subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 15.04.2021. u 21:25 Danijela Davidov-Kesar

Trećina obolelih od korone kasnije ima neurološke probleme

Lekari upozoravaju da šest meseci nakon preležanog kovida 19 pacijenti mogu da imaju poremećaj pamćenja i koncentracije, nesanicu, razdražljivost i razne mentalne smetnje
Интензивна нега ковид болнице у Батајници (Фото Танјуг)

Kod svakog trećeg pacijenta koji je imao kovid 19, zabeležena je i pojava psiholoških ili neuroloških problema u narednih šest meseci, pokazala je najnovija studija u SAD. Čak 34 odsto onih koji su preležali koronu dobili su i neku od dijagnoza neurološkog ili psihološkog stanja što je trajalo pola godine od kada je osoba zaražena. Kako je navedeno u časopisu „Lanset psihijatrija”, najčešća dijagnoza bila je anksioznost, koja je utvrđena kod 17 odsto lečenih od kovida 19, zajedno sa poremećajima raspoloženja koja su dijagnostikovana kod 14 odsto pacijenata. Neurološki problemi su bili ozbiljniji kod hospitalizovanih pacijenata i teži posle preležane korone u odnosu na one koje imaju ljudi posle gripa ili drugih respiratornih infekcija.

„Ta stopa se progresivno povećavala zajedno sa težinom kliničke slike kovida 19. Ako pogledamo pacijente koji su bili hospitalizovani, ta stopa se povećala na 39 odsto”, rekao je Maksim Tak, saradnik odeljenja za psihijatriju na Univerzitetu u Oksfordu i koautor nove studije, koja je obuhvatila 236.000 ispitanika.

Kako za „Politiku” ističe primarijus dr Marjana Vukićević, direktorka Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, trećina onih koji su preboleli koronu ima postkovid simptome, koji mogu da budu blaži poput „mutnih” misli u glavi i zaboravnosti, bolova u mišićima ali i neuropatskih smetnji. Naša sagovornica napominje da se najčešće kod ljudi primećuje poremećaj pamćenja, što je ona primetila i kod zaposlenih u bolnici, kada su se vratili na posao posle preležane korone.

– I depresija se javlja kod trećine obolelih, kao i pad memorije, odnosno nemogućnost upamćivanja. Na sreću, pokazalo se da je to prolazno stanje i da traje od tri do šest meseci. U neurološke smetnje se ubrajaju i problemi sa gubitkom ukusa i mirisa, što prođe najviše za tri meseca. Neurološke smetnje su posledica direktnog uticaja kovida na nerv ili indirektnog, preko koagulacije i imunoloških mehanizama kada dođe do moždanog udara. Kovid deluje tako što utiče na zgrušavanje krvi i stvaranje tromba. Nekada se dogodi da se zajedno sa kovidom javi moždani udar. Tada ostavlja posledice koje su trajne, poput invaliditeta – naglašava dr Vukićević.

Prema rečima docenta dr Ivane Stašević Karličić, direktorke Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, sada je već poznato da kovid 19 nije samo respiratorno već i multisistemsko oboljenje sa naročitim afinitetom za centralni nervni sistem. U literaturi se već „referišu” podaci o mentalnim smetnjama tokom i nakon preležane korone, a naši lekari su ih u praksi i videli.

– Tokom kovida 19 simptomi fluktuiraju od poremećaja koncentracije i pažnje, opšte bradipsihije, odnosno usporenog razmišljanja, poremećaja sna, razdražljivosti, pada životne energije, motivacije i neadekvatnog emocionalnog odgovora, do razvoja psihotičnih epizoda kod posebno vulnerabilnih osoba sa prethodnom predispozicijom za oboljenje. Takođe, vredna spomena je i pojava složenog neuropsihijatrijskog sindroma delirijuma u jedinicama intenzivne nege kao odraza teškog obolevanja usled poremećaja homeostaze koju uzrokuje kovid 19 u smislu poremećaja elektrolitne i metaboličke ravnoteže,  hipoksije, uticaja toksina infektivnog agensa, upotrebe terapije… – pojašnjava dr Stašević Karličić.

U januaru su objavljeni rezultati jednog istraživanja koje je pokazalo da se u prvih šest meseci nakon što su preležale kovid 19 kod jedne od osam osoba prvi put dijagnostikuje moždani udar, akutno krvarenje u lobanji ili mozgu, demencija... Naučnici su tada izjavili i da psihološki stres koji dolazi sa kovidom 19 ne sme da se ignoriše.

Imunizacija kao izlaz iz krize

U ovom trenutku je najvažnija imunizacija protiv korone, jer je bitno izbeći svaku mogućnost teškog obolevanja a samim tim i loših ishoda, smatra dr Ivana Stašević Karličić.

– Imunizacija predstavlja naš izlaz iz ove, ne samo medicinske već i široke društvene krize, kao i put ka našem prethodnom životu, odnosno komforu svojstvenom našoj civilizaciji. Klinika „Dr Laza Lazarević” aktivno participira u procesu imunizacije. U prethodnih nekoliko nedelja vakcinisano je više od 100 pacijenata na produženom lečenju sa namerom da nastavimo ovaj proces u cilju zaštite zdravlja osoba sa mentalnim smetnjama i doprinosa javnom zdravlju u Srbiji – dodaje naša sagovornica.

Porašće broj ljudi obolelih od šloga

Kada se bude smirila situacija sa koronom, dr Marjana Vukićević strahuje da će se povećati broj onih kojima će biti potrebna pomoć zbog šloga. Trenutno se ne javljaju lekarima osobe koje imaju blage moždane udare ili prolazne atake.

– Ti ljudi nisu želeli da se jave u bolnicu zbog straha od kovida i kod njih nisu obavljena neophodna ispitivanja. Zato ćemo kao posledicu imati veći broj ljudi sa težim udarima. Ukupan broj moždanih udara u protekloj godini je bio isti kao prethodnih, ali je bio manji broj onih koji su dolazili u bolnicu zbog manjih šlogova – dodaje dr Vukićević.

 

Komеntari6
3afcc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

branislav
Pored besomučnog bombardovanja ljudi histerijom od nevidljive bolesti svako zdrav može imati posledice...Čudo da se ova vest pojavila?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"Узнемиреност" је иначе непозната за нас пре појаве Ковид 19. Толико народ засипају бројкама о зараженим, излеченим, мртвима, порасту, паду... да би и камен "пропиштао". Још кад некоме кажеш: "Прележао си, сад си "безбедан", а он(а) поново оболи, е то ти је тек вртешка без краја.
Drazen P.
Isto kao kod gripe
Mira
Postoji li srpska rec za anksioznost?
Бобан
Забринутост, узнемиреност, зебња.
Aleksandar Cvetanovic
Strepnja

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja