subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 15:57 Milica Dimitrijević

Iluminacija u delima Mire Brtke

U izložbenom prostoru Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b može se videti više od 300 dela naše poznate umetnice – slikarke, skulptorke, režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke i aktivistkinje
Мира Брткова (Фото Википедија/Музеј војвођанских Словака), Једна од изложбених просторија Јеша Денегри (Фото: Владимир Милорадовић)

Vrlo efektno, a opet čini se neusiljeno, na prirodan način – što se ne dešava baš često – izložbeni prostor Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b i više od 300 dela naše poznate umetnice Mire Brtke (1930‒2014), kao da su srasli u jedno. Prolazak kroz izložbu koja se do 25. aprila pod naslovom „Refleksije” može na tom mestu pogledati više je nego prijatan doživljaj, koji posetioca s emocijom usmerava na sagledavanje njenog bogatog opusa kao slikarke, skulptorke, režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke i aktivistkinje. I to konačno u tom obimu, sveobuhvatno, kako ona to i zaslužuje.

– Ispostavilo se da nijedan drugi prostor ne bi bio ovako pogodan i adekvatan ovakvoj prezentaciji koja je osmišljena tako da su to postavke u postavci. Tu je jedan ceo niz manjih isložbenih celina jedne velike retrospektive – opaska je Ješe Denegrija, našeg sagovornika i pratioca kroz hodnike ovog zdanja.

Fondacija „Mira Brtka” i Muzej grada Beograda uspešno su predstavili izbor kompletnog pregleda njene produkcije, od 1964, odnosno „Rimskog perioda”, pa do 2012, i time podsetili na ovu damu koja je bila nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka i koja je imala, kao retko koji od umetnika sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Baštineći istovremeno i naše i italijansko podneblje, crpela je iz njih inspiraciju budući da je svoje obrazovanje stekla u Beogradu, gde je završila Akademiju za pozorište i film 1953, a da je umetničku karijeru gradila u Rimu, gde je okončala studije na Akademiji lepih umetnosti 1963.

Ješa Denegri (Foto Vladimir Miloradović)

Njeni slikarski počeci sredinom šezdesetih godina prošlog veka odvijaju se u atmosferi italijanske umetnosti perioda „posle enformela”, a od 1966. dalje u slikama, kolažima i temperama na kartonu prelazi na kolorističku apstrakciju u simbiozi geometrijskih i organskih oblika „tvrdih ivica”. Između 1970. i 2012. povremeno dopunjuje ciklus „Radova s vezom”, u kojem obnavlja tradicionalnu manuelnu tehniku oblikovanja u tkanini u saradnji sa lokalnim tkaljama, Slovakinjama, dok se skulpturi posvećuje od 1990, radeći i u malim formatima i u onima koji se smatraju monumentalnim. Veze sa beogradskom umetničkom scenom uspostavlja učešćem na Trijenalu 1967. i Oktobarskom salonu 1968. Slede samostalne izložbe u Sarajevu 1970, Novom Sadu i Beogradu (u Salonu Muzeja savremene umetnosti) 1971, nakon kojih izlaže samostalno i u okviru kolektivnih izložbi mnogo puta, da bi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2012. bila održana i retrospektivna postavka.

– Sasvim sigurno je da je ključna faza njenog stvaralaštva period članstva u grupi „Iluminejšen” u Rimu. Ona tamo odlazi 1959. u početku baveći se filmom, ali potom tamo ima i nekoliko izložbenih nastupa pre nego što će se pridružiti pomenutoj grupi, koju je osnovao istaknuti umetnik Abe Nobuja i u kojoj je bilo nekoliko italijanskih umetnika i naša Milena Čubraković, Mirina prijateljica i saradnica. U tom periodu formiraju se određujući njeni pogledi na umetnost i slikarstvo, pre svega pod uticajem Abeovog naučavanja, a pod pojmom kojim se grupa i zove, koji bi se mogao prevesti kao prosvetljenje, imajući na umu duhovne ideje koje dolaze sa Dalekog istoka. To je jedna složena problematika koja je našoj umetnici pomogla da definiše u kojem će se pravcu kasnije razvijati njen izraz i nakon prestanka postojanja grupe (smrću osanivača) i njenog potonjeg povratka u Srbiju 1971. Tada sledi ceo niz njenih ciklusa u kojima će ona menjati i tehnike i stilska obeležja, ali je težište njenog slikarskog stvaralaštva zasnovano upravo na ovom kratkom ali vrlo plodnom periodu boravka u italijanskoj prestonici – ističe Denegri.

Govoreći posebno o njenim vajarskim delima, koja su upečatljiva i specifična, on kaže:

– Njeno stvaranje u mediju skulpture neko je nazvao i postskulpturom, ili linearnom skulpturom ili crtežom u prostoru, jer nije reč o klasičnoj problematici skulpture poznatog iz istorije umetnosti. Zapravo, reč je o delima koja su lišena mase i volumena, po neki put figurativna, po neki put dinamična i kinetička, ali u svakom slučaju interesantna disciplina je po sredi. Radovi nastaju u metalu nađenom na otpadu i u saradnji sa tehničarima koji po njenim zamislima i zahtevima oformljuju dela. Takva saradnja u njenom slučaju mogla se pratiti i u njenom slikarskom angažmanu, odnosno saradnji sa tkaljama i veziljama, pa je to i nešto što njen rad dodatno karakteriše.

Ono što takođe ne bi trebalo zapostaviti jesu njen društveni i kulturni aktivizam, kao i njena moda (unikatne „Mirine haljine”) – njene su modele koristile u ono vreme istaknute italijanske glumice, među njima i Izabela Roselini. Treba pomenuti i da je osnovala umetničku asocijaciju „Biro bunker” u Staroj Pazovi 1994, a da je bila neumorna i aktivna gotovo do smrti.

Monografija o umetnici

Javnost u Beogradu je u prilici da vrlo pregledno i sveobuhvatno sagleda opus ove naše umetnice i u mnogografiji koja prati postavku, pa se može ispratiti i to koliko je i kako njeno delo vrednovano u studijama istorije umetnosti, naglašava Ješa Denegri, koji je uz Savu Stepanova, Oliveru Janković i Selenu Andrić jedan od autora tekstova u njoj. Reč je o obimnom štivu pod jednostavnim naslovom „Refleksije Mira Brtka”, a u izdanju Fondacija „Mira Brtka”. Pažnju plene i reprodukcije radova i fotografije.

Komеntari0
1a559
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja