subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Zasedanje sa kariranim stolnjacima

Kafane u Srbiji, a u Beogradu posebno, imale su značajan uticaj na politički život izvan pravila parlamentarizma što im je davalo dodatni podstrek, te su takva svratišta bila i stranački obeležena: znalo se nekada gde taboruju naprednjaci, pred kojom protestuju socijalisti ili mitinguju radikali, u kojoj su se ušančili liberali
Кафана која се налазила у Косовској улици на броју 35 у залеђу градилишта Народне скупштине (Фотографије: Колекција „Био једном један Београд”)

Tek za dve godine beogradsko komunalno preduzeće „Javno osvetljenje”, ono što se trudi da nam prosvetli noć, obeležiće trinaest decenija rada, a u znak podsećanja na dan kad je kraj Pozorišnog trga zasvetlela prva ulična sijalica i plinske fenjere ispratila u zaborav. Ali, da su malo pažljivije začeprkali po povesti prestonice, mogli bi ovih dana da proslave čak 140. rođendan!

Možda im se učinila prilično suludom pomisao da je prva sijalica u Beogradu zasvetlela samo dve godine posle tog Edisonovog genijalnog izuma, mnogo pre nego u važnijim evropskim metropolama, ali tako je. Drugi razlog mogao bi biti što to čudo nije zasijalo na nekoj prometnoj raskrsnici, već iznad ulaza u kafanu „Hamburg” na uglu Obrenove i Prijepoljske, današnje Ulice kneza Miloša i Masarikove, a na ta sastajališta su neki čistunci previše gadljivi.

Toj „đavoljoj novotariji” prvi se priklonio kafedžija Petar Jovanović Šapčanin prosvetlivši ćošak bogen lampom koja se napajala sopstvenim generatorom jednosmerne struje, čemu je kumovao Đorđe M. Stanojević, tada profesor Velike škole, lični prijatelj i biograf Nikole Tesle. Gradska „Elektrodistribucija” je zato svoje zdanje docnije i podigla na tom mestu, a Đokino bronzano poprsje postavila baš tu gde je nekada bio ulaz u kafanu.

Skupština u Ulici kraljice Natalije 1908. godine

Prve pratilje

Mada, Šapčanin tu električnu svetiljku nije postavio zato što se rano smrkavalo, već zbog toga što se iskreno brinuo za uvažene goste koji su mu navraćali nakon burnih rasprava u tesnoj zgradi Narodne skupštine na suprotnoj strane džade, na uglu Obrenove i Abadžijske čaršije (danas Ulice kraljice Natalije), baš naspram Vaznesenjske crkve. Raspravama razigrani narodni tribuni bi u „Hamburgu” nastavili započeto, ali sada oslobođeni stega skupštinskog dostojanstva i građanske pristojnosti, pa je „Hamburg” obnoć podsećao na pijačne posestrime. Na sve to, bilo je neprimereno, pa i pogubno, pićem osokoljenoj klijenteli oglašavati fajront i izbacivati je iz lokala u gluvo doba!

Ako neko pomisli da je ovo opanjkavanje poslanika, prevario se: reč je o podsećanju na ulogu kafana u mukotrpnom razvoju našeg parlamentarizma. Zna se da je prvi korak ka našoj demokratiji načinjen u Velikoj pivari, gde je 1859. godine održana Svetoandrejska skupština, a za dalje bi ponešto moralo da se douči. Parlament je zasedao i u Narodnom pozorištu, u Kapetan Mišinom zdanju, u zgradi Konjičke kasarne (nadomak „Hamburga”, eno je tamo i danas), u školi jahanja „Manjež”, zapravo u „nužnom smeštaju” Narodnog pozorišta koje se tu uselilo jer mu je zdanje na Pozorišnom trgu oštećeno u toku rata, a u parku gde je niklo Stupičino zdanje Jugoslovenskog dramskog (tu je Puniša Račić prolio krv za demokratiju), onda u Kragujevcu, Nišu, u zdanju u Ulici kralja Milana naspram Predsedništva, a konačno i na današnjoj adresi. Ali, gde god da se zatekla, pratila ju je neka kafana!

Palata Narodne skupštine građena je gotovo tri decenije, od 1907. do 1936. godine, na mestu negdašnje Batal džamije, ali i mnogo starije rimske nekropole iz drugog veka nove ere. Međutim, zbog tolikog „probijanja rokova” u nebranom grožđu nisu se zatekli projektanti i građevinci, već jedan kafedžija. Jer, načuvši šta se sprema, zlosrećnik je odmah nakon Velikog rata u Kosovskoj ulici, u zaleđu gradilišta, otvorio kafanu „Nova skupština”, kako bi spremno dočekao uvažene poslanike. I načekao se, a što je najgore, jedva da je sastavio pet godina rada, kad nam se na glave obrušio Drugi svetski rat. Donekle se izvadio radeći i noću, ali ga je nova revolucionarna vlast najurila odatle odmah po oslobođenju da ne bi iskvario narodne deputate... ali je zato u zdanju Skupštine proradio „restoran društvene ishrane” zatvorenog tipa (neomeđenog radnog vremena).

Gradnja zdanja Narodne skupštine 1925. godine

Kafansko zasedanje

Kafane u Srbiji, a u Beogradu posebno, imale su značajan uticaj na politički život izvan pravila parlamentarizma što im je davalo dodatni podstrek, te su takva svratišta bila i stranački obeležena: znalo se nekada gde taboruju naprednjaci, pred kojom protestuju socijalisti ili mitinguju radikali, u kojoj su se ušančili liberali. Tim povodom Branislav Nušić, najčešće citiran i najradije prepisivan (i potkradan) „teoretičar” naše vesele stvarnosti, zabeležio je još početkom prošlog veka sledeće:

„Partije su u tim kafanama imale svoje klubove a često i kancelarije, tu su se održavale konferencije, tu zborovi, tu su se zbirali i dan i noć privrženici i raspravljali svoju partijsku politiku. A, za vreme izbora, te kafane su postajale štabovi odakle su izletali korteši, i zbirali se glasači pre glasanja radi instrukcija, ali i posle glasanja radi očekivanja izveštaja o rezultatu. Često, prilikom izbora, te su kafane služile čak i kao ambulante, gde se donosio pokoji svestan glasač razbijene glave da mu se isperu rane i da se potkrepi... Ali, ne samo politički, već i sav duhovni život kretao se u kafanama.”

Ovome nema šta da se doda ili oduzme. Ili ima? Na primer, možda se zarad takvih zasedanja u srpskom jeziku za onog ko vreme provodi u kafani ne kaže da je u nju seo, već – zaseo.

Zbog one latinske sentence o školovanju uz rad (Historia magistra vitae est), slabije je poznato da je političar Draža Marković bio simpatizer tih institucija, ali i da se kao đavo krsta čuvao da ga neko u tom utočištu ili zbegu ne zatekne s ljudima iz „njegove branše”! Zato se najradije i najčešće družio sa umetnicima. To je razotkrio i objavio Sveta Lukić u knjizi „Sto mojih kafana”, pišući da je u maloj sali hotela „Slavija”, onoj sa ulazom iz Makenzijeve, najčešće zaticao komšije Stevu Raičkovića, Dudu Gostuškog, Bobija Stojanovića, Bucu Mirkovića, Muharema Pervića (ponekad sa sinom Igorom)... i Dražu Markovića. A da je to bilo njegovo bekstvo od politike dokučio je kada je 1976. godine u tu kafanu priveo poznatog ruskog pesnika, pisca i pevača (ali i disidenta) Bulata Okudžavu, a Draža odbio čak i da se upozna sa njim, već je bez reči i očito demonstrativno ustao i otišao. Sa druge strane, osoblje je povodom Okudžavine posete radni dan produžilo na „radnu noć”, a članove rečenog spisateljskog kružoka pred zoru izvelo kroz glavni hotelski ulaz sa suprotne strane, onaj prema Svetosavskoj ulici, kao da su članovi ilegalne terorističke ćelije.

Dragoslav je sinu Mićku, poznatom sportskom novinaru „Politike”, i potpisniku ovog teksta nakon „unakrsnog ispitivanja” svojevoljno priznao da je nekad rado zalazio i u „Maderu”, među sportske radnike, ali je odustao kada su se i oni zarazili politikom. Drugi izbor bio je hotel „Metropol”, ali kako je stanovao u komšiluku, u Ulici kneginje Zorke sa pogledom na Kičevsku, opredelio se za nešto udaljeniji dnevni boravak.

Komеntari1
3b296
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

сивошевић
честитке писцу .чланци све бољи

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja