nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 11.04.2021. u 22:00 Darko Pejović
RAZGOVOR NEDELjE: akademik Ljubiša Rakić

SANU ne deli Kostićeve stavove prema Kosmetu

Kompromitovanje imunizacije kao nepotrebne, pa čak i proglašavanje vakcine za uzročnika nekih drugih oboljenja, vrhunski je primer destruktivne neodgovornosti
Академик Љубиша Ракић (Фото Н. Марјановић)

Da bi se suzbilo masovno zarazno oboljenje, neophodan je i visok nivo društvenog pristajanja na restriktivne mere. Ne može se živeti kao da se ništa ne događa, ići po kafićima, noćnim klubovima, ne mogu se održavati kontakti bez propisanog rastojanja, bez zaštitne maske. Neki od nas nisu spremni da se liše zadovoljavanja hedonističkih potreba, čak ni po cenu rizika od infekcije. Cirkulacija takvih pojedinaca je zapravo transportna mreža virusa. I pored toga, u poređenju s ostatkom sveta kroz pandemiju prolazimo dosta dobro, zahvaljujući zajedničkim naporima vlasti i zdravstvene službe, kaže prof. dr Ljubiša Rakić, naučnik svetskog glasa, akademik s najdužim stažom u SANU, član mnogih međunarodnih naučnih društava, predavač na univerzitetima u SAD, širom Evrope, Izraelu... Čitavog života posvećen razvoju medicine, i danas, kao devedesetogodišnjak, prati stanje javnog zdravlja u ova kovidna vremena.

Ovo je prelomni trenutak da iz faze odbrane od virusa pređemo u kontraofanzivu, jer sada čovečanstvo raspolaže vakcinama. Mesecima smo se pitali kako zaustaviti pošast, iščekivali da se sve ovo već jednom završi, a sada jačaju glasovi onih koji kompromituju vakcinaciju kao nepotrebnu, pa čak i kao uzročnika nekih drugih oboljenja. To je vrhunski primer destruktivne neodgovornosti – kaže naš sagovornik.

Ko stoji iza tih sila destrukcije, kako ih nazivate, koje sada marširaju pod antivakserskim zastavama?

Imamo posla s konglomeratom političkih i interesnih grupa. To nisu antirežimski pokreti, kako se često predstavljaju već, rekao bih, antinarodni. Oni jašu na talasu nekih opštijih nezadovoljstava i regrutuju sledbenike među ozlojeđenom populacijom, prijemčivom za populističke ideje, antinaučna učenja i teorije zavere.

Za takvim idejama se poveo nemali broj mladih ljudi, pa čak i akademskih građana, što je posebno porazno?

Tačno je, ima mladih, pa čak i studenata, koji su ne samo prihvatili takve ideje već ih i aktivno šire i manifestuju na skupovima protiv antikovid mera. Oni su izmanipulisani i zloupotrebljeni, odigrano je na kartu bunta mladosti, potrebe da se oponira autoritetima. Verujem da će se sve više mladih, u prvom redu studenata, vraćati sa stranputice, jer će pozitivni efekti masovne imunizacije biti sve očigledniji. Uostalom, i kod medicinskih radnika ima sumnji, dilema, pa i otpora u vezi s vakcinacijom.

Da li podržavate inicijativu da se propiše obavezna vakcinacija zdravstvenih radnika?

Apsolutno zagovaram stav da svi zdravstveni radnici treba da se vakcinišu. Naravno, verujem da je ogromna većina kolega svesna da cepivom štite najpre sebe i svoje najbliže, neshvatljivo mi je da na tako nešto treba da budu naterani zakonom. Ali zbog neprofesionalnih i neodgovornih pojedinaca ne sme da se žigoše čitava medicinska struka koja je tokom pandemije sve nas zadužila, a i dalje to čini. Za tu herojsku ulogu, zaslužuju da im se društvo revanšira, kad sve ovo prođe. Ne samo kroz novčana davanja već kroz pomoć da svi oni koji to žele, maksimalno razviju svoja stručna znanja i kompetencije. Poput pripadnika vojske koja je pobedila u odbrambenom ratu, i medicinski radnici zaslužuju društvene privilegije i beneficije.

Kako ocenjujete učinak naučne zajednice u suprotstavljanju teorijama da je virus korona izmišljotina, da je vakcinacija zapravo „čipovanje” zarad globalne kontrole?

Mislim da se naučni ešalon nije dovoljno snažno suprotstavio. To je posledica oportunizma, nespremnosti da se izlože poruzi i uvredljivim diskvalifikacijama tih malih, ali agresivnih i zagriženih grupa koje dejstvuju iza grudobrana anonimnosti društvenih mreža. A i ponašanje medija, u prvom redu elektronskih, često je diskutabilno. Pojedine televizije široko daju vreme i prostor propagatorima nenaučnih i antinaučnih učenja. Pod maskom demagoške primene principa „da se čuje i druga strana”, u program se puštaju šarlatanski, bombastični nastupi koji dižu gledanost. S druge strane, imate TV kuće koje iz političkih pobuda koriste svaki povod za kritiku antiepidemijskih mera, koje nisu idealne, ali jesu nužne. To zbunjuje i unosi nemir i nepoverenje među građane, slabi disciplinu i zajedničku akciju. Može se reći da je i pored nekih propusta, naš zdravstveni sistem u celini izdržao proveru.

Kakav je doprinos Srpske akademije nauka borbi protiv virusa korona, deo javnosti je od ove institucije očekivao da će dati konkretne predloge i smernice?

Akademija je podržala mere koje je u suzbijanju epidemije preduzela država. Treba znati da SANU nema naredbodavnu moć, ne može da propisuje mere kojima bi se rešavali problemi.

Ipak, očekivanja javnosti idu u tom pravcu, ne samo kada je reč o kovidu 19. Na primer, šta je uzrok sve češćih malignih bolesti, da li to ima veze s osiromašenim uranijumom koji je NATO koristio tokom bombardovanja 1999?

U analizi dugoročnih zdravstvenih posledica NATO agresije, akademija se nažalost nije angažovala, s izuzetkom pojedinih članova i naučnih grupa. Čak su otpori otvaranju tog pitanja bili veći u domaćim intelektualnim i političkim krugovima nego u inostranstvu. Govorilo se da projektili s osiromašenim uranijumom imaju efekat samo na mestu dejstva, a zanemarivala se činjenica da radionuklidi u sastavu osiromašenog uranijuma kontaminiraju zemljište, vodu, ulaze u lanac ishrane... Radioaktivne čestice, nano dimenzija, najčešće unete u organizam udisanjem kontaminiranog vazduha, deponuju se u tkivima, ali i slobodno prolaze sve tkivne barijere. U tkivu, emituju alfa, beta i gama zračenje, oštećuju ćelije, pa tokom vremena nastaju premaligne, a kasnije i maligne lezije. Zato danas imamo brojne pacijente s multiplim tumorima. Tim dejstvom malih, sporih doza jonizujućeg zračenja, bavio se Kabinet za praćenje zdravstvenih efekata radiogenotoksičnih agenasa u Kliničkom centru Srbije, u okviru saradnje sa Odborom za biomedicinska istraživanja SANU. Jedna ugledna izdavačka kuća iz SAD pozvala nas je da o njihovom trošku napišemo monografiju o dugoročnim zdravstvenim posledicama NATO agresije i ta knjiga je 2016. objavljena u Americi. Bio je to veliki doprinos prodoru istine u zapadne naučne krugove.

Javnost od SANU očekuje nedvosmislen stav i kada je reč o projekciji budućnosti Kosmeta.

Istina, akademija se nije izjasnila o ovom pitanju. Imali smo nedavno jedno istupanje predsednika SANU Vladimira Kostića, na tragu njegovih ranijih stavova, da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju. Uz poštovanje njegove stručnosti i naučnih doprinosa, mora se reći da je tako eksplicitno izjašnjavanje, čak i kao lično mišljenje, bilo nesmotreno i neprimereno funkciji koju obavlja. Stav Akademije može da se iznese samo posle odluke Skupštine akademije, a pojedinačni stavovi akademika, uključujući i predsednika, ne mogu da predstavljaju stav SANU.

Zar Kostićevi istupi, kao i potonja reagovanja, nisu mogli da budu povod za izjašnjavanje Skupštine SANU o budućnosti Kosmeta?

Na žalost, ne. Akademija još ne radi u punom radnom sastavu zbog aktuelne epidemijske situacije. Istina, pojedini akademici su se ogradili i jasno iskazali da ne misle kao Kostić. Indikativno je da njegove stavove niko iz redova akademije nije javno podržao. Iz toga bi mogao da se nasluti nekakav zaključak.

A kakvo je vaše gledište o ovom pitanju?

Moj stav je u saglasju sa stavovima najvećeg broja članova SANU. Prvo moramo da sinhronizujemo naše nacionalne poglede o pitanju Kosova, potom da vidimo na koje uporišne tačke u Rezoluciji UN 1244 možemo da se oslonimo. Moj stav je identičan sa opštim nacionalnim interesom Srbije koji je formulisan u ustavu, da je Kosovo neraskidivi deo Srbije, a koji podržava naša vlada. Izričito sam protiv pritisaka zapadnih zemalja o podeli Kosova i cepanju integralne teritorije Srbije. Umesto prekrajanja istorije, odricanja od Kosova, nužno je težiti dogovoru o budućem suživotu, na temelju poštovanja ljudskih i nacionalnih prava. Po mom mišljenju, greška Miloševića je bila što nije dovoljno uvažio činjenicu da među kosovskim Albancima ima veliki broj projugoslovenski orijentisanih i prijateljski nastrojenih prema Srbiji. Na Kosovu je i pre raspada SFRJ bilo uticajnih pojedinaca čiji su stavovi prema integracijama bili bliski našim današnjim. To tvrdim, jer sam tamo živeo i radio, pomagao sam da se formira Medicinski fakultet u Prištini. Milošević je olako sve njih odbacio, i to je velika greška njegove politike.

Za ispravljanje grešaka iz prošlosti sve je manje vremena i prostora, tim pre što je na čelu SAD ponovo administracija koja je „gurala” Kosovo ka otcepljenju?

Naša aktuelna spoljna politika insistira na uvažavanju i poštovanju srpskih nacionalnih interesa, što je ohrabrujuća činjenica. Takav slučaj nismo imali u prethodnim vladama, koje su bile sklone trgovini i pogađanju oko Kosova. Naročito je takva bila dosovska vlast. Smatram da je Zoran Đinđić naneo veliku štetu o tom pitanju, a ništa bolji učinak nije imao ni na planu razvoja demokratskih procesa. Zato verujem da ga istorija neće zapamtiti kao progresivnu figuru. Naprotiv. Nisam usamljen u mišljenju da takva ličnost ne zaslužuje spomenik na Akademskom trgu u Beogradu, preko puta spomenika Njegošu.

Takav zaključak o legatu Zorana Đinđića nesumnjivo je vredan polemike, možda upravo u okrilju akademije? Bili ste jedan od autora čuvenog Memoranduma SANU, u kome je pod kritičku lupu stavljen Titov režim i posledice koje je imao po srpski narod. Da li u akademiji ima entuzijazma za novi memorandum koji bi na isti način sagledao period od Miloševićevog dolaska na vlast, preko postpetooktobarskog perioda do danas?

U ovom trenutku – ne. Stanje u SANU nije takvo da bi moglo da se dođe do jedinstvenog stava prema nedavnoj prošlosti, pa čak i nekim savremenim temama i dilemama. Suviše smo polarizovani da bi se o nečem takvom uopšte razmišljalo.

Komеntari5
6405d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Meni je kao studentinji akademik pojasnio neke stvari. Dobro je sto nas najstariji dnevni list daje prostor ljudima sa iskustvom i kriterijumima, kako bi se razbistrila magla oko nekih dogadjaja iz novije istorije...
Milosav Popadic
Ovaj razgovor sa akademikom Lj. Rakicemzasluzuje znatno istaknutije mjesto urubrici "Kultura". Ako akademici ne moguda postignu jedinstven stav, javnost zeli (i treba) da zna razloge.
Srdjan Loncar
Ovo je pravi Akademik Srbije. Zoran Djindjic je napravio veliku korist, sto se borio za dolazak demokratije u SR, ali je to radio NEDEMOKRATSKIM sretstvima (izbacivanje 45 DSS poslanika iz Skupstine). Najvise ce biti upamcen u istoriji, sto je bio veran IZVRSITELJ spoljnih diktata. Tu je Akademik 100% u pravu. Mozete li da verujete da je doslo vreme da "MZ" naredjuje Vladi u CG da odstrane ministra, jer nece da prizna da smo genocidan narod. Ne bih se iznenadio da narede SR da mora da slavi ZDj.
Мистра
"Истина је целина". Значај Космета и значај вакцина не могу се раздвајати месарским ножем. Све је то део националне судбине и Љубиша Ракић то одлично разуме. Заправо - увек је разумео јединство свих сегмената друштва. И оно што је најважније: никада своја уверења није подређивао дневним интересима. У томе су његова веродостојсност и његова величина!
milada pavlovic
Milada Akademik Rakic je hrabro i argumentovano progovorio o nekim otvorenim pitanjima naseg vremena.Posto on dugo i dobro pamti, njehovi stavovi deluju ubedljivo.Ne vidim da ima drukcije interese sem p:-rincipijelnih, iako - znajuci nase prlike - ocekujem da nece buti malo onih sto ce ga napasti.Potrebno je da javno progovore i drugi akademici.Poznajem mnoge koji osudjuju stavove V.Kostica, ali se ustezu da o tome javno prozbore.Hvala Politici sto ostaje otvorena tribina...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja