utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.04.2021. u 21:34 Dušanka Stanišić

Hodaju li Sarajlije po kostima svojih najmilijih

Na čitavom području grada nalaze se brojne pojedinačne ili masovne grobnice nestalih Srba, neke od njih su i ispod novoizgrađenih stambenih zgrada, igrališta, novoasfaltiranih ulica ili fontana, kaže Milan Mandić
Локација на којој су ископани посмртни остаци у општини Нови Град (Фото Тужилаштво БиХ)

Od našeg dopisnika
Sarajevo
– Vest da su na lokalitetu Alipašin most u sarajevskoj opštini Novi Grad pronađeni fragmenti ljudskih kostiju uznemirila je porodice sarajevskih Srba koje bezmalo tri decenije tragaju za posmrtnim ostacima srodnika nestalih u Sarajevu tokom poslednjeg otadžbinsko-odbrambenog rata. Iz Instituta za nestala lica BiH ne isključuju mogućnost da pronađeni skeletni ostaci najmanje tri osobe, koje su iskopali građevinski radnici prilikom izvođenja radova, pripadaju srpskim žrtvama.

Više od 220 predratnih sarajevskih srpskih porodica, koliko ih živi s nadom da će jednog dana pronaći posmrtne ostatke svojih najmilijih i sahraniti ih na dostojanstven način, sa zebnjom iščekuju rezultate identifikacije skeleta pronađenih na pomenutoj lokaciji i prebačenih u prosekturu groblja u Istočnom Sarajevu.

S istom nadom živi i porodica poznatog predratnog sarajevskog muzičara Slobodana Samardžića, koji je 14. maja 1992. godine, zajedno s dvoje komšija, odveden iz svog stana na Vojničkom Polju i istog dana ubijen. Nije poznato gde počivaju njegovi posmrtni ostaci. Iako je na mestu likvidacije obavljen uviđaj, o čemu svedoče fotografije u posedu porodice Samardžić, predstavnici ratnih sarajevskih vlasti jednostavno ne žele da otkriju lokaciju na kojoj je ukopan, a ni imena počinilaca tog zločina. Kao mesto ubistva Samardžića, prema više svedočenja, pominje se baš lokacija na kojoj su pre desetak dana iskopani ostaci žrtava.

„Sramota je da mi i nakon 30 godina traganja i hodanja po sarajevskim pločnicima ne znamo kada gazimo po kostima naših najmilijih. Moj otac Slobodan, zajedno sa Stanom Šehovac i Radomirom Bracom Gojkovićem, poslednji put je snimljen aparatom policije, na uviđaju koji je vršila na telima ispred Alipašinog mosta uz prisustvo pripadnika Armije RBiH. Taj policijski spis je nestao”, kaže Slobodanov sin Stefan Samardžić.

Sarajevo mora, smatra on, da „smogne snage i da pogleda istini u oči” i da „ne dozvoli da porodice srpske nacionalnosti hodaju po tom gradu opterećene mišlju da se možda pod njihovim nogama nalaze kosti njihovih najbližih srodnika”. Predsednik Udruženja porodica nestalih Sarajevsko-romanijske regije Milan Mandić, koji još traga za posmrtnim ostacima svog oca, na početku rata odvedenog iz svoje kuće u sarajevskom naselju Nedžarići, apsolutno je siguran da su na lokalitetu pored Alipašinog mosta iskopani skeleti srpskih žrtava. To je, kako on kaže, tek jedno od mnogobrojnih mesta na teritoriji Sarajeva na kojima su smišljeno i organizovano ubijani i „zatrpavani” sarajevski Srbi, uglavnom civili.

„Na čitavom području Sarajeva nalaze se brojne pojedinačne ili masovne grobnice nestalih Srba. Neke od njih su i ispod novoizgrađenih stambenih zgrada, igrališta, novoasfaltiranih ulica ili fontana, poput one koja je sagrađena u naselju Dobrinja”, naveo je Mandić za „Politiku”.

Prema njegovim rečima, osim građanima Sarajeva, „koji dobro znaju ko je i gde sve ubijao njihove komšije”, sudbina svakog nestalog Srbina poznata je i Amoru Mašoviću, „večnom članu” Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH, „pod čijom komandom su izmeštana tela ubijenih”. To mu je, napominje, „svojevremeno potvrdio i istražni sudija Ibrahim Hadžić”.

Komеntari11
30d52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mapko
4000 Srba, civili, ubijeni u Sarajevo tokom rata i to ne od srpske granate, no od nozevima i cevima tako zvane "Armije BiH" u gradu pod kontrolom te iste islamisticke "armije". Ocigledno "haski sud" (degutantna ilegalna tvorevina i farsa od suda) uopste nije ovo okarakterisao kao "genocid" i ako u sustini i jeste. Da ne pricam o operaciji "Bljesak i Oluji" koji su po Becke, Zenevske i Helsinki konvencije pravi genocidi. Sto uopste nije slucaj sa istocnim gradom gde islamisti kukaju da jeste.
Леон Давидович
Доказани злочинци над Србима у Другом светском рату само су поновили злочине деведесетих. А свет је све то сакрио као да се ништа није догодило и онда је створено потпуно нереално мишљење о догађајима из деведесетих.
Оки Доки
@ NVO bibi. А онда је граната са српских положаја, скрећући једно 2-3 пута, под разним угловима, погодила Маркале, је ли тако. Шта све људи нису у стању да ураде и кажу за новац !
Леон Давидович
@ bibi Ради се само о томе што треба истинито приказати шта је било која зараћена страна радила, а не само приказивати нечија лоша дела, а другог идеализовати и приказати безгрешним.
Prikaži još odgovora
Славиша Гавриловић
Какав апсурдан наслов. Кости припадају са вјероватноћом од 99,9% Србима, а Сарајлије су 95% Бошњаци.
MILOVAN
Jadni Srbi u Bosni..nemaju ni hrabrosti, ni znanja ,ni vlast u Republici Srpskoj ,koja bi te zlocine predstavila svetu,kao bošnjaci što rade sa Srebrenicom i svim ostalim dešavanjima za vreme rata ,gde sebe predstavljaju kao žrtve
Петар Велики
Миливој Иванишевић, “Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“ у којој је установио да је у Сарајеву у периоду април 1992 - новембар 1995 ликвидирано најмање 7.019 Срба и за све постоје документи са именом, именом једног од родитеља, презименом, годином рођења и годином убиства. Сарајево је и сећање на Казане, на злогласну касарну "Виктор Бубањ", на силовање младих српкиња на Бистрику у војном објекту некадашње команде војне области кад су долазиле да посете своје утамничене мужеве, браћу, очеве.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja