četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 15.04.2021. u 19:54 S. Kovačević

Sećanje na tragični novosadski april

Od 13. aprila, narednih nekoliko dana stradalo je 500 ljudi, uglavnom srpske i jevrejske nacionalnosti. Ubijani su u odmazdi, jednom osvetničkom napadu
За неколико априлских дана 1941. убијено je 500 људи, углавном Срба и Јевреја (Историјски архив Новог Сада)

Novi Sad – Bivši službenik Bogdan Šikoparija uspeo je da se spase smrti tokom streljanja grupe ljudi u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu, kada se ranjen izvukao iz plićaka Dunava i sakrio u obližnjoj šumi. Po oslobođenju je bio saslušan pred anketnom komisijom pri Komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saradnika u Vojvodini, a dokument o tome čuva Istorijski arhiv Novog Sada.

Šikoparija je ispričao da su ga u njegovoj kući u Novom Sadu (13. aprila 1944, kako je rukom zapisano na dokumentu, ali veruje se da je datum ipak iz 1941), napali mađarski pogranični vojnici, na prijavu nekog molera F. da ima sakrivenu pušku.

Pretučen je i opljačkan, a onda odveden u zatvor okružnog suda koji je već bio prepun premlaćenih ljudi. To pitanje „pretrpanosti”, kako je naveo, rešavale su mađarske vojne sudske vlasti tako što su jedanput dnevno, a nekad i po dva puta, odabirali po 50 zatvorenika iz postrojene grupe, koji su odvođeni na streljanje, po odabiru istražnog sudije K. M.

„Tako sam i ja jednog dana odabran sa grupom od oko 50 i odveden na streljanje na obalu Dunava. Tu smo svi morali da kleknemo u vodu u plićak kako bi lakše nakon streljanja mogli biti gurnuti odmah u Dunav koji je leševe postreljanih odnosio. Kada smo svi tako u plićak poklecali, pogranični vojnici su nas miterljezom stali streljati. Ja sam samo čuo jauk i zapomaganje, a onda sam se i ja onesvestio zadobivši hitac u desnu sisu.

Tako sam u nesvestici ležao do navečer a tada sam se osvestio i video oko sebe leševe streljanih drugova kako se valjaju po plićaku mrtvi i krvavi. Moja rana srećom nije bila smrtonosna i ja sam se kad sam se osvestio pridigao, otišao sam u obližnju šumu i tu sam čekao dok se nije smračilo, a onda sam pobegao u bolnicu Dr Uzelca gde mi je pružena prva pomoć”, izjavio je Šikoparija, navodi se u zapisniku anketne komisije.

Njegovo svedočenje govori o jednom od brojnih tragičnih novosadskih događaja tokom okupacije, od čijeg početka se ovih dana navršilo tačno 80 godina. Nemačke snage su bile ušle u Novi Sad 12. aprila, a Hortijeva vojska 13. aprila 1941. nakon čega su usledili dani odmazde nad civilnim neboračkim stanovništvom, podseća direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev.

„Smatra se da je od tog 13. aprila narednih nekoliko dana stradalo 500 ljudi, uglavnom srpske i jevrejske nacionalnosti. Ubijani su na pravdi boga, u odmazdi, jednom osvetničkom napadu. Vojnici su upadali ljudima u dvorište, pucali, pravili metež i onda njih optuživali”, kaže za „Politiku” ovaj istoričar.

Odvođeni su na egzekucije u kasarnu „Vojvoda Bojović”, u Futošku ulicu, delove grada u kojima su živeli Srbi – Podbaru, Salajku, kao i na periferiju, u Rajinu šumu koja odvaja Novi Sad od kaćkog atara, a tu se inače pre toga, napominje Đurđev, išlo na Đurđevdanski uranak.

Odbornik Bojan Radojević (DSS) kaže da je 13. april posle racije, možda najcrnji dan u istoriji Novog Sada i navodi da njegova stranka pokreće inicijativu da se ovaj datum dostojno obeležava.

„Dan se uopšte dosada ne obeležava i mi smatramo da je to sramota za Novi Sad, jer posle racije, 13. april je možda najcrnji dan u istoriji Novog Sada. Smatra se da je na taj dan, i sledeća dva dana, postradalo oko 500 žrtava, pretežno Srba i Jevreja”, kazao je ovaj odbornik uoči prošle sednice gradske skupštine koja je održana 13. aprila.

Povodom 80 godina od početka okupacije, Istorijski arhiv grada priredio je izložbu „Novi Sad u aprilu 1941” o nekoliko najvažnijih događaja koje se odnose na 27. mart, šestoaprilsko bombardovanje, dizanje mosta u vazduh, uključujući i događaj iz obližnjeg Siriga, koji se smatra prvim masovnim zločinom nad civilima na prostoru nekadašnje Jugoslavije, kada je u jednom satu, prema navodima istoričara Đurđeva, ubijeno 111 ljudi.

 

Komеntari9
5a42e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Luis
Šta je radio Nedić za to vrijeme?
Саша Микић
У Србији у то време је била окупациона немачка власт. Комесарска управа Милана Аћимовића је успостављена 30 априла, а Влада народног спаса на челу са Миланом Недићем тек у августу. Уосталом по договору између Сила осовине Бачка је припала Мађарској, тако да Немци ту нису имали неког већег утицаја.
Саша Микић
@Lazar Нису били неодговорни официри, већ добро плаћени британски агенти. @Draskone Или нисте добро прочитали текст, или не знате историју. Нови Сад и цела Бачка су припали Мађарима и рацију и бацање под лед нису извеле усташе, већ мађарски хонведи.
Lazar
Ovaj zlocin se desio samo 16 dana posle puca koga je izvela grupa neodgovornih srpskih oficira. Oni su 27 marta uhapsili kneza Pavla i srusili vladu koja je potpisala mirovni ugovor sa Nemackom. Hitler je odlozio napad na SSSR i napao Jugoslaviju. Pucisti nisu znali da ce im parola BOLJE GROB NEGO ROB doneti rat, haos i genocid. Skoro svi oficiri-pucisti su pobegli u inostranstvo da se nikad vise ne vrate.
Draskone
Srbi ponovo zalaze u sitna crevca. Zašto su ustaše izvršile odmazdu. Kakav besmisleni komentar. Po toj logici mora da Su srbi i Jevreji nešto zgrešili pa su ih hiljade bacili pod led u dunavu. Najekstremnijim fašistima, koji se zovu ustaše, bilo je potpuno svejedno ima li iki nema razloga za odmazdu. Taj dan svakako treba obeležavati. Da senezaboravi.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
13. април 1941? Пре ће бити како пише у записнику, 1944. Јер тако брзо, пре него што је и окончан Априлски рат, ни Немци нису могли да успоставе власт, а камо ли Мађари.
Драган П.
Мађарска војска је по целој Бачкој починила бројне злочине баш приликом уласка у њу, док је Априлски рат још трајао. Први масовни злочин у целој Југославији у 2. св. рату био је масакр у Сиригу који је и поменут у чланку. Разлог је био пропаганда. Свој упад у небрањену Бачку Мађари су хтели пред својом јавношћу да представе као херојско "ослобађање" својих "јужних крајева" и победу над Србима после жестоке борбе. Зато су исценирали сукобе, а заправо су извршили бројне масакре над цивилима.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja