sreda, 19.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 12:26 Aleksandar Bocan-Harčenko
AUTORSKI TEKST AMBASADORA RUSKE FEDERACIJE ZA „POLITIKU”

Let Jurija Gagarina je korak čovečanstva u novu kosmičku eru

Strateško partnerstvo Rusije i Srbije ima, bez ikakvog preterivanja, kosmičku perspektivu
Фото EPA-EFE/Sergei Ilnitsky

Tačno pre 60 godina, 12. aprila 1961. godine, sovjetski pilot i kosmonaut Jurij Gagarin postao je prvi čovek koji je poleteo u kosmos. Taj događaj je jedan od najvažnijih u istoriji civilizacije. Ostvaren je san mnogih generacija: čovečanstvo je napravilo veliki prodor ka zvezdama, ka osvajanju beskrajnih prostora vasione.

Let prvog svemirskog broda sa ljudskom posadom „Vostok-1”, koji se odvijao pod vođstvom legendarnog konstruktora Sergeja Koroljova, postao je moguć zahvaljujući višegodišnjim naporima naučnika, inženjera, tehničara, graditelja. Tako su se ostvarile inovativne ideje pionira kosmonautike, među kojima se posebno ističe Konstantin Ciolkovski, ruski pronalazač i vizionar na prelazu iz 19. u 20. vek.

Ambasador Rusij Aleksandar Bocan-Harčenko (Fotografije Ambasada RF)

Podvig Jurija Gagarina nesumnjivo pripada celom svetu. Moramo, međutim, da budemo svesni koliko je težak put prošao narod-pobednik koji je samo petnaestak godina ranije dao odlučujući doprinos slomu Hitlerove Nemačke, savladavši mizantropsku ideologiju nacizma. Poratni duhovni i stvaralački uspon je bio toliko snažan da je država koja je izgubila 27 miliona života uspela da podigne gradove iz ruševina i pepela, ojača industrijski, obrazovni i naučni potencijal, i doslovno dosegne do tada neviđene visine.

Jurij Gagarin je bio oličenje tog doba – hrabar, talentovan, odlučan, a istovremeno skroman, mio i drag. Njegov otvoren, šarmantan osmeh i iskrena želja da podeli svoje jedinstveno iskustvo doneli su mu ogromnu slavu i zasluženo poštovanje. U svim delovima planete – a tokom svoje međunarodne „Misije mira” kosmonaut je posetio oko trideset zemalja, od Japana do Kube – oduševljeno su ga dočekivale hiljade i hiljade ljudi.

Ova miroljubiva poruka značajan je deo Gagarinovog nasleđa. U jeku „hladnog rata” on se zalagao za ideale nesukobljavanja, istinskog partnerstva i ravnopravnosti. Nije slučajno što kosmička sfera do danas ostaje jedan od glavnih pravaca depolitizovane međunarodne saradnje, u interesu sveopšteg mira i razvoja.

Raduje što se Jurija Gagarina i drugih naših osvajača orbitalnih visina u Srbiji sećaju s velikom toplinom u duši, koja i inače odlikuje naše bratske narode, i što se pažljivo prate novi uspesi Rusije u proučavanju kosmosa. Jedna od ključnih beogradskih saobraćajnih žila kucavica ponosno nosi ime Jurija Gagarina. Ruska škola u srpskoj prestonici nazvana je po prvoj ženi kosmonautu – Valentini Tereškovoj. U Lozoviku (opština Velika Plana) od šezdesetih godina prošlog veka rade kosmonautički klub i muzej koje su više puta posećivali kosmonauti iz Sovjetskog Saveza i Rusije. Povodom 60 godina od prvog leta čoveka u svemir „Pošta Srbije”, u saradnji sa ruskom državnom korporacijom „Roskosmos”, pripremila je specijalno izdanje poštanskih maraka.

Jurij Gagarin 

Danas rusko-srpska saradnja sve više dobija inovativnu dimenziju. Odmiče proces organizacije proizvodnje na beogradskom Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” ruske vakcine protiv kovida 19 „sputnjik ve” (uzgred, nazvane po prvom veštačkom Zemljinom satelitu, koji je lansirala ekipa Sergeja Koroljova 1957. godine). Na dnevnom redu je izgradnja u Srbiji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije, u okviru kojeg se planira proizvodnja naprednih farmaceutskih preparata. Jačaju kontakti između centara za razvoj visokotehnoloških projekata, poput ruske Fondacije „Skolkovo” i Naučno-tehnološkog parka „Beograd”.

Na ovaj značajan dan, sa posebnom radošću ističemo da naše strateško partnerstvo sa Srbijom ima, bez ikakvog preterivanja, kosmičku perspektivu. Nadamo se da ćemo u najskorije vreme sa srpskim prijateljima uspostaviti saradnju u istraživanju i korišćenju kosmičkog prostora u mirne svrhe i postići konkretne rezultate u ovoj sferi.

Komеntari5
b7254
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Привјет Амбасадору Харченку..!
Малициозни текст са БиБиСи: Гагарин се упутио у свемир више као путник него као космонаут. У оно време „пилот" није притискао чак ни контролне дугмиће* летелице. Али да би ушао у историју, Гагарин је, дакле, преузео улогу заморчића. Током Гагариновог лета, 12. априла 1961. године, ракета је имала скоро савршену изведбу...али његова свемирска летелица је ушла у орбиту на већој надморској висини од предвиђене.... И да није употребио систем* кочења* дошло би до трагедије - дакле ИМАО је "дугмиће"!
Ljubomir
E ovako pisu stvarni prijatelji Srbije, a ne "cestitajuci" da nam zabadaju noz u srce Srbije, niti nas omalovazavaju opravdavajuci svoje zlocine, a da dan ranije poloze cvece na grob nevinih zrtava svojih genocidnih postupaka.
Nikola Nesic
Lepo i korisno sve ovo čuti. Posebno kraj i poziv na zajedničku budućnost. Međutim postavlja se uvek isto pitanje, zašto su naši stručnjaci dobro došli u SAD u razvijenijim i složenijim projektima slanja ljudi na Mesec, a naša braća nikada nisu uključili niti jednog našeg stručnjaka u neki od projekata. Izgleda da slovensko bratstvo je restriktivnije nego zapadni interesi.
Radmila Mišić
Naši stručnjaci koji su učestvovali na projektu Apolo su se iselili u SAD i kao DRŽAVLJANI SAD učestvovali u projektu. Dakle nisu oni bili "naši" već američki stručnjaci poreklom iz SFRJ. Koliko se sećam, u to vreme se niko nije iseljavao u SSSR.
Саша Микић
Заборављате основну чињеницу да смо ми били у ''свађи'' од 1948 до 1956 године, мада ни након тога ''отопљавање'' није ишло баш тако брзо. То ипак не значи да није било наших и тамо. Једино што је проблем у свему томе да су у СССР-у истицали појединца за медијску употребу, док су екипе, које су стајале иза њега, увек остајале у тајности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja