzmi sve što ti život pruža”.

Ako im se posreći, zapevaće „Leno, Leno, Magdaleno”. Ako budu baksuzi, konstatovaće rezignirano: „Putevi se naši razilaze”. Ako razlog za ljubavni fijasko traže u nedostatku love, filozofski će zapevati „Siroma sam, al volim da živim”.

Bitange koje su švrljale, pevušeći „Ja sam Baja od Morave”, osetiće kad-tad kajanje, uz „Ti si me čekala”.   

Slušajući Tozovca, premotaćete ceo život unazad i tačno predvideti šta će vam se dogoditi. Nema tog majčinog sina koji neće završiti na Lajkovačkoj pruzi. Mislite li da sam to izbegao?

Pre šest godina, redakcija me poslala u Lajkovac da izveštavam o otvaranju ekspoziture jedne domaće banke koja se razvija i širi svoje poslovnice širom Srbije. Plavi i beli baloni, lepe i nasmejane hostese, protokolarni govori o finansijskom uspehu i otvaranju novih radnih mesta u novoj klimatizovanoj poslovnici deluju milozvučno, ali đavo mi ne da mira. Ta pruga i taj narodnjački bluz o Miletu, magnetski me privlače.

Odlazim sa bankarske žurke, ostavljam menadžere i hostese. Tražim nekoga da mi dešifruje pravu istinu o tom desperadosu, ovekovečenom u pesmi koju su prvi otpevali braća Bajići, a potom je proslavio Tozovac svojim šmekerskim glasom i osmehom. Priča se da je on i ispolirao tekst.

Da, Tozovac bi svakako mogao da bude taj Mile, ali nema zabeleženih svedočanstava o tome da je slavni pevač tumarao po koloseku zajedno sa legendarnim Cunetom Gojkovićem. To čak nije zabeležio nijedan od najvećih živih srpskih pripovedača Radovan Beli Marković, koji se nikada nije preselio iz Lajkovca u Beograd i ubacio u velegradsku elitističku čaršiju već je ostao veran gradiću koji je presekla pruga. Valjda zato nije dobio NIN-ovu nagradu. Baš ga briga, ni Alfred Hičkok nikada nije dobio „Oskar”.

Vidim puste koloseke, kao što je pusta i železnička stanica. Iza zgrade sede Bora Grujičić, nekadašnji najmlađi mašinovođa elektrovuče u bivšoj SFRJ a potom četvrt veka šef vuče vozova u Lajkovcu, i njegov nerazdvojni prijatelj Sveta Ostojić, predsednik Šahovskog kluba „Železničar”. Zapravo su obojica šahisti i večita deca koja i u mukloj tišini čuju tutnjavu vozova. Nisam ih video od tada. Nadam se da su dobro.

Lajkovac je bio najveće čvorište uskog koloseka u bivšoj SFRJ, pričaju mi, što će reći da je ova varoš bila najvažnija strateška saobraćajna tačka regiona. I ništa nije ostalo od tih slavnih vremena, od vozova „ćira” koji su iz Lajkovca krenuli prvi put 1908. godine, osvajajući, zajedno s prugom, pedalj po pedalj zemlje. Pojava pruge i vozova, kao na Divljem zapadu, značila je dolazak progresa. Pištanje pare i gromoglasna sirena koja je najavljivala ulazak voza u stanicu predstavljali su takozvani priliv investicija. Danas su to hartije od vrednosti, a nekada su to bile lokomotive i vagoni iz kojih su izlazili mladi inženjeri i njihove porodice koji su se naseljavali u pustarama, kako se pruga nikada ne bi pretvorila u slepo crevo već bi kao voda pronalazila novi put.

Kopka me ko je Mile, onaj koji krši sve elementarne norme o bezbednosti saobraćaja i kulira s najboljim ortakom, šetajući Lajkovačkom prugom. I još puši cigaru, nanoseći štetu svom organizmu. I ne samo da unosi otrov u svoje telo već truje i najboljeg drugara. Sasvim je izvesno da dim dopire i do ptica koje lete okolo, nad Kolubarom. Mora da Mile puši nekakvu jeftinu krdžu, nema druge, jer je teško zamisliti da bi takav kuler trošio lovu na skupe cigare kada nema ni za fijaker, ni za taksi.

Kuda se uputio taj lokalni frajer? Zašto je bekrija Mile pretvorio železničke pragove u korzo samo za njega i njegovog pajtosa, ako u blizini vijuga drum? Zbog čega se ne plaši da ga pokupi lokomotiva i odnese tamo kuda je možda i krenuo?

Da li je Mile suicidan? Možda je odvaljen od rakije ili je pokupio sve mudrosti ovoga sveta i korača po trasi koja je isekla nekadašnje kukuruzište i sada se prepušta da ga pruga vodi ka nikuda. Na talasu besmisla, on nonšalantno korača po voznom redu, znajući, zapravo, da nikakva opasnost ne postoji.

Nije ga, dakle, još tresnuo voz i zato lebdi kao duh koji se protivi svakoj političkoj korektnosti: cirka, puši i igra „kolubarski rulet”. On i drugar izazivaju lokomotive na dvoboj hodajući na ivici života i smrti, dok zvižduću narodnjake i čekaju izlazak krvavog sunca!

Predrag Živković Tozovac, jedan od najvećih srpskih umetnika, preminuo je u utorak, 6. aprila 2021. u 86. godini od posledica virusa korona. Sahranjen je tri dana kasnije, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.   

Violina više ne svira, Mile i dalje putuje.

Komеntari8
7f741
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Masic
Divan i romantičan članak kakav odlazak jedne naše, umetničke, legende i zaslužuje.Neka mu je laka zemlja...
liber esto
Vjerujem da bi i neponovljivi Tozovac bio veoma zadovoljan ovim nadahnutim Apostolovićevim nekrologom. ''Lajkovačka pruga'', osim što je u pjesmi opjevana, za nas brojne stanične dokoličare sa bivše višegradske pruge, bila je svojevrstan magličasti pojam i dugogodišnji neostvareni san. A kada smo, prekasno, bili u prilici da odemo u taj Lajkovac, morali pomiriti s činjenicom da od pruge nema ni traga. Ostala je samo sjetna Tozina pjesma kako smo, puno toga lijepog, nekad imali daleko više.
Vladimir Moskva
Veoma lucidno napisan tekst,bravo gosp. Aleksandre.I o kome-o nasem velikom Tozovcu, cije ime je epitet za narodnu muziku.Koliko nas je Momo Kapor opustao u svojm knjigama, naslonjen na banderu, toliko nas je dragi Toza opustao svojim seretskim pesmama,i u radosti i u tuzi.
МирослаВ
Ово су забележили озбиљнији хроничари од Моме Капора за песму „Иде Миле...“ Изворна верзија песме написане после битке на Церу: Иде Миле лајковачком пругом, иде Миле са рањеним другом, иде Миле сија се цигара, и он носи рањеног другара. Иде Миле враћа се са Цера, одсуство му дао чика Пера, потписао војвода му Степа, ој слободо слатка си и лепа. Немој Миле да оставиш друга, дугачка је лајковачка пруга, нема пара да оставим другара, нема силе да те изда Миле!
LaCosta
Tozovac je ucinio mnogo za profilisanje onoga sto bi se moglo nazvati srpskim nacionlnim muzickim identitetom u drugoj polovini 20. veka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja