četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 14.04.2021. u 18:40 Milenko Pešić

Umesto smanjenja, SAD šalju nove trupe u Nemačku

Povećanje broja američkog osoblja za 500 ističe našu posvećenost Nemačkoj i NATO-u, kaže šef Pentagona Lojd Ostin, koji će se danas u Briselu pridružiti Entoniju Blinkenu
Амерички војници остају у Немачкој (Фото АП)

Suočeni s „pretnjom” sa Istoka, Amerikanci i Evropljani zbijaju redove i pokušavaju da što pre „zakrpe rupe” u transatlantskom savezu koje je napravio Bajdenov prethodnik. Osim ulaska dva broda američke mornarice u Crno more, novi signal Rusiji stigao je juče iz Berlina, najavom da će SAD povećati broj vojnika u Nemačkoj za 500, umesto da ga smanji.

Kao što je Džozef Bajden najavio u februaru, od Trampovog plana za povlačenje trećine stacioniranih američkih vojnika, odnosno 12.000, u ovoj članici NATO-a, u cilju „kažnjavanja” Merkelove zato što ne izdvaja dovoljno za odbranu, neće ostati ništa.

„Ovo planirano povećanje broja američkog osoblja ističe našu posvećenost Nemačkoj i celokupnom NATO-u”, rekao je juče američki ministar odbrane Lojd Ostin posle razgovora s koleginicom Anegret Kramp-Karenbauer, na početku svoje prve evropske turneje, prenosi AP.

Nemačka ministarka odbrane zahvalila je Ostinu, rekavši da je ovo znak vrlo jake saradnje dve zemlje.

„Naravno, sjajna je vest da su Sjedinjene Američke Države odustale od planova za povlačenje svojih trupa iz Nemačke, kao što je najavio predsednik Bajden u svom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, već suprotno – ove snage će se dodatno povećati za 500 ljudi”, rekla je Anegret Kramp-Karenbauer.

Ovo predstavlja znatan preokret u odnosu na odluku bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da prebaci trupe iz Nemačke u Poljsku kako bi se njihov broj smanjio na 24.000. Kramp-Karenbauerova je juče istakla da „nemački i američki vojnici stoje rame uz rame u brojnim operacijama”, što je dokaz rastućeg američko-nemačkog partnerstva.

Novi šef Pentagona, koji je pravo iz Izraela stigao u Berlin, naglasio je da je povećanje broja trupa SAD u Nemačkoj, koje će početkom jeseni biti razmeštene u blizini Vizbadena, znak podrške Severnoatlantskoj alijansi.

„Prvo pitanje odnosi se na trupe stacionirane u Nemačkoj, o čemu sam ranije govorio, i da li je ovo signal Rusiji. Dozvolite mi da vas uverim da je ovo signal NATO-u da podržavamo NATO u potpunosti i, što je najvažnije, da cenimo odnos s našim partnerom ovde u Nemačkoj. Nastavićemo da jačamo naše partnerstvo i savezništvo. Ovo povećanje vojnog prisustva pruža nam dodatne mogućnosti u svemiru, sajber prostoru i u vezi s drugim pitanjima”, istakao je Ostin, koji će pre odlaska za Brisel, a potom London, posetiti Američku vojnu komandu za Evropu i Afriku na jugu Nemačke, u Ramštajnu.

Osim šefa Pentagona, u Evropu je juče je stigao i drugi ključni čovek Bajdenove administracije Entoni Blinken, i to samo tri nedelje pošto je učestvovao na ministarskom sastanku NATO-a. Šefu Stejt departmenta danas će se u Briselu pridružiti i Lojd Ostin. Na dnevnom redu sastanka s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom su gomilanje ruskih trupa na granici s Ukrajinom i situacija u Avganistanu, uoči roka za povlačenje američkih trupa, koji ističe 1. maja i za koji je sasvim izvesno da neće biti ispoštovan.

„Drago mi je što se vraćam u Brisel. SAD su posvećene obnovi američkih saveza, posebno sa našim saveznicima u NATO-u”, poručio je Blinken uoči dolaska u Brisel, gde će, osim s evropskim zvaničnicima. razgovarati i sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom.

Ovakva američka diplomatska ofanziva u Evropi, a pogotovo najava uplovljavanja dva američka ratna broda u Crno more, podigla je temperaturu u Kremlju. Moskva je upozorila Vašington da je bolje da se drži podalje od Rusije i Krima, rekao je juče zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, dodajući da je rizik od izbijanja incidenata visok.

„Sjedinjene Države treba da shvate da su rizici od izbijanja incidenata veliki. Već tokom ove godine uočili smo nešto slično, samo u drugom akvatorijumu. Upozoravamo SAD da im je bolje da se drže podalje od Krima i naše crnomorske obale. To je za njihovo dobro”, rekao je juče Rjabkov novinarima, uz napomenu da američki ratni brodovi nemaju šta da rade kod obala Rusije.

Komеntari14
afa6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko
Da li znate gde ste posli? U ime kog cilja? (zbog novca , to znam ,nego postoji li neka nematerijalna vrednost )
sale
Ti nemci su već toliko dugo pod okupacijom američkih snaga da su izgleda zaboravili kako funkcionisati bez njih.
Коза и рог
@mila simic Манте Википедију. Немачка војска је у плачном стању. Огромни проблеми са резервним деловима, оперативно им 1/5 авиона, 1/3 тенкова чак и мање, проблеми са артиљеријом, немају стручног кадра, недостатак горива и мазива и за основну обуку, недостатак папира за куцање, ... читајте извештаје немачког генералштаба Бундестагу.
mila simic
Nemacka vojska ima 184.000 vonika i sposobna je i bez NATO da reaguje. Vojno naoruzanje je moderno i vojnici su visokoobuceni.
Prikaži još odgovora
mrki
Poslali u Ukrajinu 40 hiljada svojih vojnika,a zameraju Rusiji sto razmestaju svoju vojsku na svojoj teritoriji.Zapadna pravila.
Миша Бизон
Нема у Украјини америчке војске, а камоли тих фантастичних 40 хиљада. Има само неколико десетина америчких и пољских инструктора. Америка не може да скупи на једном месту без огромног напора толику војску а не да је смешта у зону потенцијалног сукоба са Русима који би то почистили за 24 сата.
Ljubinka
Pitanje je vremena kada ce Nato vojnici sa nasih prostora (Crna Gora,Hrvatska...) da osvanu u Donbasu i da stite teritorijalni integritet Ukrajine. Clanstvo to podrazumeva.
Milan Stanković
Pa ni Trampov plan o povlačenju nije zapravo bio o povlačenju nego repozicioniranju trupa u Poljsku i neke druge evropske zemlje.
vrhunska bahatost
Americke baze je trebalo zatvoriti u Evropi. Kakav NATO, kakvi bakraci.
Драган П.
Неће их нико затворити, док се "јово" пита!
jovo
ko ce da zatvori ?
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja