utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.04.2021. u 10:15

Ni Dunav nije bio jači od dva druga

Јосип Броз Тито и Николаје Чаушеску у Београду (Фото: Стеван Крагујевић)

Ne tako davno u rubrici Među nama objavljen je tekst pod naslovom „Treba obnoviti Sipsko groblje”, koji govori o stradanju rumunskih građana za vreme vladavine dinastije Čaušesku, kada su desetine Rumuna ubijene ili su se udavile u Dunavu pri pokušaju da pređu na našu stranu na potezu od Golupca do Kladova.

Svi ti nesrećnici, među kojima je bilo dosta intelektualaca, umetnika, sportista, kao i vojnih lica, želeli su da se domognu bar dvorišta neke zapadne ambasade u Beogradu, a potom i boljeg života na Zapadu. Neispričana hronika Sipskog groblja s njegovim N. N. humkama zaslužuje mnogo više poštovanja i pažnje, u prvom redu ambasade Rumunije u Beogradu, odnosno rumunske države, kao i Srbije, jer se na njenim prostorima to dešavalo. Sada, kad je proces utvrđivanja identiteta pomoću DNK rutinska stvar u obema državama, dobro bi bilo da se zbog potomaka stradalih saznaju njihova imena, kao i prava istina.

Sedamdesetih godina prošlog veka vlasti bivše Jugoslavije odigrale su nezahvalnu ulogu u hvatanju tih ljudi, pri čemu su se krajnje nehumano ponele prema rumunskim građanima, dok su prema emigrantima iz drugih zemalja Varšavskog pakta imale blagonaklon odnos. Nažalost, do svih tih dešavanja i posledica koje su iz njih proistekle doveo je jedan bizaran odnos, oličen u decenijskoj mržnji dva zadrta ideološka i lična neprijatelja – Josipa Broza, s jedne, i kontroverznog revolucionara i informbirovca Vlada Dapčevića s druge strane. Vlado Dapčević, kakvog ga je bog dao, ne znajući da miruje i skrasi se na jednom mestu, početkom avgusta 1975. godine naivno pristaje da iz Brisela doputuje u Rumuniju. Po Titovoj ličnoj ideji (uz neradu saglasnost Čaušeskua) bio je otet iz jednog bukureštanskog hotela i tajno prebačen u beogradski CZ, pri čemu je nekoliko naših operativaca, nervoznih i lakih na obaraču, uspelo greškom da ustreli dva njegova prijatelja.

Jako razljućeni drug Čaušesku, koji je pred Zapadom upravo mukotrpno počeo da gradi imidž dobrodušnog komunističkog diktatora i kome je najmanje bilo potrebno ubistvo Vladovih pratilaca (političkih azilanata iz Belgije), tražio je momentalno adekvatnu satisfakciju. Cena je Titu i Jugoslaviji bila ispostavljena u vidu aneksa na međudržavni sporazum o ubrzanom vraćanju građana obeju zemalja, gde su standardne procedure readmisije bile pravne radnje iz mašte. Uostalom: „Nisu zakoni takvi da ih se moramo držati kô pijan plota”, bio je omiljeni „omaž” druga Tita našim zakonima i pravnoj nauci, iako je, kao što se zna, bio počasni doktor mnogih univerziteta.

Od tada počinje stalna praksa da se rumunski građani uhvaćeni na našoj obali Dunava ili na kopnenoj granici privode i redovno vraćaju u Rumuniju, gde su najčešće završavali pred streljačkim strojem (vojnici) ili bili osuđeni na višedecenijsko robijanje. Dešavalo se da manje rumunske granične jedinice dezertiraju čamcima na našu stranu, kao što je bio slučaj s jednim vodom od 18 vojnika. Primećeni na teritoriji jedne opštine u istočnoj Srbiji, brzo su bili opkoljeni. Ne želeći da se predaju, šestorica Rumuna su stradala u razmeni vatre, šestorica se ubila, a šestorica su ekspresno vraćena rumunskim vlastima, i to sve na osnovu nekakvog sporazuma koji naša strana nije imala potrebe skoro nikad da koristi. Jer, logično se postavljalo pitanje: Koji bi to naš građanin, tada imalac vrednog crvenog pasoša, preplivao mutni Dunav i u ono vreme tražio sreću u siromašnoj i opusteloj Rumuniji, gde struje nije bilo po 14 sati dnevno, a mleko za bebe se dobijalo na lekarski recept?

I ovo je ko zna koji po redu primer kako lična međusobna mržnja političara u spletu datih istorijskih okolnosti, kao i elementarno nepoštovanje ljudskih prava, mogu da se umešaju u sudbine, odnosno život i smrt mnogih nepoznatih i nedužnih ljudi.

Radmilo Marić,
Beograd

Komеntari13
26716
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Selecom
Tek skoro su shvatili kakvi resursi su im ostali od Čaušeskua(plovni kanali koji obezvređuju Ukrajinske luke a Kostancu svrstavaju u red najvećih Evropskih luka putem koje možeš stići u centar Evrope. Mnogo siromašnih bi vratilo Čaušeskua jer su znali tačno šta im pripada. Sada iz Srbije kupuju polovne poljoprivredne mašine stare 40-50god.
Selecom
Znam rumunski perfektno a i bio sam tamo pre i posle Čaušeskua. Rumuniju je zapad kupio za dezodoranse i "palmolive" sapune. Država nije imala dolar duga,završiš školu i dobiješ radno mesto. Mnoga sela nisu imala struju (pogotovu oko Brašova i na jugozapadu oko Rešice). U EU su zbog NATO-a i blizine Rusije i Crnog mora. Sela koja sam naveo i dalje nemaju struju (moj prijatelj atomski fizičar) se još nije vratio na svoje radno mesto. Izgubila je Rumunija ogromni radni potencijal a dobila korupcij
Дипломирани политиколог
Срамна епизода у нашој историји, према једном пријатељском народу, против којег никада нисмо ратовали.
Дипломирани политиколог
@Саша Микић- онда сам био недовољно јасан, мислио сам превасходно на државу. Наравно да су људи помагали својим комшијама са оне стране Дунава, на народ нисам ни мислио, већ на државу. А историја државе потпада под "нашу" историју. У сваком случају, избеглице је требало прихватити, проверити, па као у случају Румуна из коментара Октоберфеста- пустити да свој живот проживе на неком бољем месту. А што се стране агентуре тиче, зна се како се ту поступа.
Саша Микић
Ваша реченица говори другачије, као да је цео српски народ крив што су НЕКИ Румуни враћени. Народ им је и те како помагао када су бежали, а власт је она која их је враћала. Додуше није наша држава могла да пропусти баш све, јер неки су били криминалци, а неки сарадници Секуритатеа, послати у иностранство да раде свој посао. Није враћен Миодраг Белодедић, иако је Румунима много значио. А коментатор Oktoberfest вам је испричао како је већина, који су бежали, пролазила код нас. Није све црно!
Prikaži još odgovora
Oktoberfest
Radio sam u Minhenu od 1979. do 1984. rame uz rame sa jednim Rumunom, možda koju godinu starijim od mene. Bio je to tih čovek koji nikada nije imao problema sa drugima. Saznao sam da je pobegao iz Rumunije preplivavši Dunav! Pričao mi je da je u Jugoslaviji bio uhapšen i da je vrlo korektno odležao zatvorsku kaznu zbog ilegalnog prelaska državne granice. Potom je pušten da traži azil u Nemačkoj, a nakon koju godinu mu je bila pristigla i žena iz Rumunije. Vidim da je bilo i drugih slučajeva.
Zoran Maric
A sta je za vas demokratija? Pravo glasa pred kreditno finansijskim institucijama, koje nam odredjuje kako da zivimo?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja