subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 16.04.2021. u 19:46 Momčilo Pavlović

Pod savezničkim bombama u uskršnjoj nedelji 1944.

Фото Историјски архив Београда

Narod u Srbiji u 20. veku ima tragično iskustvo vazdušnih razaranja ekonomskih, vojnih, i drugih resursa, naseljenih gradova i mesta, i ubijanja civila, profilisanih neprijatelja kao 1941. ali i „prijateljskih civila”, „saveznika” 1943–1944. Prosto rečeno bombardovali su nas u datom trenutku i neprijatelji i prijatelji. Posebno Beograd, Niš, Leskovac, Kraljevo, Smederevo i još 28 drugih mesta.

Iako su mnoga saveznička bombardovanja objašnjavana kao nužnost vojnih akcija koje saveznici preduzimaju na prostoru čitave Evrope ipak bombardovanje svakog naseljenog mesta, posebno gradova, bez obzira na vojne i druge razloge, predstavlja u krajnjoj liniji i ubijanje civila (u novije vreme su označeni kao kolateralna šteta).

Pored toga, svako bombardovanje se može posmatrati i izučavati sa vojnog, ekonomskog, političkog i moralnog aspekta. Bolje reći sva ova četiri cilja sadržana su i u svakoj bombarderskoj misiji. Dok su prva dva relativno merljiva, druga dva cilja su sporna i mogu se različito tumačiti, pravdati i osporavati u zavisnosti prikupljenih istorijskih izvora i njihovog tumačenja. Ali se civilne žrtve i materijalna razaranja ne mogu poreći.

Saveznička bombardovanja ciljeva u Srbiji 1943–1944. razne političke i vojne grupacije različito su tumačile i doživljavale: partizanski pokret, od kraja 1943. priznat kao borbeno efikasan, politički i vojno je pomagan od saveznika a saveznički avioni su često bili vazdušna podrška partizanskim akcijama na terenu; okupaciona i kvislinška vlast ih je smatrala zločinačkim i terorističkim napadima na srpski narod i njegovu imovinu dok su četnici napušteni od saveznika bili u najmanju ruku zbunjeni i još su verovali, mada im je uskraćena materijalna podrška saveznika, u njihovu podršku i pomoć. I danas mnogi aspekti savezničkih bombardovanja, koji su inače nedovoljno naučno istraženi, izazivaju različite poglede i ocene. Ali generalno posmatrano za 13 meseci – koliko su saveznički avioni u raznim misijama bombardovanja ciljeva po Srbiji, miniranja Dunava, i drugim misijama – žrtve i materijalna razaranja nadmašili su, kako po civilnim žrtvama po stepenu obuhvata, dužini trajanja, tako i po ekonomskoj šteti, sva ranija bombardovanja, uključujući i nemačko bombardovanje Beograda i drugih gradova u Srbiji aprila 1941. godine.

Iako su od kraja 1943. započela saveznička bombardovanja ciljeva po Srbiji ona su od proleća 1944. intenzivirana i to po danu strateškim bombarderima vazduhoplovnih snaga stacioniranih u južnoj Italiji, koji su ispuštali bombe sa bezbedne visine od oko 7.000 metara. U aprilu mesecu 1944, zbog povoljnijih meteoroloških uslova, strategijsko vazduhoplovstvo saveznika napadalo je ciljeve širom Srednje Evrope, Balkana, Jugoslavije i Srbije. Za osam dana u uskršnjoj nedelji  od 16. do 24. aprila 1944. Beograd je četiri puta razorno bombardovan.

I to u nedelju 16.  4. 1944. na Uskrs, u ponedeljak 17. aprila 1944. na drugi dan Uskrsa, zatim 21, i 24. aprila. Inače Beograd je tokom 1944. od istih saveznika bombardovan ne manje od 12 puta. Samo je Niš, od gradova u Srbiji više puta bio meta savezničkih aviona.

Ova bombardovanja  Beograda spominju se u brojnim hronologijama vazduhoplovnih snaga SAD, i u brojnim izveštajima bombarderskih skvadrona iz raznih bombarderskih  grupa američkih vazduhoplovnih snaga stacioniranih u južnoj Italiji. Tako za 16. april 1944 . stoji da su ciljevi 1. Grad, 2. Aerodromske instalacije (svi aerodromi, baze hidroaviona, piste za sletanje itd.), 3. Železničke instalacije, odnosno železnički čvorovi i 4. Avio-industrija.

Za napade na ove ciljeve upotrebljene su 99, 301. i 463. bombarderska grupa petog bombarderskog vinga i 461, bombarderska grupa 49. bombarderskog vinga. Tog 16. aprila 1944. poletela su  432 teška bombardera da napadnu fabrike aviona i železničke čvorove  u Brašovu, Turn-Severinu, fabrike aviona u Beogradu, aerodrom u Zemunu i železnički čvor u Nišu.  Bombardere je pratilo 140 lovaca.

Kako je misija  na ciljeve u Rumuniji napuštena usled guste oblačnosti nad ciljem, gađane su sekundarne mete u Beogradu, aerodrom, ranžirna  tj. železnička stanica i fabrika aviona. „Izveštaje podnelo ukupno 178 posada. Bačeno je više od 500 tona bombi. Izgubljena dva aviona, B-17 „El Diablo”, serijski broj 42-32065 iz 99. grupe, William Headrick  pilot, ( dva zarobljena, osam poginulih), i B-24  Little Jesus  serijski broj 42-52395, iz 461. grupe, pogođen iz PVO topova, srušio se u blizini Beograda, pilot poručnik Floyd W. Woodard.”

U Izveštaju za misiju br. 9. 461. Bombarderske grupe 15 vazduhoplovne armije SAD stacionirane u južnoj Italiji, stoji: „16. aprila, misija br. devet letela je danas. Vreme poletanja bilo je 07 i 20. Zbog lošeg vremena neki od aviona su se vratili u 11.00. Cilj je bio Brašov, Rumunija. Zbog lošeg vremena nad Brašovom bombardovana je sekundarna meta, Beograd, Jugoslavija. Ostatak naših aviona vratio se otprilike 13 i 15. Narednik. Blalok je u jutarnjem izveštaju potvrdio da je jedan avion izgubljen u akciji”.

U detaljnijem izveštaju stoji još da su devetnaest od trideset i četiri aviona iz ove grupe koji su uzleteli izgubili formaciju u oblacima iznad Jugoslavije i vratili se u bazu. Četrnaest drugih su se pojedinačno probijali do vrha oblaka, pregrupisali se  i pod vođstvom pukovnika Glancberga koji je izabrao krajnju metu, bombardovali  beogradski aerodrom u Zemunu. Rasprskavajuće bombe bacane su sa neprimećenim rezultatima kroz maglu i pokrivenost oblaka od šest desetina. Ponovo je viđeno dvadeset neprijateljskih letelica bez ikakvih susreta. Polovina aviona iznad cilja pogodila je flak, (protivavionska odbrana) a jedan avion pogođen izgubljen je iznad cilja.  U ovom avionu, kojim je upravljao 1. poručnik Floyd W. Woodard  bili su članovi jedne od četiri originalne „uzorne posade”.

Sutradan 17. 4. 1944. čak 470 aviona  B-17 i  B-24 u pratnji 200 lovaca bombardovalo je most na Savi, železničku stanicu, fabriku Rogoražski i fabriku aviona  „Ikarus”, aerodrom Zemun  i ciljeve u Sofiji.  Za ovu misiju br. 10, 17. aprila 1944  Beograd–Zemun, Jugoslavija  stoji da je: „Primarni cilj ove misije bio krajnja meta od juče. Ovaj put su metu potpuno zaklonili oblaci i nisu bačene sve bombe. Ovo je bila prva misija majora Knapa kao vođe grupe”.

Dana 21. 4. 44. Preko 100 B-24 bombardera poletelo je da bombarduje železničke čvorove u Bukureštu  i Turn-Severinu. Zbog izuzetno lošeg vremena neki avioni su se vratili, neki su ispustili bombe iznad Beograda a nemačka protivvazdušna odbrana oborila je 10 američkih aviona. Iako se ovo bombardovanje Beograda spominje u hronologijama nisu pronađeni precizni podaci o broju aviona i broju bačenih bombi na grad.

Tri dana kasnije 24. 4. 1944. čak  520 aviona B-17 i B-24 u napadalo je železničku liniju između Riminija i Ankone u Italiji, ciljeve u Bukureštu i Ploeštiju ali i ciljeve u Beogradu kao što su fabrike aviona.

Na osnovu iznetog može se tvrditi da je Beograd na Uskrs 16. aprila 1944. bio sekundarni cilj dok su ciljevi razornog bombardovanja Beograda drugog dana Uskrsa 17. aprila  označeni kao primarni cilj savezničkih bombardera, Kao sekundarni cilj bilo je i bombardovanje 21. aprila, dok je primarni cilj bilo bombardovanje Beograda 24. aprila. Sva ova četiri uskršnja bombardovanja se mogu smatrati kao jedinstvena akcija.

U tim bombardovanjima,  smrtno je stradalo u Beogradu i Zemunu između 1.300 i 3.000 civila zavisno od izvora na koji se pozivate, dok je ranjeno više od 6.000 civila. U svakom slučaju radi se samo o procenama broja nastradalih civila a ne o precizno poimenice popisanim žrtvama. Taj nemar i loš srpski običaj kad su u pitanju žrtve odnosi se i na stradale i u bombardovanju NATO-a 1999. godine.

Opisi stradanja civila kao i fotografije su užasavajući. Posebno opisi stradanja beba i majki iz Opštinskog porodilišta u Krunskoj ulici, dece iz dečjih skloništa iz Zvečanske ulice, deo grada oko Bajlonijeve pijace, Aleksandrove ulice, Kalenićevog guvna, Terazija i drugih delova grada u kojima nije bilo nikakvih vojnih ili industrijskih meta. Pogođen je i logor na Sajmištu gde je poginulo između 80 i 120 logoraša.  Potpuno je srušeno ili teško oštećeno preko 1.200 objekata, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura.

General Mihailović je 21. aprila 1944. poslao depešu Jugoslovenskoj kraljevskoj vladi obaveštavajući je da je prilikom bombardovanja od vojnih objekata stradala samo železnička stanica, tvornica vojnog pribora i kuća u kojoj je Gestapo bio smešten na Dorćolu. „Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja bila je pogođena.

Dalje, srušene su sledeće ustanove: Klinika za unutrašnje bolesti, dečja klinika, državna bolnica, opštinsko porodilište, zavod za izbeglu decu i mnogobrojne privatne zgrade”. Dalje, Mihailović navodi da je najviše stradala Slavija, deo oko Tehničkog fakulteta i studentskog doma, Terazije, Nemanjina, ulica Miloša velikog, kraljice Natalije i Sarajevska ulica…„na ulicama leševi žrtava svuda su prisutni. Oni koji su preživeli razbegali su se na sve strane. Čitave ulice su u plamenu. Prva pomoć odmah je prestala da funkcioniše. Još uvek leševi se nalaze na ulicama. Posledice ovog bombardovanja daleko su gore od onog 6. aprila 1941. godine. Beograd koji je dao 27. Mart nije zaslužio ovo”, zaključio je Mihailović.

Slične podatke o razorenim delovima grada iznele su i lokalne vlasti u Beogradu dodajući precizne brojke stradalih i sahranjenih.

Aprilska bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji, a posebno uskršnje bombardovanje Beograda uznemirilo je i izbegličku vladu.  Protestovali su ambasadori u Londonu i Vašingtonu (Bogoljub Jevtić i Konstantin Fotić),  Bogoljub Jevtić je uložio pismeni protest Forin ofisu ukazujući na velike civilne žrtve i materijalna razaranja. Pored toga posebno je isticao politički aspekt bombardovanja  pozivajući se na emisije Bi-Bi-Sija u kojima je isticano da su bombardovanja preduzeta od strane saveznika na zahtev maršala Tita i da je namena ovih bombardovanja da razbiju mesta otpora na koja partizani nailaze, što im je davalo više politički nego vojnički karakter i trebalo je da ojačaju pokret maršala Tita. „Jugoslovenska vlada duboko je zabrinuta, kad su takva bombardovanja predstavljena kao intervencija u korist jedne strane a protiv druge strane, što ostavlja utisak na narod Jugoslavije da veliki saveznici, ne samo što se interesuju unutrašnjim i lokalnim stvarima i razmiricama, već aktivno uzimaju učešća da pomognu jedan politički pokret, koji je jugoslovenskom narodu u celinu tuđ i negativan”. Jevtića je posle uskršnjeg bombardovanja Beograda primio stalni sekretar u Forin ofisu ubeđujući ga da je i bombardovanje Beograda deo opsežnih operacija protiv neprijatelja, da nije mogao Jevtiću da obeća da će bombardovanja prestati ali da su date instrukcije pilotima da bombarduju samo vojne objekte, da „mi ne intervenišemo za jednu stranu protiv druge” i slično. „U stvari meni je bilo mnogo prijatnije da je Bi-Bi-Si objasnio bombardovanje na ovoj liniji, nego na način na koji je to učinio”, zaključio je britanski birokrata.

Posebno pismo britanskom kralju uputio je Nedićev rođeni brat Božidar Nedić, kao predsednik udruženja invalida.

Saveznici su od maja do septembra 1944. još osam puta bombardovali Beograd. Poslednji put 18. septembra 1944, a 4. oktobra 1944. poslednji put je 21 britanski avion polagao bombe u Dunav pored Beograda.

Nevine žrtve ovih bombardovanja, uvažavajući ukupan kontekst ratnih zbivanja, opominju na nezaborav i zaslužuju adekvatne belege na mestima stradanja. Mi smo pak dužni da čuvamo sećanje i odajemo dužnu poštu, i danas i uvek.

 

Komеntari24
e10e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Bilo i prošlo. Ne ponovili se više ratovi u regiji, u EU ni u svijetu. Povijest je zabilježila. Okrenimo se svi budućnosti i miru.
Мило
О бомбардовању"савезника" знам само по причању и то је страховито.Хитлерове бомбе сам видио и експлозије добро чуо,и сјећам се да сам легао на земљу код експлозија.А сјећам се како су Анте поглавника присталице марширајући пјевали "авиони ниско лете,бомбардују руске чете.Нит је риба нити рак,веч је штука апарат".
Olga
Vrlo dobar, cinjenicama potkrepljen clanak. Angloamerikanci su osim Nemacke, bombardovali sve zemlje pod nemackom okupacijom. Na pr, u Francuskoj je sruseno bezbroj gradova i ubijeno 40 000 francuskih gradjana. Na grad Zadar je baceno 206 tona bombi, poginulo je 510 gradjana. Avioni su bombardovali sa velike visine, neprecizno. Neki avioni su pogodjeni nad Srbijom, 512 clanova posade nasli su spas kod cetnika Draze Mihailovica i iz Pranjana avionima prebaceni u Italiju (Operacija Haliard).
Lena
Na proslavi u Pranjanima, američki komandant za specijalne operacije Dejvid Tabor je rekao : „Ovo je važan dan, i moramo da se podsetimo običnih Srba, koji su učinili nemoguće te 1944. godine. Oni su rizikovali sve da bi se 500 američkih pilota vratilo svojim kućama. Vaši preci su rizikovali svoje kuće i porodice da bi spasili Amerikance… iako im je pretila stravična odmazd“, rekao je Tabor.
Dragomir Olujić Oluja
U angloameričkom bombardovanju okupiranih teritorija u Evropi iz oborenih aviona spašeno je oko 5.700 vazduhoplovaca, od toga oko 2.500 u Jugoslaviji – sa Pranjana je evakuirano nešto preko 300 ljudi, od toga oko 80 su bili osoblje vojnih misija!...
Tasa
Istoricar je opterecen ideologijom, za razliku od Cercila i Ruzvelta, kojima ideologija u ratnom sukobu nije bila vazna. Vazno im je bilo ko se bori protiv fasista. Njihov izbor da priznaju partizane, bio je vojni a, ne politicki. Pred partizanima su Italija i Nemacka polozile oruzje. Sto se tice saveznickog bombardovanja, bombardovana je cela JU i to vise puta, kao i evropski gradovi. Samo tamo niko saveznike ne optuzuje da su namerno ubijani civil i da se nije trebalo boriti protiv fasista.
Tasa
Kada je ser Bil Dikin saopstio Titu da ce talijani u JU poloziti oruzje pred britancima, on je to odbio recima “mi smo se borili i pred nama ce oni poloziti oruzje”. Tom prilikom je deo zarobjenih talijana, mobilisanih antifasista presao na stranu partizana, formirao 2 brigade Garibaldi i Murdza, i borio se na Sremskom frontu. Nemci su jedino pred armijama SSSR, USA, GB i JNA u Sloveniji polozili oruzje. To su cinjenice, koje niko, pogotovu vi ne moze da ospori. Trebalo se boriti 1941-45.
Драган П.
"bombardovana je cela JU i to vise puta", а колико је Загрепчана погинуло у тим бомбардовањима? Колико је зграда у Загребу и широм Хрватске срушено? "Pred partizanima su Italija i Nemacka polozile oruzje", како да не, можда у вашој бујној машти. Партизани уз сву помоћ браће Бугара нису пробили Сремски фронт све док се Немци сами нису одатле повукли, због неповољног развоја ситуације у Мађарској и Аустрији - Беч је 12. априла 1945. кад је Сремски фронт био "пробијен" већ био ослобођен.
Леон Давидович
Њих је занимало само да избаце бомбе, а што погађају цивилне циљеве то их није била брига. Војни циљеви су свакако били чувани противваздушном одбраном, а они су чували себе и није их ни била брига хоће ли погодити војне циљеве.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja