petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.04.2021. u 09:46

Poljoprivreda nije fudbal

(Фото А. Васиљевић)

Poljoprivreda i fudbal imaju bar dve zajedničke karakteristike: vrlo su zastupljeni u svim državama i svi misle da o njima znaju sve (osim što ne znaju zašto je neko uvek dobar, a drugi – loš).

Poljoprivreda Srbije je po prirodnim uslovima u prvoj trećini među najboljima u svetu. Ima znatno učešće u opštem društvenom dohotku države sa najmanje 10 procenata i zahvaljujući njoj opstaje više od 500.000 domaćinstava.

U isto vreme, u Srbiji je nepoznat podatak da spada u poslednju trećinu država po uspešnosti svoje poljoprivrede. Aktuelna vlast to ne pominje, dok oni koji to prate i znaju – uporno ćute. Još teža je istina da poljoprivreda Srbije već tridesetak godina pada sve niže.

Javnosti Srbije i dalje se redovno serviraju vesti o važnom uspehu izvoza, recimo, malina ili jabuka, iako to ne čini ni promil ukupne vrednosti poljoprivrede. Ističe se kao veliki uspeh izvoz žita, ali se ne kaže da je to prodaja važnih sirovina direktno sa njiva i da tako nešto čini samo sirotinja. Sa čak dva ministarstva – za poljoprivredu i selo – u Srbiji se više troši nego što selo i poljoprivreda od toga imaju koristi.

Višedecenijsko srozavanje poljoprivrede ima veoma teške posledice. Pored smanjenja broja radnih mesta i obima industrije, među najtežim negativnim posledicama po Srbiju je veliko snižavanje plodnosti zemljišta.

Zbog složenosti poljoprivrede objektivne procene uspešnosti takođe su složene. Iz tog razloga u svetu su već odavno usvojena dva važna kriterijuma za dve najvažnije karakteristike.

Prvi kriterijum kao ukupna uspešnost – to je udeo vrednosti stočarstva  u ukupnoj vrednosti poljoprivrede. Kod najboljih država taj udeo čini 60 ili više, a kod najgorih država je 30 ili manje procenata. Prema tom kriterijumu, poljoprivreda Srbije je iz nekadašnje grupe najboljih pala do ivice najgorih.

Drugi kriterijum je održavanje plodnosti zemljišta. Iskazuje se kao broj uslovnih grla stoke po hektaru poljoprivredne površine (UG/ha = 500 kg/ha). Prema ovom kriterijumu, većina država Evrope ima najmanje 1 UG/ha (najbolje države, sa čak 2 UG/ha, imaju problem s viškom stajnjaka). Najslabije države su s manje od 0,3 UG/ha. U takve države je već pala Srbija s jedva 0,25 UG/ha. Zbog toga je kvalitet zemljišta, pre svega u ravničarskom delu naše zemlje, već opao za trećinu. Zato ima sve manje uslova za organsku proizvodnju, koja postaje standard u Evropi i svetu.

Od čega Srbija da počne kako bi uradila nešto za svoju teško oronulu poljoprivredu? Prvi i vrlo hrabar čin bio bi da se konačno prestane sa zavaravanjem o realnom stanju. Krajnje je vreme da se zaustavi dalje srozavanje i vrati na realno moguće iskorišćenje prirodnih uslova. Prva praktična mera je da se sačini objektivni usmeravajući program razvoja bar za narednih 10 godina. Novi parlament Srbije morao bi već naredne godine da obezbedi uslove za primenu programa razvoja poljoprivrede kao jedne od naših najvažnijih privrednih grana. Šta to znači po navedenim kriterijumima? Najkraće rečeno – da se pokrene dobar smer i da se u narednom mandatu dostignu norme od najmanje 40 procenata i bar 0,4 UG/ha. Pored ogromnog ekonomskog značaja, bio bi to i povraćaj kretanja sopstvene poljoprivrede ka vrhu, gde bi realno i trebalo da bude.

Iako imaju određene sličnosti, figurativno upoređenje fudbala sa poljoprivredom ide na štetu poljoprivrede. Fudbal je samo igra, a uspešna poljoprivreda može da doprinese sigurnijem napretku cele privrede, pa time i sporta. Uspešnoj poljoprivredi ne treba nikakva finansijska pomoć države – tada država očekuje i dobija pravu pomoć od nje. Poslednjih godina Srbija nije više ni u fudbalu ono što je nekad bila. Slično kao i s poljoprivredom – razlika je samo u velikim posledicama. Aktuelne vlasti već dugo se igraju time da podjednako sve znaju i o poljoprivredi, iako ona nije za igru.

Dr Milan St. Tošić,
redovni profesor u penziji

Komеntari8
c7675
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб В.
Занимљив је (барем нама лаицима) критеријум успешности описан у тексту: успешност се мери процентом заступљености сточарства. Значи ли то да је земљорадња, са свим припадајућим активностима, пољопривреда "нижег реда" у односу на узгој стоке, живине и осталих животиња које се гаје?
Киза
Превише је ово комплексно питање! Али пре свега овде држава мора доообро да "залегне" и да из игре избаци извозно-накупачки лоби (мафију?!), да сама одређује и ГАРАНТУЈЕ откуп и цене, да обустави даљу продају земље странцима, да подржи и обавеже сељаке да формирају задруге... Међутим, видимо да држава ради и потпомаже управо супротно, тако да се поставља питање чије интересе у ствари заступа?! Само питам....
dusan1
Ako gledamo samo ekonomske pokazatelje onda je fudbal itekako značajniji od poljoprivrede. Prodajom jednog fudbalera može se zaraditi više nego prodajom sve pšenice koja se požnje za godinu dana u Srbiji ! I Taj jedan fudbaler državi plati više poreza nego svi ratari i stočari zajedno a da za njega niko nije dao ni dinar podsticaja ! Jedino što se pare ne jedu ali se za njih može kupiti ako ima šta !
dusan1
@Boris. Čitajte pažljivije !
Boris
@dusan1 Probajte da jedete uspjehe tog fudbalera. A da, vi biste ipak Monsanto GMO...
Stevo
Uz poštovanje za lep tekst, moram napomenuti da Srbija nema Ministarstvo za selo, nego ima Ministarstvo za Brigu o selu. A to vam je isto kao da ga i nema.
Zorko
Licno mislim da treba uciti od onih koji imaju iskustva STA i KAKO. Recimo, Holandija je mala zemlja sa hladnom (severnom) klimom ali ima jaku poljoprivredu i Izvozi svoje proizvode po celom svetu. Naravno da tu postoji podsticaj i podrska drzave, preko sredstava (subvencije) iz EU. Kako Srbija usmerava i koristi ta sredstva?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja