Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: RAJKO KOJIĆ (1956 – 1997)

Ako je zemlja oblak

Šezdeset pet godina od rođenja i dvadeset četiri godine od smrti prvog gitariste „Riblje čorbe“
Рајко Којић (Фото: Википедија)

Dvanaestog aprila 1956. godine u Jarkovcu je rođen, a jedanaestog aprila 1997. iz Beograda je „pobegao negde“, možda kad mu se na glavu srušio čitav svet, možda da se unapred podrugne rasprodaji bola, možda i da nam pokaže da ume da bude gadan kad je naše pažnje  gladan.

Rajko Kojić je jedan od najvećih gitarista koje je srpska i jugoslovenska rok muzika dala. Dobro, imamo Točka, i Točak je naš Hendriks. Rajku je nedostajalo malo daha, malo vazduha, malo otvorenog prostora da postane naš Riči Blekmor. Ili ne – zašto ga poistovećivati s bilo kim.

U muzičkom smislu, Rajko je bio tvorac i pokretač grupe koja će u istoriji ostati upamćena pod nazivom „Riblja čorba“.

Na prvom „Čorbinom“ albumu grupi je dao zvuk, ton, celinu. Taj album, „Kost u grlu“, najbolji je koji je ovaj bend ikad snimio.

Pružio je mnogo i na narednih pet albuma. Kad je „Čorba“ objavila svoje najpopularnije ostvarenje, „Mrtva priroda“, ponovo je zablistao, ali već kao čovek-tvorac koji se utapa u matici mašine.

Ono što je ovaj gitarista ostavio našem roku, a i našoj duši, čućete u pesmama „Ja sam još ona ista budala“, „Hej, ćale“, „Zvezda potkrovlja i suterena“, „Ostani đubre do kraja“, „Neke su žene pratile vojnike“, „Rekla je“, „Na Zapadu ništa novo“ i u mnogim drugim.

Može li zemlja da bude laka? Može, ako je zemlja oblak. U toj zemlji, gore, iznad naših ušiju, počiva i traje Rajko Kojić.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Наташа Вујовић
Безуспешно сам покушавала да научим да свирам гитару док смо као мантру понављали песме наше младости и певали их одлазећи на екскурзије...Били су бунт и велика метафора једног времена, које је неговало критичку свест...Били смо "у току са Светом"...Знали смо предности и недостатке и Истока и Запада... И сањали, иако разочарани првим љубавима, певали "Остани ђубре до краја". Љубав је била колективни амалгам. Боже, колико су ускраћене генерације које нису осетиле ту плиму слободе и самосвести...
Ђорђе Сибиновић
Легенда рок гитаре! Недостижан!
Tašmajdan
Neke davne '79 bio mi je prvi momak sa kojim sam prošetala Tašem, prvi put poljubila...on došao iz malog mesta da studira Višu ekonomsku, ali ljubav prema muzici je bila ta koja ga je odvela drugim putem, drugim putem u svakom smislu. To tinejdžersko druženje trajalo je samo jedne jeseni, ali sećanje na njega traje i danas. Lepo je da postoje ljudi koji ga se sećaju, neka mu je laka zemlja.
sasa strizak
Naravno da postoje...vio u Jarkovcu pre 2 godine da mu zapalim svecu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.