Gradonačelnica Sarajeva neće ukloniti natpise koji vređaju Srbe

Sarajevo – U svom prvom javnom istupu, novoizabrana gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić poručila je da ona „ne priznaje i ne podržava podele” i da će njena misija biti „da ujedinimo i da stvaramo nove vrednosti”, te da će zajedno sa svojim saradnicima „vredno raditi na vraćanju zlatnog doba Sarajeva”, koje je, naglasila je ona, „multikulturalan grad”.

Samo dan nakon što je i zvanično preuzela novu funkciju Karićeva je u suočavanju s prvim izazovom, direktno povezanim s interesom Srba, pokazala sasvim drugo lice i potvrdila da to što je Sarajevo dobilo mladu gradonačelnicu ne znači da je dobilo i „novu mladu politiku”. Svoj odnos prema Srbima, kao jednom od ravnopravnih i konstitutivnih naroda, ona je razotkrila u odgovoru na zahtev gradonačelnika Istočnog Sarajeva Ljubiše Ćosića. U tom zahtevu Ćosić je od Karićeve tražio uklanjanje tabli sa sarajevske Većnice i iz Ulice Ferhadija (bivša Vase Miskina), na kojima je srpski narod predstavljen kao „zločinački i agresorski” i koje podstiču mržnju prema Srbima. Tražio je i vraćanje ranijih naziva sarajevskim ulicama (ukupno 125), koje su sve do ratnih dešavanja u BiH nosile imena znamenitih Srba, među kojima su bili i oni čijom zaslugom je 6. aprila 1945. godine oslobođeno Sarajevo.

„Za vreme gradske administracije na čijem sam čelu neće biti promene ploča. Srpski narod u BiH jeste konstitutivan narod koji je ugrađen u temelje ZAVNOBiH-ovske BiH, ali osporavanje istorijskih i sudski utvrđenih činjenica je nedopustivo”, navela je, između ostalog, Karićeva u odgovoru Ćosiću.

Nakon njenog odgovora usledile su brojne reakcije iz Sarajeva. Mnogi koji podržavaju mišljenje Karićeve i koji i od nje očekuju da nastavi višedecenijsko ignorisanje ustavnih i zakonskih prava srpskog naroda, uputili su oštre kritike i otvorene pretnje gradonačelniku Ćosiću. Član Veća sarajevske opštine Stari Grad Anis Krivić poručio mu je da bi, možda, mogao da traži uklanjanje ploča tek nakon što „počisti svoju avliju” i „ukloni spomenik koji je u Istočnom Sarajevu postavljen preminulom ruskom ambasadoru u UN Vitaliju Čurkinu”, jer je on „sprečio da UN izglasa rezoluciju o genocidu u Srebrenici”.

Ćosić za „Politiku” kaže da se pretnji ne plaši, a onima koji mu prete poručuje da će doći i u sred Sarajeva im javno reći šta misli o uvredljivim natpisima na tablama i promeni naziva 152 ulice.

„Ta histerija i retorika koja dolazi iz Sarajeva je, u najmanju ruku, zabrinjavajuća. Nažalost, takva reakcija sarajevske javnosti i neprimerene poruke nekih tamošnjih zvaničnika upućene meni, samo potvrđuju da BiH ni nakon 26 godina, koliko je prošlo od završetka Otadžbinsko-odbrambenog rata, nije moguća država i da se svako mišljenje koje se ne uklapa u percepciju Bošnjaka, praktično, dočekuje na nož”, naglasio je Ćosić.

On će, kaže, sačekati da dobije i pismeni odgovor od gradonačelnice Sarajeva i načelnika Opštine Stari Grad Ibrahima Hadžibajrića, kome je uputio zahtev, a onda će se obratiti Ustavnom sudu BiH za zahtevom za ocenu ustavnosti sadržaja teksta na tabli istaknutoj na zidu pored ulaznih vrata u Većnicu i onoj u nekadašnjoj ulici Vase Miskina.