petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 17.04.2021. u 19:00 Novica Đurić

Arbitraža u Pekingu nadležna za crnogorski dug

Ovo je odredba iz ugovora o kreditu za izgradnju auto-puta koji je potpisala bivša vlast
Мост на Морачи, на траси ауто-пута од Подгорице до Матешева (Фото Н. Ђурић)

Od našeg dopisnika
Podgorica – Evropska unija ne želi da pomogne Podgorici u vraćanju kineskog kredita od milijardu evra, koji je podigla bivša vlada Mila Đukanovića za izgradnju prve deonice od Podgorice do Mateševa, budućeg auto-puta Bar–Boljari. Zvanična Podgorica nedavno je tražila pomoć Brisela kako bi otplatila kredit koji je prethodna vlast 2014. godine uzela od Kine za deonicu auto-puta.

Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić kaže da Crna Gora „nije tražila da neko otplati dugove države, već samo potencijalno refinansiranje s povoljnijim uslovima, jer trenutno nema potrebe za dodatnim zaduživanjem, pošto je Crna Gora na putu potpunog finansijskog ozdravljenja”.

Nikome, međutim, nije jasno kako je prethodna vlast prihvatila ne samo cenu izgradnje, već i ugovor o „poslu veka”, u kojem, između ostalog, piše:

„Zajmoprimac se ovim neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu, osim imovine koja se odnosi na diplomatsko-konzularna predstavništva i vojne imovine, u vezi s bilo kojim arbitražnim postupkom u skladu sa Članom 8.5 ovog ugovora ili izvršenje bilo koje arbitražne odluke u skladu sa Članom 8.5 ovog ugovora.”

A u tom članu stoji: „Bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.”

Deo opozicije u vreme vlasti DPS-a optuživao je u parlamentu preterano finansijsko zaduživanje i isticao da je pomenuta deonica skupa ne samo za siromašnu kasu Crne Gore, već i za najbogatije evropske zemlje.

Sve ove optužbe vlast na čelu s Đukanovićem, a kasnije i vlada premijera Duška Markovića, odbacivala je kao neutemeljene, uz konstataciju da su rezultat uskostranačkih kalkulacija, a ne briga o boljem životu crnogorskih građana, koji će tek „osetiti boljitak posla veka”, kako su nazivali izgradnju deonice od Podgorice do Mateševa. Inače, ova deonica od 41 kilometra gradi se po ceni višoj od 36,5 miliona evra po kilometru i verovatno je za sada to najskuplje plaćeni kilometar u Evropi.

Skupština Crne Gore usvojila je poseban zakon koji propisuje niz subvencija za kineskog izvođača radova. Prema podacima NVO ASP, samo na porez na dodatu vrednost Konzorcijum kineskih kompanija (CRBC) je za pet godina oslobođen plaćanja 140,6 miliona evra. Po osnovu poreza i doprinosa na zarade stranih državljana koje se isplaćuju u Crnoj Gori izbegli su plaćanje 22,6 miliona evra. Izvođač je oslobođen i carina na uvoz materijala, opreme i postrojenja, poreza na dobit, a ima pravo i na povrat dela akciza.

Izgradnja prvog crnogorskog auto-puta izaziva brojne oprečne komentare, a nemali broj eksperata veruje da je to neisplativa investicija koja će Crnu Goru uvesti u „ekonomsko ropstvo”. Završetak radova odlaže se već tri godine. Te i slične ocene bivši premijer Duško Marković je ovako komentarisao:

„Dovršetak auto-puta je razvojni prioritet Crne Gore i imperativ sveukupnog napretka države. Nećemo dopustiti da taj prioritet bilo šta dovede u pitanje. Izgradnja prioritetne deonice počela je 11. maja 2015. godine s ugovorenim rokom realizacije od četiri godine, koji je produžen do 30. septembra ove godine. Ovaj datum je trenutno u skladu s ugovorom o projektovanju i izgradnji i nije za sada produžavan u ugovornoj proceduri.”

Sada su Crna Gora i njena finansijska sudbina u rukama nove vlasti na čelu s premijerom Zdravko Krivokapićem, kome neće biti lako da ekonomski oporavi državu.

Finansijsko restruktuiranje duga, prema oceni poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića, može se obaviti samo u kontekstu kompleksnog razvojnog plana.

„Mislim da će otvaranje pitanja refinansiranja kineskog kredita s Evropskom komisijom produbiti nepoverenje kod kineskih kreditora s jedne strane, a da će javno priznanje finansijske slabosti prinuditi agencije da umanje (već umanjeni) kreditni rejting zemlje, s druge strane. Ukratko, traženje pomoći na ovaj način nije dobro”, kaže Medojević za „Politiku”i dodaje da bez promene ekonomske politike, reindustrijalizacije zemlje, ozdravljenja javnih finansija i reforme javne uprave nema dobrih rešenja za popravljanje ekonomske situacije građana.

Medojević za naše novine kaže da bi nova vlada ugovor s Kinezima i sve anekse tog ugovora morala da tretira kao „izrazito korupcionaški i da napravi kompletnu reviziju, kako bi se sprečile ogromne štetne posledice po interese države, budžet i ekonomsku stabilnost zemlje”.

Sve što je Đukanovićev režim uradio u vezi s ugovaranjem i izgradnjom 42 kilometra auto-puta s kineskom kompanijom CRBC, ocenjuje Medojević, bilo je zasnovano na korupciji, koja je, kao i uvek, prebačena na račun države i građana Crne Gore. „Ugovorena cena s kamatama za deonicu Smokovac–Mateševo biće 1,1 milijardu evra, odnosno cena je, u odnosu na onu iz 2007, kako je to precizirano u studiji ’Luisa Bergera’, porasla za 500 miliona ili za više od 70 odsto”, objašnjava Medojević.

On predlaže investiranje u „zelenu” energiju i otvaranje fabrika koje će proizvoditi za izvoz, kao jedini put za izbegavanje bankrota i pronalaženje održivih mehanizama za refinansiranje ogromnog duga.

„Umesto švercera, mafijaša, korumpiranih političara i tajkuna, Crna Gora treba da privlači ozbiljne investitore. Umesto javnih kuća, kockarnica, narko-magacina, moramo otvarati fabrike”, zaključio je Medojević.

Komеntari28
61dd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milovan
Meni samo nije jasno,sta se mi petljamo u Crnogorski dug. Sta je tu nas srpski problem.Sto se nas tice. Sto uvek turamo nos gde mu nije mesto.
iz glave
komentar bi imao smisla da nema Srba, nego Srbijanaca i CGca. Takodje treba imati u vidu da je to sused, te da se problemi lako prelivaju. Takodje to je put koji spaja Srbiju i CG. I Taj put, uz paralelnu žeelznicu, vodi do luke Bar. Osim toga i pored represije u MNE živi 30% Srba. Stvarno ne znam što bi Srbija trebala da se meša, iako može jeftino da preuzme imovinu, stratešku korist, samostalno liderstvo, poboljša stanje na okupiranoj teritoriji.
asinus
Pa, mozda i nije toliko rdjavo ako ih preuzmu Kinezi: - Naucili bi da rade, - Kriminalci bi nestali u prvih 10 dana, - Svi bi vezbali taichi u cik zore, - Hranili bi se kineskim specijalitetima. - Svi bi vozili bicikle i postali najzdravija nacija u Evropi. Jedina mana je to, sto Kinezi nisu bas lake ruke u davanju "Ordenja".
Jimmy
Druga mana je to sto kada nesto grade, oni dovedu svoje radnike, svoje materijale i svoje kompanije, tako da mesta za lokalne kompanije nema. Doduse ajde, dobijes ti izgradjenu infrastrukturu, doduse mozda je oni preuzmu ako nemas da im vratis kredit. Suma sumarum- ne ulaziti u poslove sa kreditima osim ako ti bas ne gori.
Саша
Рачун представити Милу и узети му део имовине због несавесног вођења над државом. Појединци знају на шта мислим а и људи од посла. Међутим у вишој политици занимљиво је да никада нема одговорних ни за шта.
Dogif
Арбитража у Пекингу надлежна за црногорски дуг - pa naravno, zajmodavac daje svoj novac, pa mora da sve bude po zakonu drzave iz koje je on, inace ta drzava nece dozvoliti prenos sredstava u ino banku. Ne radi se o "postanskoj uplatnici" od par hiljada dinara, vec o milijardi evra. Da je pozajmica kod nas u zemji, overu ugovora bi radio nadlezan sud na opstini zajmodavca.
Dogif
Despotovicu, naravno da znam da Kinezi sve uzmu - ali vi niste obavesteni da se ugovor ne sklapa na sat rada i kubik betona, nego na sumu kojom se u formi kredita de fakto pozajmljuje novac, tj. zajmoprimac je u poziciji da otplacuje kredit, a ne da placa mesecne situacije za izvrsene radove. A posto se radi van Kine, to je isto odliv u inostranstvo kao da je placeno kesom - pa ne mogu oni knjiziti materijal i radove izvedene u CG kao da je lokalno gradjeno, u Kini, ili vi mislite ipak drukcije?
Boki Smoki
@Despotivic, u pravu ste i tu nema nista maliciozno. To rade sve zemlje. Kinezi, Ameri, Rusi izgrade infrastrukturu a drzava kojoj posle to ostaje placa. Ali ako nema da plati, tu dolazi do problema.....
Prikaži još odgovora
Penzioner u najavi
" По основу пореза и доприноса на зараде страних држављана које се исплаћују у Црној Гори избегли су плаћање 22,6 милиона евра." Dal' to znaci da ce srpski drzavljani koji tamo samostalno rade, a imai ih puno, imati "rupu" u radnom stazu kada budu hteli da se jednog dana u Srbiji penzionisu?
Petar Pan
Zavisi gde plaćaju doprinose. Ako ih plaćaju u Srbiji, rupe u stažu neće biti. Ako ih plaćaju u CG, biće rupa u stažu u Srbiji, ali će imati pravo na srazmerni deo penzije iz CG ako ispunjavaju uslove iz propisa CG. Izbegavanje plaćanja po osnovu poreza i doprinosa koje pominjete, odnosi se na uplate poreza i doprinosa na plate kineskih radnika u CG kojima se ti porezi, verovatno (ne znam kakav je kineski sistem PIO), uplaćuju u Kini.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja