Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Poljoprivreda nije fudbal

(Фото А. Васиљевић)

Poljoprivreda i fudbal imaju bar dve zajedničke karakteristike: vrlo su zastupljeni u svim državama i svi misle da o njima znaju sve (osim što ne znaju zašto je neko uvek dobar, a drugi – loš).

Poljoprivreda Srbije je po prirodnim uslovima u prvoj trećini među najboljima u svetu. Ima znatno učešće u opštem društvenom dohotku države sa najmanje 10 procenata i zahvaljujući njoj opstaje više od 500.000 domaćinstava.

U isto vreme, u Srbiji je nepoznat podatak da spada u poslednju trećinu država po uspešnosti svoje poljoprivrede. Aktuelna vlast to ne pominje, dok oni koji to prate i znaju – uporno ćute. Još teža je istina da poljoprivreda Srbije već tridesetak godina pada sve niže.

Javnosti Srbije i dalje se redovno serviraju vesti o važnom uspehu izvoza, recimo, malina ili jabuka, iako to ne čini ni promil ukupne vrednosti poljoprivrede. Ističe se kao veliki uspeh izvoz žita, ali se ne kaže da je to prodaja važnih sirovina direktno sa njiva i da tako nešto čini samo sirotinja. Sa čak dva ministarstva – za poljoprivredu i selo – u Srbiji se više troši nego što selo i poljoprivreda od toga imaju koristi.

Višedecenijsko srozavanje poljoprivrede ima veoma teške posledice. Pored smanjenja broja radnih mesta i obima industrije, među najtežim negativnim posledicama po Srbiju je veliko snižavanje plodnosti zemljišta.

Zbog složenosti poljoprivrede objektivne procene uspešnosti takođe su složene. Iz tog razloga u svetu su već odavno usvojena dva važna kriterijuma za dve najvažnije karakteristike.

Prvi kriterijum kao ukupna uspešnost – to je udeo vrednosti stočarstva  u ukupnoj vrednosti poljoprivrede. Kod najboljih država taj udeo čini 60 ili više, a kod najgorih država je 30 ili manje procenata. Prema tom kriterijumu, poljoprivreda Srbije je iz nekadašnje grupe najboljih pala do ivice najgorih.

Drugi kriterijum je održavanje plodnosti zemljišta. Iskazuje se kao broj uslovnih grla stoke po hektaru poljoprivredne površine (UG/ha = 500 kg/ha). Prema ovom kriterijumu, većina država Evrope ima najmanje 1 UG/ha (najbolje države, sa čak 2 UG/ha, imaju problem s viškom stajnjaka). Najslabije države su s manje od 0,3 UG/ha. U takve države je već pala Srbija s jedva 0,25 UG/ha. Zbog toga je kvalitet zemljišta, pre svega u ravničarskom delu naše zemlje, već opao za trećinu. Zato ima sve manje uslova za organsku proizvodnju, koja postaje standard u Evropi i svetu.

Od čega Srbija da počne kako bi uradila nešto za svoju teško oronulu poljoprivredu? Prvi i vrlo hrabar čin bio bi da se konačno prestane sa zavaravanjem o realnom stanju. Krajnje je vreme da se zaustavi dalje srozavanje i vrati na realno moguće iskorišćenje prirodnih uslova. Prva praktična mera je da se sačini objektivni usmeravajući program razvoja bar za narednih 10 godina. Novi parlament Srbije morao bi već naredne godine da obezbedi uslove za primenu programa razvoja poljoprivrede kao jedne od naših najvažnijih privrednih grana. Šta to znači po navedenim kriterijumima? Najkraće rečeno – da se pokrene dobar smer i da se u narednom mandatu dostignu norme od najmanje 40 procenata i bar 0,4 UG/ha. Pored ogromnog ekonomskog značaja, bio bi to i povraćaj kretanja sopstvene poljoprivrede ka vrhu, gde bi realno i trebalo da bude.

Iako imaju određene sličnosti, figurativno upoređenje fudbala sa poljoprivredom ide na štetu poljoprivrede. Fudbal je samo igra, a uspešna poljoprivreda može da doprinese sigurnijem napretku cele privrede, pa time i sporta. Uspešnoj poljoprivredi ne treba nikakva finansijska pomoć države – tada država očekuje i dobija pravu pomoć od nje. Poslednjih godina Srbija nije više ni u fudbalu ono što je nekad bila. Slično kao i s poljoprivredom – razlika je samo u velikim posledicama. Aktuelne vlasti već dugo se igraju time da podjednako sve znaju i o poljoprivredi, iako ona nije za igru.

Dr Milan St. Tošić,
redovni profesor u penziji

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб В.
Занимљив је (барем нама лаицима) критеријум успешности описан у тексту: успешност се мери процентом заступљености сточарства. Значи ли то да је земљорадња, са свим припадајућим активностима, пољопривреда "нижег реда" у односу на узгој стоке, живине и осталих животиња које се гаје?
Киза
Превише је ово комплексно питање! Али пре свега овде држава мора доообро да "залегне" и да из игре избаци извозно-накупачки лоби (мафију?!), да сама одређује и ГАРАНТУЈЕ откуп и цене, да обустави даљу продају земље странцима, да подржи и обавеже сељаке да формирају задруге... Међутим, видимо да држава ради и потпомаже управо супротно, тако да се поставља питање чије интересе у ствари заступа?! Само питам....
dusan1
Ako gledamo samo ekonomske pokazatelje onda je fudbal itekako značajniji od poljoprivrede. Prodajom jednog fudbalera može se zaraditi više nego prodajom sve pšenice koja se požnje za godinu dana u Srbiji ! I Taj jedan fudbaler državi plati više poreza nego svi ratari i stočari zajedno a da za njega niko nije dao ni dinar podsticaja ! Jedino što se pare ne jedu ali se za njih može kupiti ako ima šta !
dusan1
@Boris. Čitajte pažljivije !
Boris
@dusan1 Probajte da jedete uspjehe tog fudbalera. A da, vi biste ipak Monsanto GMO...
Stevo
Uz poštovanje za lep tekst, moram napomenuti da Srbija nema Ministarstvo za selo, nego ima Ministarstvo za Brigu o selu. A to vam je isto kao da ga i nema.
Zorko
Licno mislim da treba uciti od onih koji imaju iskustva STA i KAKO. Recimo, Holandija je mala zemlja sa hladnom (severnom) klimom ali ima jaku poljoprivredu i Izvozi svoje proizvode po celom svetu. Naravno da tu postoji podsticaj i podrska drzave, preko sredstava (subvencije) iz EU. Kako Srbija usmerava i koristi ta sredstva?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.