utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.04.2021. u 15:31 Aleksandra Mijalković
AKTUELNO: PANDEMIJA I EKOLOGIJA

Samo 14 odsto vode u Srbiji se prečišćava

Beograd i Novi Sad nemaju prečistače, a dve trećine Vojvođana godinama se odriče česmovače: to nas podseća da borba protiv virusa korona ne sme da baci u zasenak brigu o zdravoj životnoj sredini
(Фото А. Васиљевић)

I ovog marta smo u Srbiji obeležili Svetski dan voda i Svetski dan šuma. Čuli smo, tom prilikom, statističke podatke, odmerili šta smo dobro uradili, gde omanuli, u čemu zaostajemo.

Zaključak je da borba za čistu životnu sredinu ne može da čeka da dobijemo rat protiv virusa korona.

Beograd se već ustalio na vrhu liste prestonica s najzagađenijim vazduhom na svetu, u opasnosti su naši podzemni vodotokovi, ali i reke na kojima kompanije žele da grade male hidrocentrale s pogubnim uticajem na okruženje. Nikako da se zaustave nelegalna i neodgovorna seča drveća i krčenje šuma radi izgradnje stambenih objekata.

Prljave reke, posečene šume

Naše šume ugrožavaju prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o tome koliko ih je u privatnom vlasništvu, slaba kontrola njihovog korišćenja, kao i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja. Na ove probleme u gazdovanju šumama u Srbiji ukazuje Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu – WWF Adria i zalaže se za transparentnije i otvorenije procese odlučivanja i planiranja u korišćenju prirodnih resursa.

Lepa vest je da šume u Srbiji čine 80 odsto površina označenih kao zaštićena prirodna dobra, a uskoro će i parkovi prirode „Kučaj-Beljanica” i „Mojstirsko-draške planine” biti proglašeni za nova područja pod zaštitom, najavio je direktor Zavoda za zaštitu prirode Aleksandar Dragišić. Nacionalnom strategijom pošumljavanja planirano je da u narednih 25 godina šume budu proširene sa sadašnjih 30 na 42 procenta teritorije.

(Foto N. Marjanović)

U međuvremenu, nažalost, nestaju neke druge zelene površine, parkovi i drvoredi po gradovima. Ponešto je spaseno građanskim aktivizmom, ali krizna žarišta se umnožavaju, dok se polet ljudi sudara s pandemijom, korupcijom, svakodnevnom borbom za preživljavanje.

Podzemna izvorišta, naš osnovni resurs za snabdevanje stanovništva i industrije vodom, nedovoljno su iskorišćena i uglavnom se neracionalno troše.

Na javnom slušanju „Prečišćavanje voda i uloga lokalnih samouprava” iznet je podatak da se samo 14,12 odsto vode u Srbiji prečišćava, da dva najveća grada, Beograd i Novi Sad, nemaju prečistače, pa je jasno šta se sve izliva u Dunav i Savu. Osim toga, dve trećine Vojvođana nema ispravnu vodu za piće, a više od 30 odsto ukupne vode za piće u našoj zemlji ne zadovoljava sve neophodne standarde.

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović izneo je podatak da je 28 opština spremno za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Novac za to je obezbeđen iz budžeta i od stranih donatora i institucija – UNDP, IPA fondova, Razvojne banke Saveta Evrope, EBRD. U planu za to su još tri velika postrojenja u Čačku, Nišu i Kraljevu, a država se trudi da opštinama izgradi i nedostajuću kanalizaciju.

Zagađen vazduh

Merenja pokazuju da žitelji Beograda, ali i Pančeva, Niša, Čačka, Užica, Kosjerića, Kragujevca, Smedereva, Novog Sada, Subotice, Bora, Valjeva, Kraljeva, Zaječara, Požarevca i Beočina gotovo svakodnevno udišu prekomernu količinu štetnih čestica.

Među glavnim emiterima zagađujućih materija su rudarska industrija, energetski sektor, saobraćaj i građevinarstvo, a dodatni problem su i individualna ložišta i nesanitarne deponije. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar nedavno je podsetila da je EU u poslednjih 15 godina investirala više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji, uključujući i sprečavanje aerozagađenja. Među novijim projektima bilo je postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, i otvaranje stanica za merenje kvaliteta vazduha.

Komеntari2
b0ef4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav
O svemu tome, vi novinari, pitajte našeg predsednika šta je vlada uradila do sada i šta će uraditi da reši sve te probleme? Kada predsednik ističe svoje zasluge ka dovođenju investitora, pitajte ga šta je sa njima dogovorio po pitanju ekologije i zaštite životne sredine Pitajte ga da li prati da li su ti investitori ispunili ekološke uslove i šta je urađeno ako nisu. Postavljajte pitanja koja su od značaja za naš fizički opstanak, kao o zagađenjima na primer. Preko vas i mi građani to pitamo.
Козјера
Мене плаши то њихово пошумљавање. Садња клонова еуроамеричких хибридних топола није пошумљавање. Садња инвазивних и страних врста - багрема, пауловније и сл. није пошумљавање. Садња борића где би требало да расту храст и буква није пошумљавање. Садња храста у редове по Фрушкој гори није пошумљавање... Шума није кукурузиште, монокултура, шума је много више од тога...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja