petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Selaković: Ekstremizam Albanaca sve jači

(Фото Танјуг)

NjUJORK – Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković istakao je danas na sednici SB UN, posvećenoj Kosovu i Metohiji, da je na KiM politička situacija nestabilna, a ekstremizam među Albancima sve jači.

Selaković je skrenuo pažnju i na najnovnovije razloge za zabrinutost Srba na KiM, pre svega reakcije Prištine vezane za manastir Visoki Dečani, gradnju vojne baze KBS u južnom delu Kosovske Mitrovice, vojne vežbe KBS..., podrivanje dijaloga sa Beogradom.

Uprkos tome, poručio je Selaković, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije.

„Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog”, naglasio je on.

Selaković je ukazao da su nedavni izbori na KiM potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači, te da smo svedočili takmičenju među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama.

Podsetio je da je tokom predizborne kampanje u srpskim sredinama ispisivan veliki broj uvredljivih i pretećih grafita, da su albanski političari u pratnji naoružanih lica sa oznakama terorističke OVK nenajavljeno su dolazili u srpske gradove i sela, dok su privremene institucije nastojale da umanje podršku koju Srpska lista ima na KiM pribegavajući nizu neregularnosti.

Prema njegovim rečima, pod izgovorom izmena biračkog spiska, velikom broju Srba na KiM uskraćeno je pravo glasa.

Ukazao je da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove tzv. vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Selaković je rekao da nerazumna antisrpska politika privremenih institucija u Prištini ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv kovida 19 iz centralne Srbije.

„U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije”, konstatovao je on dodajući da ovo nije prvi put da se srpski zdravstveni sistem na KiM i naši zdravstveni radnici nalaze na meti Prištine i ekstremista, prenosi Tanjug.

Selaković ističe da su napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu sve brojniji, navodeći da se samo prošle godine dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Pozivajući se na podatke Misije OEBS na KiM, rekao je da je u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30 odsto u odnosu na 2019. godinu.

„Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je 'bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice'. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice”, ukazao je šef srpske diplomatije.

Selaković je istakao i da su Srbi povratinici posebno ugrožena kategorija, koji svakodnevno žive u strahu od napada.

On je naglasio da u Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se više od 200.000 raseljenih Srba, koji 22 godine žive van KiM, vrate u svoje domove, dodajući da je i dalje 212.995 ljudi privremeno smešteno u centralnoj Srbiji ili većinski srpskim opštinama na severu pokrajine.

Kazao je i da se odvraćanje povratnika vrši kontinuiranim i sistematskim uništavanjem ekonomskih osnova za održivi povratak, a posebno je, dodaje, problematična zloupotreba optužnica za činjenje ratnih zločina.

Dok hapse interno raseljene prištinske vlasti vrše, tvrdi, najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu, sa ciljem potpunog onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti.

Pohvalio je što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini, podsećajući da, na primer, niko do sada nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara tokom sukoba na KiM, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi.

Takođe, ukazuje da se nisu pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine, a bilo ih je nekoliko – Staro Gracko, napad na Niš eksper u Livadicama, Goraždevac, Bistrica.

Selaković je rekao da očekuje nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava, pri čemu je potrebno da se posebna pažnja posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Takođe je izrazio očekivanje da će EU doneti odluku o produženju mandata Euleksu i u narednom periodu.

Posebno je istakao značaj Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SB UN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija.

S tim u vezi je istakao da Priština, protivno međunarodnom pravu ne odustaje od planova da instalira novog bezbednosnog aktera, poručujući da je neprihvatljivo donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane” i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga” u tzv. „Vojsku Kosova”.

Kao dodatni razlog za zabrinutost naveo je najavu izgradnje najveće baze KBS u južnom delu kosovske Mitrovice, što Srbi na severu KiM, podvlači, doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Izrazio je i ozbiljnu zabrinutost zbog najave učešća pripadnika tzv. KBS na multinacionalnoj vojnoj vežbi „Trenutni odgovor 21”, čije je održavanje planirano od 17. maja do 2. juna ove godine u organizaciji oružanih snaga SAD.

„Dodatne razloge za zabrinutost daje to što je održavanje dela vežbe planirano i na teritoriji KiM, van okvira angažovanja Kfora. Prvi put se na teritoriji KiM raspoređuju vojne snage koje nisu u sastavu Kfora”, rekao je Selaković i podvukao da jednostrani potezi Prištine u procesu militarizacije tzv. KBS predstavljaju pretnju po stabilnost i očuvanje mira u čitavom regionu.

Selaković je rekao da je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica UN, uključujući i pet članica EU.

Kazao je da je krajnje je vreme da albanski lideri pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju 'velike Albanije' ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. KBS na severu pokrajine”, poručio je Selaković.

Srbija je, ističe, spremna za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo premijer privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti, koji je, podseća, u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije.

„Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i EU, naziva 'principima' i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost 'Kosova', nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?”, upitao je Selaković.

Ministar je podsetio da je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini – formiranje ZSO – nije ispunjena već 2.917 dana.

Ukazao je da problemi postoje i u primeni onih sporazuma koje Priština nominalno ne osporava, navodeći posebno energetiku.

Privremene institucije u Prištini su registrovale svog operatera prenosnog sistema „KOSTT”, čime su, podseća, ostvarile sve svoje interese iz Sporazuma o energetici u okviru dijaloga, ali sa druge strane nisu prethodno ispunile svoj deo obaveza iz tih sporazuma, te do dan-danas onemogućavaju osnivanje i licenciranje srpskih energetskih kompanija, koje prema sporazumima na severu Kosova i Metohije treba da se bave ovim poslovima.

Takođe, kritikovao je i samovolju koju Priština sprovodi u vezi sa primenom sporazuma o slobodi kretanja koja ne zaobilazi ni zvaničnike ni druga lica iz centralne Srbije, bilo da su hodočasnici, interno raseljena lica, sportisti ili novinari.

Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, poručio je Selaković, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

„Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu”, zaključio je on.

Komеntari4
772be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zivko
У закључку, инсистирала је на томе да је Србија „починила највеће злочине у последњој декади после нацистичке Немачке“ које и даље не признаје, често користећи реч „геноцид“.Sta je odgovoreno na ovu uvredu?
mrki
A mi,kakvi smo mi postali osim sto stalno isticemo svoju nemoc.Nisam jos cuo odavno neki optimizam ili neki plan da stanemo na put gubljenju teritorije.
Moma Milacic
Bravo .. odmereno i konstruktivno ako je imao ko da cuje.
miki
istorija se ponavlja, postaje dosadno, ista prica ko i 1991 godine ... znamo kako se zavrsila, padom pristinje, jel sad nis na redu ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.