Petak, 06.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grad daje po 5.000 dinara za kupovinu bicikala

Prvih 2000 Beograđana koji se prijave, od jula dobijaju subvencije za dvotočkaše domaće proizvodnje
Љубитељи двоточкаша поздрављају меру, али кажу – још много тога треба да се уради да би Београд, најраније за деценију, колико-толико добио епитет бициклистичког града (Фото: Н. Марјановић)

Nove biciklističke staze po Beogradu se grade, ali nikako da one, naročito u centru grada, budu napokon i međusobno smisleno povezane. Već nekoliko godina gradski oci najavljuju i uvođenje sistema javnih bicikala u vidu javno-privatnog partnerstva, ali i tu za sada nema većih pomaka. Nadležni u gradu uporno se trude da pokažu kako zaista žele da, poput Tokija ili Kopenhagena, i naša prestonica postane biciklistička oaza, ali za sada im slabo to uspeva. Da ipak ne odustaju od tog nauma, svedoči i poslednja najava na ovu temu – subvencije građanima za kupovinu bicikala.

Kako je najavio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika grad će od jula početi prijave za pomoć od po 5.000 dinara za kupovinu bicikala i to za prvih 2.000 Beograđana koji se prijave na konkurs.

Uslov za dobijanje subvencije, kako je pojasnio, jeste da bicikl bude domaće proizvodnje.

– Želimo da pomognemo da što više građana koristi ovaj ekološki prihvatljiv i zdrav vid prevoza – naveo je Vesić.

A šta na ovu najavu kažu biciklisti, oni koji se najviše i razumeju u ovu tematiku? Zoran Bukvić iz udruženja građana „Ulice za bicikliste” smatra da je ovo dobar potez i da ga treba podržati, bez obzira na to što iznos subvencije, kako ocenjuje, nije bogzna kakav.

– Ovu meru smo tražili još prošle godine u ovo vreme, između mnogih stvari, kao što je na primer izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, ukidanje PDV-a na bicikle... To smo zahtevali i u okviru Plana kvaliteta vazduha koji je nedavno bio na javnom uvidu. Ipak, ono što bih ja voleo da su ove subvencije urađene na nacionalnom nivou, za celu zemlju – kaže Bukvić.

Kako dodaje, kada je reč o domaćim proizvođačima bicikala, tu svakako postoji konkurencija, odnosno ne može se reći da ima monopolista.

– Većina delova za bicikle se nabavlja iz inostranstva pa se onda ovde sklapaju. Prosečan gradski bicikl, koji nije bogzna šta, ali je funkcionalan, košta između 20.000 i 24.000 dinara. Lagani sportski planinski bicikli, kvalitetni, sa visokim stepenom prenosa i sa dosta brzina koštaju i do nekoliko hiljada evra, ali prosek je 500–600 evra. Tu mislim na srednje dobar bicikl, koji može da se koristi i u gradu i u prirodi – naglašava Bukvić.

U prestonici je minulih godina urađeno više biciklističkih staza, ali mnoge među njima imaju brojne manjkavosti – ili se na više mesta ukrštaju sa ostalim vidovima saobraćaja ili su postavljeni nazubljeni ivičnjaci koji biciklistima nikako ne odgovaraju ili te staze nisu povezane. Bukvić podseća na poslednji primer, novu biciklističku stazu koja je urađena na Slaviji u okviru uređenja urbanog džepa, a koja je vrlo loše trasirana – cik-cak umesto pravolinijski.

– Jedna od staza koja je urađena relativno dobro je onaj jedan fragment prekoputa TC „Ušće”. Mada smo i tu imali natezanja sa predstavnicima grada jer su hteli da opet i tu postave nazubljene ivičnjake iako smo tražili da se to ne radi. Rekao bih da i dalje ne postoji taj nivo političke zainteresovanosti da se time bilo ko bavi ozbiljnije – ocenjuje Bukvić.

On smatra da iako se godinama najavljuju iz grada brojni projekti na temu biciklističkog saobraćaja, kao što je gradnja 150–200 kilometara staza ili sistem javnih bicikala, i dalje ne postoji jasan i konkretan plan koji može da reši saobraćajni problem Beograda.

– Urađen je i plan održive mobilnosti, ne mogu da kažem da se ne radi ništa, ali opet to se, kako mi se čini, radi nedovoljno ambiciozno. Ja to ne bih nazvao samo problemom mreže biciklističkih staza. Da mi dobijemo i 300 kilometara, da povežemo ceo centar, mislim da i sa jakom kampanjom ni za narednu deceniju ne bismo mogli da prebacimo 10 odsto putovanja biciklom na nivou grada. I toliko kada bismo uspeli, to bi bio ogroman uspeh. Na primer u Beču, na nivou celog grada, biciklistički saobraćaj učestvuje sa sedam odsto, odnosno 10 do 15 odsto kada govorimo samo o centralnim gradskim opštinama. A Beč je taj procenat dostigao tek posle deceniju i po, dve jake kampanje i planiranja – naglašava Bukvić.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ћирилица
Стазе треба пре свега развијати у равним деловима града као што је Н. Београд, где се може очекивати већа употреба бицикла. Просечан човек не може узбрдо, колико год стаза да има.
Iz Britanije
Staze se ne prave samo za današnje potrebe već dugoročno. Postoje i električno potpomognuti bicikli. Idu uzbrdo sa vrlo malo napora i pedlanja. Biće uskoro šire dostupni građanima, pa ko ne može da pedla običan bicikl moći će električni.
Miloš
Celih 5000 din, svaka čast! Za toliku svotu može taman da se kupi sajla protiv krađe i zvonce.
Александар
Samo se po centru radi i gradi, periferija postaje geto. Moglo bi se napraviti od Vidikovca, preko Železnika pa do Ade.
Biljana
Zasto su Beogradjani privilegovani znate li koliko studenata ima iz unutrasnjosti kojima bi se prijavili na konkurs
Vlada
Pa što ne tražite od vaše lokalne uprave.
realno
U leskovcu su privilegovani građani tog grada a ne Beograđani ne nasedajte na politiku koja je uništila SFRJ a sada hoće da naude SRBIJI da je Beograd kriv za sve.
Lujza i Lena
Pozdravljamo ovu meru, kao i sve mere koje nas vode cistijem vazduhu. Nadamo se da ce gradska i republicka vlast pokloniti vise paznje i novca cistoti vode i vazduha, nego "nacionalnom stadionu" u Surcinu, ili jarbolu od 120 metara.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.