utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 17.04.2021. u 18:00 Branko Pejović
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Kreće se prekookeanska lađa italijanska.

(Фото Ристо Шуковић/Дигитална библиотека Матице српске)

Kiša ne prestaje, glad i bolest pritisli, a gudure tmurne i blatnjave kojima srpska vojska te kasne jeseni 1915. odstupa preko Albanije. Oficir Dragoljub T. Vuković (1880–1930), tada major (posle rata dogurao do pešadijskog đenerala), pamti mesta kroz koja prolaze i kasnije opisuje u ratnom dnevniku (nakon njegove smrti dugo čuvanom u porodici, pa u ovo doba objavljenom kao knjiga „Kako da dobri Bog” u izdanju užičkog „Arhiva”).

Ređaju se u tom mučnom pohodu Ljum Kula, Vezirov most („S nama je i kralj”, beleži Vuković), Fleti, Arsid Han („Put je strašan, kiša, voda, užas jedan. Dođosmo u jednu štalu na konak, Arbanase mitimo, kolosalno plaćamo, kilo sena tri groša”). Zatim Čereti, Temsići, Jubani, skelom preko Drima, pa Naišiti („Čujem da su Bugari pred Elbasanom, sve lepše od lepšeg”), a onda maršem do Lješa („U Lješu nema hleba, nema drva, bombe padaju svakog dana”). Slede Žeja, Barizani, Vora i dolazak u Drač.

Ali u Draču majora Dragoljuba boli glava i sav je u vatri, razboleo se od tifusne groznice. Ono mučenje preko albanskih gudura uzima danak. Nekako se ipak oporavio posle desetak dana lečenja. Nastavlja do vodi dnevnik:

„11. januar 1916 (po starom kalendaru): Dobro mi je. Danas mi je doktor odobrio da mogu putovati lađom koja dođe prva za Krf. Naređeno je da u tri sata budemo na pristaništu, u devet sati ukrcasmo se na jednu deregliju i mala parna lađica odvukla nas na italijansku lađu koja se zove ’Epiro’...”

Dođe onda kao kakvo čudo, nakon meseci albanske golgote, nenadani luksuz za umorne ratnike na novom brodu, i to prekookeanskom:

„12. januar 1916: Putovao sam celu noć lepo, more je bilo neobično mirno. Na putu nas je pratio jedan torpiljer, i to zbog sumarena. U 10.30 stigosmo u Valonu i tu lađa stade. Oko 11 sati iskrcao sam se sa ’Epira’ i ukrcao na lađu ’Princ Umberto’. Ja nikad ništa lepše nisam video od ove lađe. Dadoše mi kabinu u prvoj klasi kao majoru, to je krevet toliko čist da ne smeš u njega da legneš. Čistoća jedna primerna, a lađa trokatna. Milina božja i lepota jedna. Dan divan, lađa kolosalna: dužina 200 metara, širina 28, dubina 38. Ona ne radi ovde nego preko okeana.”

„Sedam posle ručka sa pukovnikom Mikom Jankovićem, Stevom Ilićem, Božom i doktorom s broda. Priča doktor da Španjolci izveštavaju o svakom kretanju flote za novac i propuštaju sumarene, užas jedan. Doktor mlad i prijatan. Beše u društvu i kapetan broda i vojni kapetan.”

„13. januar 1916: Danas lađa neće da putuje za Krf zato što je mnogo velika i može da stane mnogo vojnika, a nas ima malo, zato komandant hoće da sačeka da suvim stigne prvi ešalon Moravske divizije prvog poziva. Čudno nas hrane, veoma malo daju mesa, sve neke makarone, pirinač bez mesa i tako nešto. Jedino što im je dobro vino i veoma jeftino. U Draču je bilo 20 dinara litar i ništa nije valjalo, a ovde na lađi jedan litar vina jedan dinar... Lepo je na lađi, ali jedva čekam da se dočepam kopna. Postaje i dosadno, daleko od obale na moru.”

„15. januara 1916: Naša lađa ’Princ Umberto’ krenula je danas u ime Boga pre podne iz Valone na Krf. Baš volim da se jednom skrasimo. Posmatram albansku obalu, i ovde ti je sam krš. Prava pustinja, i za tu pustinju toliko krvi. Sretno stigosmo na Krf u 12 sati. Kad je lađa pristala naređeno je da svi odemo na ostrvo Lazaret, nijedan štab ne primaju na Krfu... Krf varoš sa lađe divno izgleda, imaju i petospratne zgrade. Uveče stigosmo na Lazaret, jedno jadno malo ostrvce sproću Krfa, ima dve tri kućice, kažu da je tu bio grof od Monte Krista.”

„16. januar 1916: Noćio sam u jednoj sobici. Ovde hoće da okupaju vojnike, presvuku, pa vele da nas šalju na neko drugo ostrvo. Ne znam dokle će nas ovako maltretirati. U 10 pre podne stigao malom lađicom na Krf. Logor im je u selu Ipsosu.”

Tri dana kasnije Vuković iz Ipsosa dolazi u varoš Krf, našao je zasebnu sobu koju plaća u drahmama. „Ovde su na ostrvu Francuzi sve i svja. Za sada vojsku hranom snabdevaju Francuzi. Vidim ovde i neke srpske novine koje izlaze u Solunu, ali grdno nepismeno pišu, sigurno ih ne izdaje nijedan naš novinar... Lješ je pao, Austrijanci su u Draču.”

I ostade tako major s vojskom na Krfu sve do kraja aprila te godine. A onda francuskom lađom za Solun. Tamo na front, u krvave bojeve, strašna je artiljerijska vatra („Svaki dan borbe, baš dosadi, do sada smo imali u brigadi 706 gubitaka”).

A 1918. kreće snažna ofanziva i oslobodilački pohod. Septembra te godine on je već s vojskom u otadžbini: „Tako se prijatno osećam otkako sam u Srbiji, iako je težak put. Samo mislim na ženu i decu, na moj povratak kući”, piše Dragoljub. Ali ni Božić 1919. nije dočekao s njima, vojne obaveze nisu dozvolile. Zajedno su tek krajem januara bili u Valjevu.

Komеntari4
aacfd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан
Италијани су превезли далеко више српских војника него Французи .Због тадашње српске политике, односно жеље да се за Хрвате отме што већи део Далмације и Јадранске обале и последичног сукоба са Италијом, занемариван је италијански допринос у спасавању српске војске, а преувелучавам француски .
DR
Koga interesuje, neka procita knjigu V. Sikoparije "Secanja srpskog oficira" gde je, izmedju ostalog, opisano povlacenje sve do Valone...
Ivan Ivanovic
Neka je vecna slava junacima! Zbog njih danas imamo drzavu.
Darko
Tako je .Zahvaljujuci njima i njihovoj neopisivoj hrabrosti.Slava im!! Nismo ih dostojni-danas prodajem sve sto su oni oslobodili.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja