Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rublja ojačala nakon američkih sankcija

Zapadni investitori zanemarili potez Vašingtona, budući da je izostala zabrana učešća američkih investitora u preprodaji državnih obveznica Moskve
Централна банка Русије: нове америчке санкције без утицаја на руску валуту (Фото EPA-EFE/Yuri Kochetkov)

Vrednost ruske valute ojačala je za jedan odsto juče na londonskoj berzi, dan nakon što je američki predsednik Džozef Bajden zabranio američkim bankama da kupuju državne obveznice denominovane u rubljama na primarnim tržištima, izvestio je „Fajnenšel tajms”.

U četvrtak, nakon prvih vesti da će Vašington zabraniti domaćim bankama trgovinu novim emisijama obveznica ruskog suverenog duga, rublja je na berzama izgubila dva odsto vrednosti da bi se do kraja tog radnog dana „gotovo u potpunosti oporavila”, do razmene od oko 76 za jedan američki dolar. „Američke sankcije ruskom trgovanju državnim hartijama od vrednosti najblaža su mera koju je Vašington mogao da preduzme protiv ruskog duga”, ocenjuju u Sitiju. Razlog izostanka momentalne bežanije investitora iz trgovine ruskim dugom leži u visokim prinosima koje donose te obveznice, kao i u niskom državnom dugu Moskve, ističu posmatrači u Sitiju.

Najgore strepnje – da će Vašington zabraniti američkim investitorima trgovinu ruskim dugom na sekundarnim tržištima – nisu se ovog puta ostvarile, navodi agencija Blumberg. Inače, primarna finansijska tržišta su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove hartije od vrednosti. Sekundarna tržišta su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija s hartijama od vrednosti.

Nove američke finansijske sankcije protiv Rusije „potez su bez presedana u modernoj istoriji finansijskog trgovanja”, preneo je „Sputnjik” ocenu Kajla Šostaka, savetnika finansijske konsultantske kuće „Navigejtor prinsipal investors” iz Njujorka.

„Takve mere povećaće učešće ruskih banaka i investicionih fondova u rubljama na primarnom tržištu suverenog duga te zemlje. U međuvremenu, nerezidenti trenutno poseduju oko 22 odsto ruskih državnih obveznica (ukupne vrednosti 185 milijardi dolara). Od tih 22 odsto, oko 15 odsto predstavlja uglavnom novac filijala ruskih banaka u inostranstvu. Nerezidenti tako kontrolišu oko sedam odsto ovih ruskih državnih obveznica, među njima polovinu tradicionalno poseduju Amerikanci”, naveo je Šostak.

S ove strane Atlantika, u londonskom Sitiju, posmatrači smatraju da najnovije američke sankcije ruskom dugu liče na „papirnatog zmaja”.

Hasnain Malik, šef istraživanja tržišta kapitala u londonskoj Telimer grupi, smatra da američko ograničenje kupovine novog ruskog državnog duga „teško da je moćna kazna za ekonomiju koja ima fiskalni deficit ispod jedan odsto i udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu manji od 20 procenata”, javio je Rojters. „U najboljem slučaju, ovo je signal da SAD mogu da pojačaju svoje finansijske mere protiv Rusije, a ovde je sada malo toga što bi poljuljalo situaciju s investiranjem u Rusiju pre sankcija”, prenosi britanska agencija.

Analitičar Kristofer Grenvil, iz kompanije za ekonomska istraživanja TS Lombard u Londonu, procenjuje da će sankcije na primarnom tržištu ruskih državnih obveznica (OFZ) uticati na to da kamata centralne banke bude za 50 baznih poena viša nego što bi inače bila. „Sankcije su kalibrisane da budu ozbiljne, ali ne previše. Ozbiljne su jer to nije samo još jedna runda političkih sankcija usmerenih protiv nekoliko zvaničnika ili kompanija sa crnih lista za koje niko nikada nije čuo, već su osmišljene da naštete Rusiji povećanjem troškova zaduživanja i slabljenjem rublje”, kaže Grenvil.

Inače, reč je o drugoj rundi američkih sankcija protiv trgovine ruskim hartijama od vrednosti, nakon što je Vašington 2019. zabranio trgovinu ruskim državnim obveznicama denominovanim u stranim valutama. Strani investitori snizili su od tada posed ruskih „stranih” obveznica sa 35 odsto na petinu ukupne emisije. To je, inače, najniži procenat u poslednjih pet godina. U međuvremenu, sekundarno tržište ruskim obveznicama i dalje je veoma aktivno, ističu u Sitiju. Najnovije mere mogle bi, nakon što se slegne prašina, da podstaknu priliv neameričkih investitora na finansijsko tržište pod nadzorom Kremlja.

U međuvremenu, Banka Rusije najavila je da će, ako bude neophodno, upotrebiti „sva raspoloživa oruđa” da očuva finansijsku stabilnost.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
to znaci da je strana roba jeftinija. Laksi uvoz.
Дејан Р. Тоошић
Санкције проистичу из финансијског монопола Америке, успостављеног 1945.г уз помоћ,ослонца: SWIFT системом новчаних трансакција између америчких банака и полугом:светском резервном валутом америчким доларом.Америка регулише светско тржиште, санкцијама.Кад Русија и Кина буду успоставили своју полугу и ослонац,тад ће доћи до нове светске поделе.За сада Русија и Кина играју "монопол" по правилима Америке,која у свом фин. тришном монополу једина баца коцку три пута и штампа доларе без ограничења.
Radmila P.
1% dnevno je deo uobičajenih dnevnih promena kursa. Čak ni duplo ne bi bio nikakav razlog za izvlačenje zaključaka o dejstvu sankcija.
ne_tako
Sankcije su izazov rece neko nama 1992 godine i jos doda da su i prilika za razvoj. Naravno da su sankcije sasvim suprotno od toga o i da vode ka hiperinflaciji i nestasicama robe u tako projektovanim uslovima. Zato bi Rusija morala da se kako-tako sto pre oslobodi istih jer prazni rafovi nakon perestrojke nisu bas tako daleka proslost.
Татјана
Пошто сте очигледно заборавили, да вас подсетим: за време и након перестројке није било никаквих западних санкција Русији. Напротив, хвалили су власт на сва уста и сеирили у ишчекивању коначне пропасти. Па ви видите шта је опасније.
Барони
Вредности валута нису увек слика стања привреда често су производ лукративног деловања банкаске властеле, за један долар је у јануару 2020. требало око 62 рубље, сада треба око 75 рубаља.
Reporter iz Rusije
Zvezdane! Ja sam pre godinu dana kupovao tvorog (mladi n slan sir) za 96 rubalja, sada je 107r. Kroasan sa kremom za 49r, a sada je 56r. Mleko za 54, a sada je 59 kilo pileće belo oko 200r, sada je 300. A jaje je bilo 4-5, a sada su 6-7r A 2013 mleko je bilo 30r, tvorog oko 65, a kroasan oko 30, piletina 120-150, jaje 3-4r. 2013 plata kuvara je bila oko 30.000r, sada je oko 40.000. Avion do Beograda i nazad 2013 je kostalo oko 13.000 sa putnom torbom, sada je oko 23.000r. Toliko o tvom znanju!
Звездан Јовановски
Руска привреда је у одлично стању, што се види и по резултатима. Слабљење рубље није само последица санкција, него и намерног обарања вредности руске валуте чиме се држи унутрашња економска стабилност (због огромног тржишта које све прoизводи унутар својих граница) Руси за рубље купују исту количину робе као и кад је рубља била 36. Али је зато извоз Русије експлодирао и привреда ради пуном паром.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.