sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 14.04.2021. u 20:48

Evropska komisija planira da se zaduži za 150 milijardi evra

Фото Пиксабеј - Н.Т.

BRISEL - Evropska komisija planira zaduživanje u iznosu od oko 150 milijardi evra godišnje do 2026, radi finansiranja svog najvećeg programa ikada za „zeleniji” i digitalizovaniji 27-člani blok, čime će postati najveći emiter duga u evrima, objavila je danas Komisija.

Ovaj ekonomski plan EU dogovoren je u iznosu od 750 milijardi evra po cenama iz 2018. godine, ali po sadašnjim cenama on iznosi ukupno 807 milijardi evra, prenosi Rojters.

Od ukupnog iznosa novca 338 milijardi evra planirano je za grantove, a 386 milijardi za kredite za 27 zemalja EU, dok je ostatak namenjen za druge zajedničke programe EU. Sredstva će biti distribuirana tokom narednih pet godina, pri čemu će trećina biti potrošena na smanjenje emisije ugljen-dioksida u 27 ekonomija EU.

Svaka od zemalja članica Unije može da dobije ove godine u predfinansiranju 13 posto novca od svog dela.

Ako se vlade EU fokusiraju ove godine na komponentu grantova u predfinansiranju, zaduživanje EU u trećem kvartalu moglo bi da iznosi oko 45 milijardi evra, rekao je evropski komesar za budžet Johanes Han.

Komisija je saopštila da će izdavati obveznice sa rokom dospeća od tri, pet, sedam, 10, 15, 20, 25 i 30 godina i trezorske zapise s dospećem od jedne godine.

Zaduživanje će početi čim svih 27 nacionalnih parlamenata EU ratifikuju Odluku EU o sopstvenim resursima, odnosno zakon kojim se garancije vlada EU povećavaju sa 1,4 posto na 2,0 procenta bruto nacionalnog dohotka (BND) do 2058. godine.

„Naše strukture će biti spremne do juna i teoretski bismo tada mogli da krenemo da se zadužujemo, ali to zavisi od brzine kojom će države članice završiti proces ratifikacije”, rekao je Han na konferenciji za novinare.

Ratifikacija tog zakona je neophodna jer će garancija budžeta EU omogućiti Uniji da se zadužuje po najnižim mogućim kamatama na tržištu.

To je samo sigurnosna mera, budući otplata zajmova treba da se servisira od novih poreza o kojima će se EU dogovoriti tokom narednih godina, a ne iz nacionalnih budžeta. Predviđeno je da otplata počne 2028. godine i da traje do 2058.

Zajmove će vraćati zemlje koje dobiju kredite i grantove iz budžeta EU od novca prikupljenog od poreza koji tek treba da budu dogovoreni.

Unija planira nove poreze na uvoz robe iz zemalja za koje se proceni da se manje pridržavaju strogih ciljeva u vezi s emisijom CO2, zatim nove namete na emisiju CO2 u sektoru transporta, kao i digitalni porez. Takođe planira porez na finansijske transakcije i finansijski doprinos koji se odnosi na korporativni sektor, odnosno na novu zajedničku osnovicu poreza na dobit, prenosi Tanjug.

 

Komеntari3
ac074
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Po toj logici trebaju i Srbiji dati koju milijardu i to bezpovratno.Jer je ona na takvom geografskom polozaju,srediste Balkana da ce im zatrovati vazduh u celoj Evropi.Bez obzira dokle su stigli sa izbacivanjem uglja iz upotrebe.Jer,ne zaboravimo da su istovremeno uveli i veci porez za uvoz robe iz zemalja koje nemaju ovaj ekoloski program.Sto znaci da su oni sami krivi jer ne daju da se Srbija ekonomski podigne i sama izbori sa ovim preskupim procesom eliminisanja uglja kao energetskog goriva.
miroslav sarcanski
Pristupno poglavlje za ekologiju Srbija jos nije otvorila. Gruba procena je da ce za dovodjenje ekologije na standarde EU biti potrebno uloziti 15 milijardi evra, od cega EU daje bespovratna sredstva i garantuje za kredite EIB. Naravno, Srbija takodje treba da obezbedi deo sredstava. S jedne strane industrija donosi rast BDP, sa druge strane ugrozava ekologiju. Zbog toga i prozivka EU za ekoloske crne tacke u Srbiji, koja se svodi na: Dopustate da Kinezi prljaju, a mi treba da placamo ciscenje.
Vladica Zivkovic
A kod koga se oni zadužuju...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja