Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MIŠEL FRANKO, meksički scenarista, reditelj i producent

Eksplozivna pobuna u lice nepravednog sveta

Umesto da se pronađu pravi odgovori na narastajuće probleme, mi svi vidimo pokušaje totalitarnih, najčešće desničarski orijentisanih vlada, da se vrate onom što nazivaju i smatraju normalnim
Мишел Франко (Фото:графије Сан Себастијан фестивал)

Kada na jedno venčanje na neodređenoj meksičkoj lokaciji počnu da jurišaju demonstranti, a to bude samo deo šireg sveopšteg ustanka koji vodi do šokantnog državnog udara, film meksičkog scenariste, reditelja i producenta Mišela Franka (1979) „Novi poredak” (New Order/Nuevo Orden) uzdrma gledaoca svesnog svih mogućih društvenih, staleških i rasnih nepravdi koje postoje na ovom svetu.

Za „Novi poredak” ovaj kultni meksički reditelj, tvorac filmova poput „Hronični”, „Aprilova ćerka”, „Nakon Lucije”, „Danijel i Ana” (nagrađivanih, inače, i u Kanu), jesenas je na Venecijanskom festivalu osvojio „Srebrnog lava” za najbolju režiju. Sada je na ”meniju” onlajn prolećnog izdanja Festivala autorskog filma koji se održava u organizacionom sadejstvu i sa Sarajevo festivalom na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba. Zahvaljujući naporima organizatora Mišel Franko je putem „Zuma” dao intervju za „Politiku”.

Evo, vidimo se sasvim lepo na distanci, gde ste trenutno?

Kod kuće, u Meksiko Sitiju, u svojoj radnoj sobi, gde uglavnom i provodim vreme.

Kakva je trenutno situacija sa  kovidom u Meksiko Sitiju, kako se živi?

Kako gde, ovo je ogroman grad. U siromašnijim četvrtima situacija je znatno teža, zaraza je prisutnija, manje je pomoći i zdravstveni sistem i socijalna zaštita tu zakazuje. U elitnijim delovima grada je drugačije, mnogo toga je otvoreno, radi se, izlazi i kreće. Razlike su uočljive, kao da živimo u dva različita, paralelna sveta.

Kako se vi snalazite u ovome što mediji tako rado nazivaju „nova normalnost” ili „nova stvarnost”?

Ne volim te termine koji nam se nameću spolja, ali je činjenica da se naša stvarnost menja i pribojavam se da će se tek menjati. Iza ograničenja koja nam je nametnula pandemija ovog virusa koji jeste opasan, sve više su uočljive ideje o raznoraznim ograničenjima koje stižu od vlasti u gotovo svim zemljama sveta. Solidarnost je zatajila, jaz između bogatih i siromašnih je sve veći, desnica sve više cveta. Svugde.

Iz filma „Novi poredak”

Vi ste, ipak, tokom pandemije uspeli iz Meksika da odete do Venecije gde ste osvojili nagradu, videla sam vas prošle jeseni u San Sebastijanu u žiriju. Koliko su za vas važni ti susreti uživo sa kolegama i sa publikom?

Bio sam i u Cirihu na festivalu, u žiriju, a i tamo sam lično predstavio svoj film. Zahvalan sam i Špancima što su me tokom oktobra 2020. ponovo pozvali da prisustvujem i bioskopskoj premijeri filma i razgovorima sa publikom. Sve u svemu, lane sam dva jesenja meseca proveo u Evropi putujući sa svojim PCR negativnim testovima koje sam stalno morao iznova da radim. Ti lični susreti i sa publikom i sa ljudima iz sveta filma imaju jedini puni smisao za stvaraoca, kao što je i za sam film najvažnije da se gleda na velikom platnu, da se prikazuju ljudima u bioskopskim ili festivalskim dvoranama. Sve drugo i drugačije prilično je besmisleno, jer nemate nikakvu povratnu reakciju. Volim s ljudima da razgovaram uživo, spontano i neograničeno. Evo i ovaj „Zum” intervju i za vas i za mene  je zamoran. Ograničeni smo i vremenski i prostorno i naša spontanost je upitna.

Siromaštvo, građanski neredi, socijalne razlike, jaz između bogatih i siromašnih, sve to je i tema vašeg „Novog poretka”?

Da, pokušao sam da istražim temu klasnog ratovanja, borbe i zloupotrebe moći, da istražim šta se sve može dogoditi kada masovne demonstracije iza kojih najčešće stoji i mnogo drugih, skrivenih namera, izmaknu kontroli. Može li tako doći i do šokantnog državnog udara i može li se to na kraju pretvoriti u sveopšti novi poredak? Poredak u kojem cilj opravdava sva moguća nasilna sredstva?

Da li ste na ideju za ovaj film došli posmatrajući meksičku stvarnost?

Ideja je proizašla iz moje zabrinutosti zbog sve većih socijalnih razlika ne samo u Meksiku, već i širom sveta. Činjenica je da Meksiko ima 60 miliona siromašnih stanovnika, da se to nije promenilo i da ništa nije učinjeno da se to promeni još od mog detinjstva. S druge strane, priča mog filma mogla je da se dogodi na mnogim mestima širom sveta. Svi smo videli „žute prsluke” u Francuskoj, građanske nerede u Čileu, Kolumbiji, Hong Kongu, Americi. U pitanju su duboke socijalne razlike, često i rasni problemi ili kombinacije jednog i drugog. Umesto da se pronađu stvarni i pravi odgovori na narastajuće probleme, mi svi vidimo pokušaje totalitarnih, najčešće desničarski orijentisanih vlada, da se vrate onom što nazivaju i smatraju normalnim. Međutim, ne bi trebalo da prihvatimo način na koji su njima stvari „normalne” i mislim da je to tempirana bomba koja će nam eksplodirati u lice pre ili kasnije.

Da li smo svi mi zajedno preblizu nekoj novoj mogućoj revoluciji?

Ne mislim da je to moguće, bar ne ona vrsta revolucije kakvu poznajemo kroz istoriju. Vlasti će pronaći način da nas drže pod kontrolom, da nas raznoraznim mehanizmima sputaju i ograniče u bilo kakvim masovnijim revolucionarnim zamislima. Ali, taj teret društvenih i socijalnih razlika i nepravdi neće nestati sam od sebe. Ostaće da tinja i da se nagomilava i u postpandemijsko vreme.

Često u medijima čitamo o masovnim ubistvima i likvidacijama u Meksiku, koliko je sve to tačno?

Nažalost, jeste tačno. Posebno su ugroženi i novinari, mnogo ih je ubijeno u poslednje vreme. Prisutan je i ogroman problem nasilja nad ženama. To je jedan od najvećih nerešenih problema o kojem se tek sada na ozbiljniji način razgovara i razmišlja. Problem su i siromaštvo i glad u ruralnim sredinama, a pandemija je samo pogoršala socijalni nesklad. Kriminalne bande i njihova „vojska  zavladali su u pojedinim  sredinama...

Kako država da reši sve te probleme?

Da bi se bilo šta rešavalo treba prvo svi da se međusobno čujemo. U Meksiku se ne čujemo dovoljno.

Film „Novi poredak” je nasilan, uznemiravajući i podsticajan za razmišljanje. Kakve ste odluke donosili da biste nam ispričali ovu i ovakvu distopijsku filmsku priču?

Tu priču sam pisao više od pet godina stalno razmišljajući u kojoj meri treba da budem suzdržan u prikazu nasilja. Da se sve ovo o čemu film priča zaista dogodilo u stvarnosti. sve bi bilo mnogo nasilnije i eksplicitnije prikazivano u medijima. U mom filmu ima scena nasilja, ali su one u najvećoj meri date kao nagoveštaj mogućeg. Na gledaocu je da domašta scenu na onim mestima na kojima je ja prekidam. Ostavljam mnogo toga samoj percepciji gledaoca, njegovom ličnom, intimnom doživljaju onoga što mu film nudi svojim sadržajem za razmatranje.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Иронично главно оружје крупног капитала против младих људи левичарских уверења је СУЈЕТА, оног тренутка када у колевкама тог нео либералног капитала на периферијама и маргинама великих филмских фестивала добијате неке минорне награде од истих оних које сте критиковали па до првих насловних страна капиталистичких медија и наравно првих спонзора и њиховог прљавог новца ви сте продало своју душу Ћаволу.
Hermione Granger
Књиге! И памет! Има важнијих ствари! - Пријатељство! И храброст!
Ron Weasley
Slazem se.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.