Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pripovetke, eseji i intervjui Grozdane Olujić

Nasleđe proze toka svesti i egzistencijalizma podjednako su prisutni u književnom i esejističkom radu ove književnice
Гроздана Олујић (Фото: Р. Крстинић)

U okviru „Dela Grozdane Olujić”, Srpska književna zadruga objavila je knjige „Afrička ljubičica i druge priče”, „Pisci o sebi”, kao i eseje „Točak vremena”.

Knjigu pripovedaka „Afrička ljubičica” priredila je Zorana Opačić, koja je u pogovoru naglasila da je reč o dopunjenom izdanju iz 1985. godine i to iz „Narodne knjige”, koje su tada priredili Marko Nedić i Tanja Kragujević Vujić. Ovu zbirku, prema rečima Opačićeve, preveo je na francuski jezik Alen Kapon 1992. godine, a veliki broj priča iz prvog izdanja objavljen je u periodici od predesetih do osamdesetih godina. Osim na srpskom, neke od ovih pripovedaka pojavile su se i na nemačkom, engleskom, italijanskom, kao i na rusinskom jeziku.

„Priče iz ’Afričke ljubičice’ nastavile su svoj književni život i posle izdate zbirke. Uvrštene su u antologije i izbore moderne proze širom sveta: u Austriji, u Izraelu, u izdanjima Međunarodnog PEN-a iz Velike Britanije, u američkim književnim časopisima i antologijama. U srpskim antologijama nalaze se od devedesetih godina, u kontekstu jugoslovenske i, češće, ženske pripovedne proze. Zbirka se nalazi u fondu Univerzitetske knjižnice u Mariboru, Nacionalne biblioteke u Poljskoj, univerzitetskih i javnih biblioteka u SAD. U dopunjenom izdanju sačuvan je celokupni sadržaj i redosled prvoobjavljene zbirke, a u zasebnom, četvrtom poglavlju nalaze se priče koje nisu ušle u zbirku, a objavljivane su u periodici, kao i priče iz zaostavštine”, istakla je Opačić.

Priređivač dela „Pisci o sebi” Aleksandar Jovanović istakao je u pogovoru ove knjige da je, pošto je objavljena 1959. godine, prošla prilično nezapaženo:

„Uprkos tome što je otvoreno i bez autocenzure razgovarala sa izuzetno značajnim piscima i što je objavljena u vreme velike književne i ideološke polemike o njenom prvom romanu ’Izlet u nebo’ iz 1958. godine, imala je tek nekoliko kraćih prikaza. Nije imala drugo izdanje, niti je preštampavana u izvodima. Iako joj je bila veoma draga, ni sama autorka je nije (osim u razgovorima sa prijateljima) često pominjala.”

Nova izdanja

Kao studentkinja anglistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, Grozdana Olujić vodila je razgovore sa piscima kao novinar saradnik za više omladinskih i listova za kulturu. Prvi je obavila 1955. sa Isidorom Sekulić, a završni sa Blažem Koneskim, decembra 1958. godine. Intervjui su vođeni i sa Vladanom Desnicom, Brankom Ćopićem, Josipom Vidmarom, Antonijem Isakovićem, Mihailom Lalićem, Desankom Maksimović, Dušanom Matićem, Vesnom Parun, Stevanom Raičkovićem, Vaskom Popom i drugima. Aleksandar Jovanović u ovim razgovorima dešifrovao je autorski potpis spisateljice romana „Izlet u nebo”, koja se nije ustručavala da poznatim autorima postavlja jasna i otvorena pitanja, u isto vreme dok se seća stradanja tokom ratnih godina.

U knjizi od ukupno 32 eseja „Točak vremena”, koju je priredila Valentina Hamović, uočava se nekolio tematskih celina: o poetici pisaca koji su za spisateljicu imali presudan značaj, o fiktivnim i realnim toponimima u književnosti i o njihovom odnosu, o opštim pitanjima književne umetnosti, zatim o kulturi, religiji, filozofiji i ženama u indijskoj književnosti, kao i o značajnim srpskim slikarima. Prva celina posvećena je Kafki, Tomasu Vulfu, Prustu, Virdžiniji Vulf. Valentina Hamović navodi zaključak Grozdane Olujić da su pomenuti pisci bili opsednuti vremenom, jer su problematizovali shvatanje života kao jednosmerne putanje, kao i strah od prolaznosti i smrti. Priređivač zapaža i nasleđe proze toka svesti i egzistencijalizma podjednako u književnom i esejističkom radu Grozdane Olujić.

U drugoj celini spisateljica progovara o intimnim prostorima Kafke, Dostojevskog, Džeka Londona, Tomasa Mana, Lava Tolstoja, kao o svojevrsnoj imaginarnoj književnoj mapi, a u trećoj razmatra odnose literature i vremena, fantastiku u književnosti za decu, poetiku bajke, pokazujući evoluciju autorskog zaokreta od romana ka bajci. U četvrtoj celini autorka fokus izmešta u tajnovite indijske kulturne obrasce, a bavi se i ulogom žene u indijskoj književnosti, učene žene, čiji ugled nije bio ništa manji od ugleda muškarca, a svetlosne fantazmagorije Grozdane Olujić naročito će doći do izražaja u esejima o velikim slikarima Voji Staniću, Ljubi Popoviću, Miliću od Mačve, Mersadu Berberu, Olji Ivanjicki.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
Kada sam 1955 dosao u Beograd iz svog sela Tresnjevica kod Arandjelovca znao sam pisati jedino ciriricom. Napoisao sam jednu reportazu o svome selu sa mnogo pravopisnih greski. Gordana Oluijic koja je tada saradjivala sa listom "Omladina" je to moje pisanje koregirala za stampu. Tako sam po prvi put video svoju stampanu rec. Velika zahvalnost.
Zoran Rešić
Zašto o delu Grozdane Olujić nije pisano za njenog života, u poslednjih 20, 30 godina? Gde su bili priređivači, izdavači, novinari!? Ili su tek po njenoj smrti otkrili veličinu dela!?
zoran stokic
Krećući se na tragu Isidore Sekulić: “bajka je mala orahova ljuska u koju može da se složi roman, tragedija, komedija” Grozdana Olujić je pravila svoje “orahove ljuske” - mozajk - koji kada se složi prikazuje nam sliku - “nade” - Olujić: “Dala sam nadu čitaocu, samoj sebi, da je književnost možda taj poslednji šanac odbrane od smrti, od mraka, od nestajanja jer onoga trenutka kad smo zaboravljeni, mi ponovo umiremo i ta druga smrt je dalkeo teža”.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.