utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kako video-igre pomažu lekarima

U edukaciji danas imamo ono što sam pre desetak godina počeo da proučavam u obliku učenja na daljinu. Pandemija je ubrzala ovaj proces, kaže profesor Marko Suvajdžić sa Univerziteta na Floridi
Марко Сувајџић (Фото: лична архива)

Prva nacionalna konferencija „Studije video-igara: nova interdisciplinarna naučna oblast” biće održana u decembru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ova akademija je kreirala studijski program dizajn video-igara na koji je upisana treća generacija studenata. Ista ustanova je i nosilac projekta „Analiza industrije video-igara u Srbiji: ka novim zvanjima i obrazovnim profilima”. Inače, dve decenije je prošlo od prve konferencije Studija igara u Kopenhagenu gde postoje master i doktorske studije u ovoj oblasti.

Naša konferencija će ispitati kontekst pojavljivanja video-igara u društvu i kulturi, formalne strukture igre, naratološke aspekte, estetsko i psihološko dejstvo na igrača, politiku identiteta, obrazovne, terapeutske, umetničke ili propagande svrhe. Na njoj će učestvovati i Marko Suvajdžić, vanredni profesor na Univerzitetu na Floridi, koji predaje dizajn i produkciju igara, kao i preduzetništvo u novim medijima, to jest digitalni startap.

‒ Studije dizajna video-igara su dosta napredovale u Americi. Danas već postoji veliki broj univerziteta koji nude predmete ili specijalizacije u ovoj oblasti. Ono što je meni najzanimljivije jeste digitalni prostor gde se video-igre dotiču sa novim tehnologijama (veštačka inteligencija, blokčejn, VR/AR). Interaktivnost video-igara je ono što ih čini popularnim. Većina ljudi preferira interakciju u odnosu na pasivne medije, poput televizije ‒ kaže Marko Suvajdžić za naš list.

Tema njegovog doktorata je uticaj novih tehnologija na transformaciju društva. Usredsredio se na edukaciju i zdravstvo, a ovi sadržaji mogu da se kreiraju i za potrebe vojske, politike, ekonomije...

‒ U edukaciji mi danas imamo ono što sam pre desetak godina počeo da proučavam u obliku učenja na daljinu. Pandemija je ubrzala ovaj proces, tako da ono što smo možda očekivali da se desi tek za pet do deset godina već se desilo tokom 2020. Pandemija će ostati zapamćena kao prekretnica u školovanju i radu na daljinu ‒ navodi naš sagovornik.

‒ Zdravstvo je oblast u kojoj je recimo „Epl” veoma aktivan i razvija mnogo aplikacija za svoj „Epl voč”. Trenutno radim na sistemu koji prezentuje meditaciju unutar VR, koji je povezan sa sistemom za biofidbek, tako da u realnom vremenu prikazuje različite prizore na osnovu skena moždanih talasa osobe koja meditira. Sistem trenutno prilagođavamo za zdravstvene radnike s ciljem da se smanji stres na radnom mestu.

Često se dovode u vezu posthumanizam i video-igre. O tome, i o političkoj korektnosti u igrama, Suvajdžić kaže:

‒ To je zato što video-igre često predstavljaju igrača kao avatara (na sanskritu otelotvorenje). Kako veštačka inteligencija sve više napreduje, filmovi naučne fantastike postaju apsolutno realni za implemetaciju. Ljudi su od pamtiveka bili zainteresovani za besmrtnost, a inteligentni avatari upravo nešto tako i obećavaju. Kako su video-igre prihvaćene kao oblik umetnosti, samim tim one dozvoljavaju umetničku slobodu bez cenzure. Politička korektnost tu može biti poželjna iz moralnog ugla, ali nikako ne sme biti i zakonom zahtevana. Kreativnost ne trpi cenzuru.

Nakon Matematičke gimnaziju u Beogradu i studija kompjuterskih nauka na Univerzitetu u Severnoj Floridi, naš sagovornik se preselio u San Francisko i radio za niz startapova iz oblasti interneta i video-igara. U tom gradu završava master iz fotografije i dizajna. Odlazi za Indiju i snima dokumentarac „Život i smrt na reci Gang”, premijerno prikazan u Beogradu, a prava za film prodata su televizijama u Americi, Španiji, Izraelu...

U Beogradu 2005. osniva prvu Katedru za kompjutersku umetnost i dizajn u Srbiji pri Akademiji umetnosti. Otvara „Organik tu didžital” studio za produkciju video-igara sa centrima u Beogradu i San Francisku.

‒ Doktorirao sam na Univerzitetu umetnosti na katedri Miška Šuvakovića, gde mi je mentor bio jedan od ogromnih uzora u životu, profesor Nikola Maričić. Dobio sam 2013. ponudu koja se ne odbija od Univerziteta na Floridi i drugi put se preselio iz Beograda za Ameriku. Njih je zaintrigiralo moje paralelno bavljenje prosvetom i produkcijom video-igara. To je redak spoj, jer se naučnici bave teorijom, a tvorci igara nemaju kvalifikacije da predaju na univerzitetu. U Americi sam 90-ih godina stekao državljanstvo i bio aktivan na konferencijama, što je u velikoj meri doprinelo da mi ponude mesto zamenika direktora pri naučnoistraživačom centru „Didžital vorlds institut” unutar Univerziteta na Floridi ‒ priča Suvajdžić.

Budućnost video-igara vidi u sve većoj interaktivnosti kroz korišćenje novih tehnologija. Igre koje budemo igrali za 20 godina biće, kaže, veoma drugačije od današnjih. Nećemo ih, svakako, igrati na TV-u.

‒ To su neki trendovi koje očekujem da moji studenti sa Floride, kao i iz Beograda kreiraju u budućnosti. Način na koji studenti danas razmišljaju je drugačiji, pa će tako i digitalni prostor koji budu stvarale nove generacije biti potpuno unikatan. Svoju ulogu tu vidim kao svojevrsnog trenera koji ih podučava osnovama i istovremeno ih inspiriše da osmisle stvari koje ja sam možda ne mogu ni da zamislim. Kreativnost je multigeneracijski projekat” ‒ poručuje Marko Suvajdžić.

Komеntari1
573a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokić
Pomažu, ipak formalno/logičko nije u stanju da stvori "robota koji misli". Homo sapijens je ovladao mat/geometrijskim apstrakcijama ali veoma malo poznaje - čulne funkcije - koje smo nasledili dugom evolucijom; čula su kombinacija bioloških predispozicija sa jedne strane i kulturnih matrica sa druge strane. Elementarni čulni podaci - ne predstavljaju - osnovne činjenice iskustva - jer i naša čula "teoretišu" (kognicija, afekti, konaktiva) - Gordijev čvor oseta je mešavina kvaliteta i relacija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja