Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je kovač Miloje uništio nemački tenk

U neravnopravnoj borbi pred Užicem protiv nemačke osme tenkovske divizije koja je u naletu gazila pred sobom, poginulo 118 branilaca: 51 civil i 67 vojnika
Немачки тенк (фото Википедија)

Užice – Navršava se sutra 80 godina od kada je na početku Drugog svetskog rata grupa rodoljuba – građana Užica, oficira i vojnika Vojske Kraljevine Jugoslavije – stala u odbranu ovog grada 15. aprila 1941. pred nadirućim nemačkim okupatorom. Tada je kod ulaza u Užice na Sarića Osoju, u neravnopravnoj borbi protiv nemačke osme tenkovske divizije koja je u naletu gazila pred sobom, poginulo 118 branilaca: 51 civil i 67 vojnika.

Jedan od njih Miloje Zečević, kovač iz Lipovca kod Topole, uspeo je da uništi nemački tenk, ali je smrtno stradao. Pisani izvori novijeg datuma navode da je Miloje, kao mobilisani podoficir jugoslovenske vojske, na Sarića Osoju u zasedi sa svojom jedinicom čekao okupatora. Kad je nemačka kolona naišla putem ka Užicu skočio je na prvi tenk i bombom uništio i oklopnjak i posadu. Odmah zatim Zečević je pokošen vatrom iz drugog tenka.

Otpor naoružanih građana i vojnika okupatoru bio je i u drugim delovima grada, pred moćnijom silom nisu istakli „belu zastavu”. Ali ubrzo su ućutkani topovi odbrane sa Dovarja i Zabučja. Ostalo je, ipak, upamćeno da se Užice tokom Aprilskog rata nije olako predalo fašistima.

(Foto S. Jovičić)

Tek tri decenije po završetku rata postavljen je na Sarića Osoju spomenik palim u toj prvoj odbrani Užica u Drugom svetskom ratu. Zvali su ga tada „spomenik neznanom junaku”, jer se nije znalo ko je uništio nemački tenk. Valjalo je potom da prođe još 37 godina da bi se utvrdilo da je taj neznani junak u stvari Miloje Zečević iz Lipovca. Njemu je 2015. ovde postavljena spomen-ploča, a pored nje 2016. još jedna veća sa imenima ostalih 117 rodoljuba stradalih na ovom mestu 15. aprila 1941.

Minulih proleća predstavnici grada Užica, Narodnog muzeja i boračkih udruženja kod ovog spomenika odavali su poštu poginulima. Najavljeno je da s će to uraditi i ovog 15. aprila, na 80. godišnjicu događaja.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Борба није била неравноправна него бесмислена, без школованог кадра, припадници Комунистичке партије су гурнили у смрт десетине ужичких мајстора и занатлија, нико их није теро да трче пред немачку колону. И сада уместо да се из ове трагичне погибије извуку поуке, ми још величамо њихову бесмислену смрт. Погинути за слободу је часно, али погинути глупо је бесмислено. Исто је и са Сремским фронтом, итд...
Zoran
Brate ovo nema veze sa Kadinjacom i onom suludom pogibijom celog bataljona.Ovo je bila borba u Apriskom ratu.
Tašmajdan
Tačno. Nepobitno tačno. Iako naprimer Gavrila Principa niste ni pomenuli. Do dan danas niko od ovih dežurnih rodoljuba, koji su se prvo klanjali Brozu, pa onda Slobi, pa danas Putinu i Siju.... nije u stanju da navede i obrazloži kakvu je korist imala Srbija, ili Srbi u Bosni od atentata u Sarajevu. Razaranja i satiranje cele jedne generacije muškaraca, pa se to još slavi. Ludilo!
Nikola
Sramota u kakvom je stanju spomenik! To samo pokazuje nas odnos prema proslosti i herojima.
Vladimir Jelic
Herojski čin! Večno hvala!
Милош
Већина људи која је пружала отпор је имала само један циљ, ослобођење од Немаца. Сви су почели на страни наше војске наравно, а потом се јавио и партизански покрет. Жалосно је што смо се поделили у Другом светском рату, и због тога ће заувек бити бачена сенка на херојски отпор обичних љути, регуларне војске, и партизана. Слава и хвала свима у сваком случају.
Саша Микић
КПЈ је Други светски рат дочекала са 8000 чланова. У почетку рата у партизанским јединицама су већина били комунисти, да би крај рата дочекали у јединицама у којима су комунисти били у мањини. Значи да се већина борила за слободу, а не због саме идеологије. Што се тиче ЈВуО и ту је било разлике. Доста њих је штитило народ и да их није било народ у тим крајевима не би преживео. Они који су послушали краља после рата су имали све привилегије као и други.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.