utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 20:12 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Ukrajina na prekretnici

Володимир Зеленски обилази зону конфликта у источној Украјини (Фото EPA-EFE/Presidential Press Service/Han)

Sjedinjene Američke Države odlučile su da u znatnoj meri pojačaju svoje vojno prisustvo u Crnom moru. Opravdanje za akciju pronađeno je u informacijama da je Rusija tokom proteklih dana takođe počela da gomila svoje trupe neposredno uz granice s Ukrajinom. Kako će se u ovakvom okruženju snaći sami žitelji druge po veličini evropske zemlje kao da malo koga interesuje. Kao i to da li će Ukrajina iz svega izaći celovita, ili će se pretvoriti u neku novu Jugoslaviju, sa svim posledicama koje takav čin sa sobom nosi.

Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sve glasnije priziva NATO da se umeša u unutrašnje sukobe u državi koju bi sam trebalo da kontroliše. Iz Brisela za sada odgovaraju oprezno, svesni da rešavanje problema bivše sovjetske republike bez ključnog učešća Moskve i na način na koji je to zamislio njen aktuelni vođa, nije nešto na šta bi bilo pametno reagovati „na prvu loptu”. Drugim rečima, u sedištu alijanse još nisu uspeli da dokuče kakvu bi korist mogli da izvuku iz avanture koju im nudi Zelenski. Mogućih posledica, međutim, i te kako su svesni.

Inicijativa ukrajinskog predsednika teško bi se mogla oceniti kao produkt samo njegove vizije. Naime, sve se previše jasno uklapa u ono što je moguće nazvati posthladnoratovskom strategijom NATO-a, a to je instaliranje vojnika zapadnih država neposredno uz ruske granice. SAD su čvrsto rešile da na Starom kontinentu podignu novi „Berlinski zid”, takav koji bi se pružao istočnim obodima zemalja članica nekadašnjeg Varšavskog pakta, zacrtanim neposredno uz nekadašnju maticu. Ali u tom „zidu” postoji velika „rupa”, čije blagorodno tlo jednostavno ne može da podnese pritisak preteškog železa i betona. To je upravo onaj deo koji Rusiju sudbinski spaja sa – Ukrajinom.

Objektivno, toliko naglašavana „meka moć” matične zemlje socijalizma u bivšoj bratskoj republici nikad nije bila fikcija. Pa ni u carskim vremenima. Ali bila je – prirodna. Dva suseda toliko su istorijski povezana da ta „meka moć” kao da više izvire iz dubine manje od dveju sestara, nego obratno. Čak i u vremenima u kojima je sva vlast nekadašnjeg SSSR-a bila koncentrisana u Moskvi, reč Kijeva i te kako je imala težinu.

Raspadom socijalističke zajednice na mape su se vratile granične linije iz ko zna koje prošlosti, ali duh koji spaja Rusiju i Ukrajinu nije iščezao. A upravo njega nastoje da razbiju planeri iz Vašingtona i Brisela, ne prezajući pritom ni od fizičkog raspada „evropske žitnice”, koju nastanjuje oko 45 miliona duša. Nešto slično onome što je devedesetih godina prošlog veka učinjeno na Balkanu.

Ne želeći da se odrekne Ukrajine, Rusija faktički nastoji i da održi njenu sadašnju celovitost. Ne iz pukog altruizma, koliko zbog sopstvenih strateških interesa, bezbednosnih i ekonomskih. Pokušaj vlasti u Kijevu da pređu u tabor zemalja pod uticajem Zapada nesumnjivo bi naveo rukovodstvo u Moskvi da odgovori žestoko. U takvim okolnostima „posao” započet 2014. na Krimu i u Donbasu sigurno bi se proširio i na neke druge ukrajinske krajeve.

Pošto Ukrajina sama ne bi mogla da se odupre ruskom naletu, uplitanje NATO i SAD bilo bi neminovno. To već predstavlja uvod u cepanje države. Malo je verovatno da bi Ukrajinci pristali na takvu kombinaciju, i sami svesni da bi se zaglibili u potpuni haos, koji bi neminovno uključio i neke neposredne susede, poput Poljske, u kojoj je već nagomilan znatan broj američkih vojnika.

Ima li ukrajinski predsednik na umu takav razvoj događaja? I ima li za takvo šta bilo čiju podršku? Njegova zemlja nije je u pravoj meri imala ni 2004–2005. kada je krenula u „narandžastu revoluciju”, pa ni deset godina kasnije, kad je s vlasti konačno uklanjala proruski orijentisanog predsednika Viktora Janukoviča. I tada je mnogo šta prevashodno zavisilo od reakcija iz Moskve.

Vojni planeri i proizvođači naoružanja svakako imaju svoju računicu, ali koliko se ona uklapa u želje miliona ljudi preko čijih leđa bi se pisao konačni račun? Ako bi ratni cilj zaista bio rasparčavanje Ukrajine, kako bi na sve odgovorili njeni građani, već sada opterećeni lošim životnim prilikama? I da li iko pita kakve su njihove želje?

Takođe, ko bi u Evropi imao hrabrosti da politički prizna drobljenje jedne tako velike zemlje? Naime, to bi moglo da inicira još neke podele, na drugim prostorima na Starom kontinentu, što danas, u 21. veku, nikome ne ide u račun. Bio bi to i konačni sumrak ideje da evropski kontinent postane zajednička kuća svih njenih naroda – od Urala do Atlantskog okeana.

Komеntari5
e9375
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evroskeptik
Ukrajina sanas je apsolutno fasisticka drzava u kojoj manjina katolika terorom vlada nad vecinom uz pomoc Amerike i NATO. Vecini je zabranjeno politicko okupljanje u partiju i ucesce na izborima sto samo potvrdjujr politicki aksiom da fasisticku vlast mozete srusiti samo silom. Do zavrsetka Severnog toka, Moskva se nece otvoreno mesati u sukob sa Ukrajinom. Zato se fasistima u Ukrajini zuri zajedno sa njihovim fasistickim mentorima iz Amerike, jer se Severni tok zavrsava za 4 meseca.
Mića
Cilj zapada naveden u tekstu je samo jedan od ciljeva. Međutim, sva događanja oko Ukrajine su u dubokoj vezi sa sjevernim tokom 2. Ali to komedijaš očito ne shvata. Kad shvati biće kasno, stim što će on platiti malu cijenu u odnosu na narod koji vodi. A zapad ko zapad gleda prvenstveno svoj interes.
ljiljana ljiljana
Izgleda da slovenski narodi nisu pri vrhu bodovanja inteligencije. Kako je moguce da je slovenske narode tako lako zavaditi i da uvek prizeljkujemo, bar vecina, da nam neko sa strane pomaze poigravajuci se sa nama? Ocigledno da zapadnjaci bolje poznaju slovenske narode pa su izucili razne metode uticaja i manipulisanja. Ima mnogo aktera koji bi da se omrse u tom sukobu, a narod vodjen komedijasima je osudjen da strada. Ko nije u stanju da uci iz proslosti ni ne treba da ima buducnost.
Леон Давидович
Изгледа да је Маркс био у праву. Ето није доста свих проблема од економских па до проблема са болести Корона него хоће још Украјина и да покреће нови рат.
пико света Петке
Наслов *Украјина на прекретници* је одличан, Коментар "ljiljana ljiljana" je професионалан као да га је написао Дејан Караклајић који воли Американце, а не жели пасош САД-а..... Неупоредиво млађа и упоредиво мања Сестра Украјина (Володимир Зеленски) нема, реално, било какве шансе против рођене старије Сестре Русије(Владимир Владимирович Путин)... Ово је нова "Утакмица" између НАТО-а и Русије. Баба Ванга је видела Русију као нову царевину. Кијев је био пре Москве, Сента је некада била већа од

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja