sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.04.2021. u 20:00 Biljana Lijeskić
INTERVJU: JASMINA TRUMBETAŠ, prvakinja i direktor Opere NP

Kad je zavesa pala, morali smo da se prilagođavamo

Ulazeći u novu sezonu, trebalo je osmisliti nastupe sa manjim rizikom, zato smo se opredelili za dva projekta kamernijeg tipa - opere „Orfej i Euridika” i „Don Kihot”
Иако сам и сама прележала корону, посао није трпео (Фото А. Васиљевић)

I u teškim vremenima naša Opera živi. Dok su drugi teatri u svetu još prošle godine zaključali svoja vrata, naša beogradska Opera je to učinila samo nakratko. Ona sve vreme radi, kaže Jasmina Trumbetaš, prvakinja i direktor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

Naša sagovornica je uporedo sa studijama slavistike na Filološkom fakultetu učila solo pevanje prvo kod prof. Predraga Androvića, a zatim kod prof. Radmile Bakočević, kod koje je diplomirala i magistrirala. Dobijala je značajna priznanja tokom karijere. Zvanje prvakinje opere u Beogradu nosi od 2002. Ostvarila je najznačajnije role gvozdenog repertoara sopranskog faha i često nastupa u zemlji i inostranstvu, a zanima je i rad s mladim pevačima. Biti na čelu ansambla Opere, koji ima 200 članova, i pri tome biti u statusu prvaka Opere, jer Jasmina Trumbetaš uporedo i nastupa, dva su velika zalogaja i nije lako.

Kako se prilagođavate novonastaloj situaciji usled virusa korona kada i dalje gledalište ne sme da bude popunjeno a distanca mora da postoji i na sceni?

Opredelili smo se za komade manjih formi. Do kraja sezone čekaju nas dva projekta koja su kamernijeg tipa. Postavićemo dve opere, prva je „Orfej i Euridika” Vilibalda Gluka, a druga „Don Kihot” Žila Masnea. Takođe, obnovićemo i Pergolezijevu „Služavku gospodaricu”. Istovremeno nastavljamo sa koncertima naših solista koji će se uz učešće orkestra predstaviti novim programima, a samostalno će nastupati i hor. Ideja je da do kraja sezone na scenu vratimo neke opere sa manjim sastavom ansambla. Prva od njih je Verdijeva „Travijata”.

Do marta prošle godine Opera NP je uspela da uradi dosta, na šta ste posebno ponosni?

(Foto M. Lužanin)

U sezoni 2019/20. godine do početka pandemije, Opera je imala tri premijere. Ponosno iznosim činjenicu da smo uspeli da postavimo dve srpske opere: Konjovićevu „Koštanu”, posle 60 godina i „Na uranku” Stanislava Biničkog. Imali smo čast da sa „Koštanom” gostujemo u Vranju, povodom otvaranja novog pozorišta, i u Požarevcu. Naša „Aida” i balet „Labudovo jezero” prvi put su izvedeni u Domu kulture u Čačku. Takođe u martu 2020. premijerno je postavljena Pučinijeva opera „Manon Lesko”, čije je poslednje izvođenje bilo još 1967. godine, a ova predstava je trebalo da bude početak proslave „100 godina Opere Narodnog pozorišta”. Iako smo uspeli da u februaru 2020. izvedemo čuvenu „Madam Baterflaj”, kojom je i započeta istorija stvaranja beogradske Opere daleke 1920 godine, naša proslava ove značajne godišnjice ostala je u senci korone.

Kako ste napravili novi raspored rada i kako ste dolazili do publike u nezavidnoj situaciji?

Kada je pandemija počela u martu 2020. operska umetnost, koja ne može bez žive interakcije sa publikom, pretvorila se u bezvučnu sliku! Zavesa je pala. Morali smo da se prilagođavamo, pa smo osmislili programe na otvorenom, u ambijentalnom prostoru. Zahvaljujući Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, planiran je veliki koncert na Tašmajdanu, ali zbog rizika nije održan. Zato su kamerni koncerti izvođeni u junu, na neobičnim prostorima u gradu (Letnja scena „Kvart vok” (KvARt Walk) ispred Galerije BV, Plato u Knez Mihajlovoj ulici, dvorište u Palmotićevoj), pod nazivom „Opera u vašem kraju”. Ulazeći u novu sezonu 2020/21. trebalo je osmisliti nastupe sa manjim rizikom. Kao operski pevač, sada na mestu direktora Opere, došla sam na ideju da imamo koncerte sa manjim sastavom orkestra, zatim tematske večeri kompozitora itd. Od januara ove godine napravili smo seriju nastupa, a pored Mocarta izvodili smo i Hendla, Gluka i Kerubinija. Prvi put u istoriji Opere NP, zbog ove situacije, nastao je „Bras ansambl”, koji će nastupiti pod upravom Đorđa Stankovića 17. aprila u 19 časova na Velikoj sceni NP. To je sastav od 13 muzičara koji čine limeni duvači, timpani, harfa i udaraljke, a na njihovom programu će se naći popularne arije i uvertire.

Kako kao direktorka Opere NP uspevate da sačuvate pevače, muzičare i publiku i čime ćete još obogatiti vreme koje je pred nama?

Od početka pandemije, jedini period kada nisam bila u pozorištu bio je tokom zaključavanja, od marta do maja 2020. godine. I tada sam kod kuće razmišljala o kolegama, kako da se organizujemo i da radimo. Biti direktor Opere NP nije funkcija već velika odgovornost i briga za svakog pojedinca u ansamblu. Iako sam i sama preležala koronu i na svojoj koži osetila šta to znači, posao nije trpeo. Imala sam pripremljene i osmišljene programe i bila u kontaktu sa saradnicima i kolegama. Ansambl Opere je veliki, jedno su solisti, drugo je orkestar, a treće hor. Svaki deo je specifičan, ima svoje zahteve i probleme. Sa tako velikim ansamblom nije lako ni u normalnim okolnostima, a kamoli trenutno. Pri tome, od mog naimenovanja pre tri godine, u Direkciji Opere nemam pomoćnika, osim jednog stalno zaposlenog producenta. Posao je ogroman. Korona je mnogim umetnicima donela strah, a ja sam našla način da svi razmišljamo pozitivno. Da smo brinuli o zaposlenima govori i vrlo mali broj obolelih od korone u našem ansamblu. U celom pozorištu, zahvaljujući kriznom štabu naše uprave, stalno se vodi računa o poštovanju pravila. Vraća se samopouzdanje da zajedništvom možemo prevazići ovaj period, a umetnost je ta karika koja omogućava da se na trenutak pobegne od stvarnosti i uživa u stvaranju novog.

Komеntari0
78d96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja